Lipom je benigni tumor (nekancerozni rast) koji se javlja na koži ili ispod nje. Lipomi se sastoje od masnih ćelija (adipocita), okrugli su, mekani i pokretni. Mogu da se pojave bilo gde na telu. Obično nisu bolni. Lipomi su najčešći abnormalni rast koji lekari primećuju. Oko 1 odsto ljudi dobiće lipom u nekom trenutku svog života. Međutim, lipomi mogu biti češći nego što se to navodi u podacima, jer su često mali i ne smetaju. Lipomi generalno ne zahtevaju lečenje, ali po želji mogu hirurški da se uklone. Injekcije steroida i liposukcija su druge opcije lečenja.
Vrste lipoma
Lipomi se klasifikuju na osnovu toga gde se pojavljuju u telu ili prema tome kako tumorske ćelije izgledaju pod mikroskopom.
Tipovi lipoma su:
- Uobičajeni lipom: Najčešći tip lipoma, koji se sastoji od zrelih belih masnih ćelija (masnih ćelija koje skladište energiju u velikim kapljicama)
- Hibernom: Sastoji se od smeđih masnih ćelija (masne ćelije koje skladište manje energije i sagorevaju više kalorija od belih masnih ćelija)
- Fibrolipom: masne ćelije i žilasto, vlaknasto tkivo
- Angiolipom: Zrele masne ćelije u kombinaciji sa mnogim malim krvnim sudovima
- Mijelolipom: masne ćelije i materijal za proizvodnju krvnih zrnaca sličan koštanoj srži
- Miolipom: zrela mast i glatki mišići
- Lipom vretenastih ćelija: masne ćelije i ćelije u obliku šipke koje se nazivaju vretenaste ćelije
- Pleomorfni lipom: masne ćelije mnogih različitih oblika i veličina, uključujući masne ćelije gigantske veličine
- Adenolipom: masne ćelije i znojne žlezde
- Džinovski lipom: Teži preko jednog kilograma ili je širok više od 10 centimetara
Većina lipoma je površinska, što znači da rastu na površini kože ili u potkožnom tkivu neposredno ispod kože. Lipomi se takođe mogu razviti u mekim tkivima dublje ispod kože, uključujući mišićno tkivo. Dublji lipomi mogu narasti prilično veliki pre nego što budu primećeni.
Naučnici nastavljaju da rade na testovima koji pomažu da se različite vrste lipoma razlikuju jedna od druge i od nekih vrsta raka.
Simptomi lipoma
Lipomi su obično okruglog ili ovalnog oblika. Masne ćelije u lipomima često su skupljene u veće kuglice koje se nazivaju režnjevi, a ceo masni rast je sadržan u fibroznoj vreći koja se zove kapsula. Većina lipoma postoji bez ikakvih simptoma. Meko, kvrgavo područje, obično manje od 5 cm široko, može se osetiti ili videti na površini ili ispod kože. Često sporo raste i može malo da se pomeri ispod kože. Lipom se može pojaviti bilo gde na koži i u većini organa. Oko 5 odsto ljudi sa lipomima ima više lipoma.
Većina lipoma se pojavljuje u sledećim oblastima:
- noge (posebno butine)
- zadnjica
- ruke
- ramena
- gornji deo leđa
- glava i vrat
Lipomi imaju tendenciju da ostanu iste veličine i generalno nisu bolni. Međutim, oni mogu pritisnuti obližnju strukturu kao što je nerv ili krvni sud što može izazvati bol u tom području.
Uzroci nastanka lipoma
Tačan uzrok nastanka lipoma nije poznat niti shvaćen. Ne postoji definitivan dokaz da hemikalije ili izloženost radijaciji mogu da ih izazovu. Neki tipovi mogu biti genetski, ali izgleda da pol i etničko poreklo nisu faktori. Istraživači nastavljaju da proučavaju opšte faktore rizika kako bi bolje razumeli šta može da razvije lipome.
Faktori rizika
Kod svakoga može da se pojavi lipom. Obično se pojavljuju u odraslom dobu, posebno između 40 i 60 godina. Lipom se može razviti nakon povrede ili fizičke traume na nekom području. Ostali mogući faktori rizika uključuju:
- prekomerna upotreba alkohola
- oboljenje jetre
- intolerancija na glukozu (šećer) (GI), stanje uzrokovano hiperglikemijom (visok šećer u krvi)
- gojaznost
Dijagnoza
Lipome obično identifikuje lekar tokom fizičke procene gledanjem i opipavanjem kvržice. Proveriće njegovu veličinu, konzistentnost i pokretljivost (da li se kreće ili ne i kako).
Biopsija je potrebna da bi se potvrdilo da li je tumor lipom ili ne. Takođe može pomoći u određivanju vrste lipoma. Za biopsiju, lekar će uzeti mali uzorak tkiva i pregledati ga pod mikroskopom.
Obratite se lekaru ako primetite novu ili abnormalnu kvržicu u koži ili ispod nje. Dok se lipomi smatraju bezopasnim i benignim, stanja koja liče na lipome mogu biti ozbiljna. Na primer, liposarkom je maligni kancer masnog tkiva. Lekar može preporučiti biopsiju za uspostavljanje dijagnoze.
Možda će biti potrebno dodatno laboratorijsko ispitivanje, posebno ako postoji zabrinutost u vezi sa početnim rezultatima biopsije. U ispitivanja mogu da budu uključena snimanja kao što su:
- Ultrazvuk: Tehnologija koja koristi zvučne talase za generisanje slika (sonograma)
- Rendgen: Medicinska procedura snimanja koja koristi zračenje za generisanje dvodimenzionalnih slika
- Skeniranje kompjuterskom tomografijom (CT): Medicinska procedura snimanja koja koristi zračenje za generisanje trodimenzionalnih slika
- Magnetna rezonanca (MRI): Medicinska procedura snimanja koja koristi jako magnetno polje i radio talase za generisanje slika (obično dvodimenzionalnih)
Vrsta snimanja može zavisiti od veličine, oblika i lokacije mase. Svako snimanje stvara različitu vrstu vizuelne slike kvržice i pomaže lekaru da postavi dijagnozu. Studije imidžinga takođe mogu biti od pomoći u razumevanju koje se strukture nalaze u blizini lipoma i koliko krvotoka to područje prima. Snimanje verovatno neće biti potrebno ako je lipom površinski (na koži ili blizu površine kože).
Lečenje lipoma
Lipomi često ne zahtevaju lečenje. Ovi benigni tumori ne šire se na druge delove tela niti ulaze u obližnja tkiva.
Ako se lipom ne leči, trebalo bi ga pratiti i kontrolisati da li ima bilo kakvih promena. Najbolje je da ga lekar redovno proverava.
Lekar može predložiti lečenje ako lipom brzo raste ili izaziva bol. Takođe lečenje može da bude i iz kozmetičkih razloga. Lipome obično leči dermatolog, opšti hirurg ili plastični hirurg.
Najčešće opcije lečenja lipoma uključuju:
- Ekscizija: Hirurško uklanjanje celog tumora i okolne vreće ili kapsule. Ekscizija je najčešći tretman i jedini način da se ukloni ceo lipom.
- Liposukcija: Vakuumsko uklanjanje većine masnih ćelija. Liposukcija se može koristiti za uklanjanje velikih lipoma.
- Injekcija kortikosteroida: Ubacivanje kortikosteroida (protivupalnog leka) u masu iglom. Ovo može pomoći u smanjenju veličine lipoma, posebno ako je širi od 2,5 cm. Injekcije retko uklanjaju lipom.
Uklanjanje cele kapsule smanjuje verovatnoću ponovnog rasta. Ovo je lakše kod potkožnih lipoma (nalaze se odmah ispod kože), jer obično nisu pričvršćeni za vezivno tkivo. U slučaju uklanjanja lipoma, lekara treba pitati za rizike i prednosti procedure, očekivano vreme oporavka i slične druge slučajeve koje je obavio.
Lipom se generalno smatra izlečenim nakon što je potpuno uklonjen i tada se verovatno neće vratiti.
Ne postoje dokazani načini da se spreči pojavljivanje lipoma ili da se uspori njegov rast. Na sreću, lipomi su obično benigni i bezbolni. Većina ljudi traži lečenje jer im se ne sviđa izgled lipoma, posebno ako se nalazi na licu, vratu ili drugom veoma vidljivom području. Naučnici nastavljaju da istražuju vrste lipoma, uzroke njihovog nastanka i smernice o tome kada i kako ih treba lečiti.
