Bol u leđima, posebno u donjem delu leđa, prilično je čest. Bol u leđima uobičajena je nelagodnost koju doživljavaju ljudi svih uzrasta širom sveta. Može se manifestovati na različite načine, kao što su oštar, tupi osećaj bola ili peckanja koji se širi na zadnjicu, kukove ili noge, objašnjava dr Vipin Mohan, konsultant na Odeljenju za ortopediju u Amrita Hospital, Kochi. Bol može biti konstantan, povremen ili izazvan određenim aktivnostima. Osim bola i nelagodnosti, možemo da imamo osećaj utrnulosti, peckanja ili slabosti, što mogu biti znaci mogućeg oštećenja nerava. Ignorisanje takvih simptoma može dovesti do teških posledica zbog nepovratnih neuroloških oštećenja.
Znaci upozorenja kod bola u leđima
Određeni znaci upozorenja pomažu da se identifikuju potencijalni osnovni problemi u vezi sa bolom u leđima:
- Oštar bol ukazuje na povrede mišića ili ligamenata ili probleme sa unutrašnjim organima.
- Bol koji se zrakasto širi može biti znak kompresije nerva, a ruptura ili hernija diska može izazvati išijas, što rezultira bolom u nogama.
- Iznenadna slabost nogu može ukazivati na kompresiju nerva ili čak na moždani udar.
- Inkontinencija ili anestezija u sedalnom delu (gubitak osećaja u zadnjici, genitalnom predelu i unutrašnjoj strani butina) mogu ukazivati na teška stanja nerava ili kičme.
Uzroci bolova u leđima
Bol u leđima može nastati kao posledica različitih stanja:
- U mlađim godinama (20 i 30 godina), svakodnevni faktori kao što je predugo sedenje, podizanje dece ili preterano vežbanje mogu da doprinesu tipičnom mehaničkom bolu u leđima.
- Do bolova u leđima mogu da dovedu i povrede od padova.
- Problemi sa intervertebralnim diskovima, koji deluju kao jastučići između kičmenih kostiju, mogu izazvati nelagodnost kada puknu ili se izboče, iritirajući obližnje nerve i izazivajući bol u leđima i nogama.
- Kako starimo, može doći do habanja kostiju i degenerativne bolesti diska i lumbalnog artritisa, koji utiču na različite oblasti kičme.
- Upala u zglobovima koji povezuju kičmu i karlicu, poznata kao sakroiliitis, može izazvati bol u donjem delu leđa, zadnjici i natkolenicama.
Uobičajeni mitovi i činjenice o bolovima u leđima
Istina je da bol u leđima može biti frustrirajući i stresan. Ali nije uvek sve što o tome čujemo tačno.
1. Mit: Odmaranje u krevetu je najbolji lek za bol u leđima.
Činjenica: Dok odmor može biti od pomoći kod kratkotrajnih bolova u leđima, produženi odmor u krevetu se ne preporučuje, kaže dr Mohan za Health Shots. Oprezni i lagani pokreti, nastavak aktivnosti i upotreba antiinflamatornih lekova bez recepta često su efikasniji u ublažavanju bolova u leđima.
2. Mit: Diskus hernija (uklještenje diska) uvek zahteva operaciju.
Činjenica: U većini slučajeva, diskus hernija se poboljšava sama od sebe nehirurškim tretmanima kao što su smanjena aktivnost i antiinflamatorni lekovi. Operacija se razmatra samo kada konzervativni tretmani ne daju olakšanje ili kada su prisutni teški neurološki simptomi.
3. Mit: Fizička aktivnost sprečava bol u leđima.
Činjenica: Vežbanje i kretanje su dobri za naše zdravlje. Tačno je da redovna vežba može ojačati mišiće leđa i poboljšati fleksibilnost, što može smanjiti rizik od bolova u leđima. Međutim, to ne garantuje da ćemo biti imuni na bolove u leđima, jer drugi faktori kao što su prenaprezanje, nepravilnosti kičme i prirodno habanje i dalje mogu doprineti problemima sa leđima.
4. Mit: Povreda je uvek kriva za bol u leđima.
Činjenica: Većina problema sa leđima postepeno se razvija tokom vremena zbog ponavljajućeg naprezanja ili lošeg držanja. Iako povrede mogu uzrokovati bol u leđima, one se često opisuju kao jednokratni događaji koji su rezultat nesreća, padova ili nepravilnih tehnika dizanja.
5. Mit: Odlazak kod specijaliste znači da će nam uvek savetovati operaciju.
Činjenica: Nije svima koji imaju probleme sa leđima potrebna operacija. Specijalisti za kičmu prvo istražuju različite nehirurške tretmane i preporučuju operaciju tek kada su iscrpljene sve druge mogućnosti.
