Unošenje tečnosti nije važno za organizam samo leti, iako su nam u periodima toplog vremena potrebne veće količine. Međutim, i višak tečnosti, kao i nedostatak, može da prouzrokuje velike zdravstvene probleme.
Voda i prekomerno unošenje: Da li je moguća toksikacija
Profesor dr Veroslava Stanković ističe u razgovoru za eKlinika portal da dilema koliko uneti tečnosti ponekad može skupo da nas košta u smislu zdravstvenih komplikacija. Naime, ljudi se leti uglavnom fokusiraju na pojačani unos, ne znajući da prekomerno hidriranje može da rezultira čak i trovanjem vodom, odnosno toksikacijom.
– Za ovaj proces je veoma značajno to koju vodu unosimo. U toku leta znojenje je intenzivno, pa dolazi do gubitka natrijuma, ali i kalijuma. Kada pijemo isljučivo običnu, čistu vodu, takozvanu „česmovaču“, može doći do još manje koncentracije i natrijuma i kalijuma. U pojedinim situacijama to može izazvati tako opasne posledice po organizam da nije nemoguć ni fatalni ishod, odnosno smrt. Ukoliko pijemo oligomineralne vode (flaširane), ovakve simptome ćemo izbeći.
Kako se određuje količina optimalna količina vode
Upozorenja lekara uglavnom se odnose na sprečavanje dehidratacije i opasnosti do kojih može da dovede, pa se tako apeli uglavnom svode na preporuke da obavezno pijemo više vode kada su vrućine ili pri većim fizičkim naporima. Ali, kako da znamo da je nivo vode koji unesemo odgovarajući?
– Optimalne količine vode pre svega zavise od opšteg stanja i zdravstvene slike. Zdrava odrasla osoba bi trebalo tokom cele godine da unosi od dva i po do tri litra vode. U toku leta, ako smo na moru ili smo u povećanoj fizičkoj aktivnosti, i više. Međutim, to moramo raditi redovno i parcijalo, više puta po malo. Nikako ne smemo da unesemo u jednom uzimanju litar vode, na primer. Tu veću količinu vode valja rasporediti što ravnomernije u toku 24 sata – objašnjava specijalista higijene ishrane i redovni profesor na Akademiji strukovnih studija Beograd, odsek Visoka zdravstvena škola.
Voda i simptomi predoziranja (toksikacije)
Ako se kod osobe koja je odjednom unela ogromnu količinu vode pokaže da je organizam u stanju predoziranja i da je odreagovao na prekomerni unos, javiće se neki upozoravajući, ponekad teški simptomi. Prema rečima prof.dr Stanković, grčevi u mišićima su jedna od prvih opasnih indikacija koja ukazuje na toksikaciju vodom i dramatični gubitak natrijuma i kalijuma.
Na koji način možemo da ugrozimo srce ako se „predoziramo“ vodom
– Ovakvi simptomi su prvi put primećeni kod rudara koji su unosili velike količine obične vode a gubili mnogo elektrolita. Imali su jake grčeve u donjim ekstremitetima. Ali, ovi simptomi nisu ograničeni samo na nožne mišiće. Poznato je da je i srce mišić, pa tako može da dođe do njegovog oštećenja, posledično i do iznenadne smrti – upozorava prof.dr Stanković.
Ostali simptomi gubitka natrijuma i kalijuma
Prema rečima sagovornice našeg portala, pored grčeva mišića, koji mogu da progrediraju u produžene napade grčeva, inicijalni simptomi hiponatremije (nedostatka natrijuma) su nauzeja (mučnina), letargija i glavobolja, čije produzeno stanje može da dovede do konvulzija i kome.
Simptomi hipokalijemije (nedostatka kalijuma) su apatija, mišićna slabost, parestezije i tetanični grčevi.
– Može doći do pojave nepravilnosti u srčanom radu, u odmaklim slučajevima i do mlitave paralize. Respiratorni mišići mogu da oslabe do tog stepena da je potrebna veštačka ventilacija. Smanjuje se sposobnost bubrega da koncentruje urin, što dovodi do poliurije (povećano izlučivanje mokraće) i polidipsije (pojačan osećaj žeđi) – navodi prof.dr Stanković.
Još opasnosti toplog vremena
Pored dehidratacije, koja je leti veoma česta, opasnost vreba i od trovanja hranom. Bakterije bujaju i može da dođe do kontaminacije namirnica, posebno mlečnih proizvoda i mesa.
Kako se leto uglavnom vezuje za putovanja, sagovornica našeg portala upozorava na lošu higijenu i takozvanu putničku dijareju. Čest pratilac je, prema rečima prof.dr Veroslave Stanković, i infekcija ešerihijom koli.
