Sve predrasude o HIV-u sa kojima se oboleli suočavaju decenijama

Stigmatizovanje ljudi obololelih od HIV-a traje maltene od kada je ovaj virus otkriven kod ljudi. Pacijenti oboleli od HIV-a često su gurani na ivicu društvene margine, a društvo se prema njima odnosila sa velikim zazorom.

Nedostatak informacija i svesti u kombinaciji sa zastarelim predubeđenjima dovodi ljude do straha od osoba zaraženih HIV-om. Pored toga, mnogi ljudi misle o HIV-u kao o bolesti kojoj su podložne samo određene društvene grupe. To dovodi do velikih predsrasuda sa kojima se ljudi oboleli od ove bolesti svakodnevno suočavaju.

Pojava koja se naziva samostigma se dešava kada sama osoba koja je obolela od HIV-a prihvati stereotipe o ljudima koji žive sa HIV-om i počne da ih primenjuje na sebe. Ova vrsta stigme može da dovede do osećaja srama, straha od otkrivanja identiteta, izolacije i depresije. Ovakva osećanja takođe sprečavaju ljude da se testiraju i leče od HIV-a.

Kako izgleda diskriminacija osoba obolelih od HIV-a u stvarnosti?

Iako se stigma odnosi na stav ili uverenje, diskriminacija je ponašanje koje proizlazi iz tih stavova ili uvjerenja.  Evo nekoliko primera diskriminacije osoba obolelih od HIV-a:

• Zdravstveni radnik koji odbija da pruži negu ili usluge osobi koja boluje od HIV-a
• Izbegavanje kontakta sa nekim ko živi sa HIV-om
• Društveno izolovanje iz neke zajednice jer je HIV pozitivan

Međutim, zahvaljujući edukaciji čovečanstvo polako menja odnos prema njima. Ovo je veoma važan proces, jer pored svoje primarne bolesti pacijenti oboleli od HIVa često se susreću sa mnogim mentalnim problemima, stresom i velikim neprihvatanjem u društvu. Mi možemo da im pomognemo, ali za početak je važno da se – edukujemo.

Mogu li da dobijem HIV ukoliko se rukujem ili grlim sa HIV pozitivnom osobom?

HIV nećete dobiti tokom svakodnevnog socijalnog kontakta sa HIV pozitivnom osobom. Znači ukoliko se rukujete, grlite, koristite isti toalet ili pijete iz iste čaše iz koje je pila osoba inficiranom HIV-om nećete se inficirati. HIV se prenosi isključivo kada u krvotok dospe krv HIV pozitivne osobe. Najčeće se prenosi seksualnim putem (analni seks je 10 puta rizičniji od vaginalnog), deljenjem iste igle, sa majku na dete ili nebezbednom transfuzijom.

Da li mogu da se zarazim HIV-om u tatoo ili pirsing salonu?

Da, možete ukoliko se koristi nesterilisana oprema. Kada birate gde ćete da uradite pirsing ili tetovažu raspitajte se kakvi su higijenski uslovi. Takođe, saloni lepote često mogu da budu potencijano nebezbedna mesta kada je u pitanju prenos HIV-a i hepatitisa. Dobra informisanost i oprez su najbolja zaštita, zato ne žurite sa ovakvim odlukama osim ako nemate garancije da ste u sigurnim rukama.

Da li mogu da se zarazim HIV-om ukoliko koristim tuđi brijač ili četkicu za zube?

Da, nemojte nikada da delite brijače ili četkice za zube sa drugim ljudima. Na taj način ne samo što možete da se inficirate HIV-om ili hepatitisom, ali i drugim bolestima koje se dobijaju usled lošeg vođenja računa o higijeni.

Kako se dobija sida?

Sida (ili AIDS) predstavlja uznapredovani stadijom HIV-a i ne možete da je “dobijete” ukoliko niste inficirani HIV-om. Posle otprilike 10-15 godina nelečenog HIV-a razvija se sida i ona predstavlja veoma teško zdravstveno stanje.