Vazovagalna sinkopa često se javlja i zbog emocija poput straha i užasa

Vazovagalna sinkopa, ponekad označena i kao neurokardiogena ili refleksna sinkopa je stanje gubitka svesti izazvano određenim okidačima. Svako može da doživi vazovagalnu sinkopu, ali je češća kod dece i mlađih ljudi, a dešava se i muškarcima i ženama u jednakom broju. Vazovagalna sinkopa obično nije ozbiljno zdravstveno stanje, a malim trikovima može i da se spreči kako se čovek ne bi dodatno povredio.

Šta je vazovagalna sinkopa?

Kada je gubitak svesti, odnosno nesvestica uzrokovana određenim uzrocima kao što su pogled na krv ili na iglu, ili intenzivnom emocijom poput straha ili užasa, reč je o vazovagalnoj sinkopi. Smatra se da je ova vrste sinkope najčešći uzrok nesvestice. Iako neki uzroci nesvestice mogu da budu  znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema, to obično nije slučaj sa vazovagalnom sinkopom.

Zašto čovek pada u nesvest?

U našem telu postoje posebni nervi koji pomažu u procesu kontrole brzine otkucaja srca. Oni takođe regulišu krvni pritisak tako što kontrolišu širinu krvnih sudova. Obično ovi nervi rade zajedno kako bi osigurali da mozak uvek dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom. Ali, ponekad mogu da pomešaju svoje signale, posebno kada postoji reakciju na nešto što uzrokuje da se krvni sudovi iznenada širom otvore i pritisak padne. Kombinacija pada krvnog pritiska i sporijeg otkucaja srca može da smanjiti količinu krvi koja teče u mozak. To je ono zbog čega se čovek onesvesti.

Zašto se javlja vazovagalna sinkopa?

Osim reagovanja na prizor nečega što nas plaši, ili intenzivne emocionalne reakcije, neki drugi okidači koji mogu da izazovu vazovagalnu sinkopu su:

• ustajanje nakon sedenja, savijanja ili ležanja
• dugo stajanje
• pregrejavanje tela
• intenzivna fizička aktivnost
• jak bol
• intenzivan kašalj.

Vazovagalna sinkopa je uzrokovana naglim padom krvnog pritiska, često izazvanom reakcijom na nešto. To dovodi do usporavanja srca na kratko vreme i kao rezultat toga, mozak možda neće da dobije dovoljno krvi bogate kiseonikom, zbog čega se čovek onesvesti.

Koji su simptomi vazovagalne sinkope?

Najčešće ljudi nemaju nikakve naznake da će se onesvestiti dok ne padnu u nesvest. Ali, neki ljudi imaju kratke znakove koji signaliziraju da će se možda onesvestiti. Ti simptomi su:

• bleda ili siva koža
• vrtoglavica
• pojačano znojenje tela i osećaj lepljivosti kože
• mučnina
• zamagljen vid
• slabost.

Ako osoba oseti ove znake upozorenja pre nego što se onesvesti, savetuje se da treba da legne kako bi se povećao dotok krvi u mozak. To može da spreči da se čovek onesvesti. Ali, ako ipak padne u nesvest verovatno će se osvestiti za nekoliko trenutaka i verovatno osetiti:

• iscrpljenost
• mučninu
• zbunjenost ili „isključenost“ na nekoliko minuta.

Kada treba otići kod lekara ako je ?

Ako ste ranije bili kod lekara i znate da imate vazovagalnu sinkopu, ne morate da idete kod lekara svaki put kada se onesvestite. Međutim, svakako bi trebalo zakazati pregled ako ste razvili nove simptome ili ako imate više epizoda nesvestice. Ukoliko se nikada ranije niste onesvestili, a iznenada imate epizodu nesvestice, obavezno potražite medicinsku pomoć. Neki faktori, koji čoveka čine sklonim nesvestici su:

• dijabetes
• bolest srca
• Parkinsonova bolest.

Nesvestica takođe može da bude nuspojava lekova, posebno antidepresiva i lekova koji utiču na krvni pritisak. Ako mislite da je to slučaj, nemojte prestati da uzimate lekove bez razgovora sa lekarom o alternativama.

Kada treba da se traži hitna medicinska pomoć?

Potražite hitnu medicinsku pomoć ako vi (ili neko drugi) izgubi svest u slučaju:

• pada sa velike visine
• povrede glave prilikom onesvešćivaja
• ako je potrebno više od jednog minuta da se neko osvesti
• postoje problema sa disanjem
• javlja se bol u grudima ili pritisak
• javlja se problem sa govorom, sluhom ili vidom
• slaba kontrola bešike ili creva
• u slučaju neke vrste napada
• da je žena trudna
• kada se neko oseća zbunjeno satima nakon nesvestice.