Disekcija cervikalne arterije dešava se kada dođe do pucanja zida karotidne ili vertebralne arterije – krvnih sudova koji obezbeđuju mozgu krv bogatu kiseonikom. Kada dođe do disekcije cervikalne arterije istovremeno se javlja mogućnost za stvaranje krvnih ugrušaka, a potencijalne komplikacije uključuju moždani udar.
Šta je disekcija cervikalne arterije i kako može da utiče na zdravlje?
Disekcija cervikalne arterije dešava se kada naprsne, popuca jedan ili više slojeva tkiva krvnih sudova. Ovo stanje smatra se čestim uzrokom moždanog udara kod mladih i srednjih godina. Cervikalne arterije su grupa velikih krvnih sudova na vratu u koju spadaju karotidne arterije (koje snabdevaju prednji deo mozga) i vertebralne arterije (koje snabdevaju zadnji deo mozga i kičmu).
Sa disekcijom karotidne arterije dolazi do pucanja unutrašnjeg zida/obloge krvnog suda. Na mestu pukotine krv može da se zgruša, a ako se krvni ugrušak otkači, može da stigne do mozga, blokira krvne sudove i ograniči protok krvi, što dovodi do ishemijskog moždanog udara.
Šta uzrokuje disekciju cervikalne arterije?
Povreda glave ili vrata (od saobraćajne nesreće ili slične traume) najčešći je uzrok disekcije. Netraumatske disekcije mogu da nastanu zbog naprezanja ili podizanja teškog tereta kod nekih ljudi.
Poremećaji vezivnog tkiva
Primeri genetskih stanja koja utiču na vezivno tkivo u celom telu su:
Ehlers-Danlosov sindrom
Fibromuskularna displazija
Marfanov sindrom
Osteogenesis imperfecta (bolest krhkih kostiju)
Trauma vrata.
Do uganuća i povreda vrata može doći zbog:
Prethodna povreda vrata, poput trzajnog udara od nesreće motornog vozila
Ekstremni položaji glave tokom dužeg perioda (na primer, krečenje plafona)
Brzi pokreti glave (na primer, na rolerkosteru, kiropraktička manipulacija vratom)
Dizanje tegova i nošenje teških predmeta.
Nedavne bolesti
Bolesti koje izazivaju naprezanje mogu da dovedu do disekcije cervikalne arterije, a to su:
Gastrointestinalni poremećaj koji uzrokuje često povraćanje
Infekcija gornjih disajnih puteva sa upornim kašljem.
Ostali faktori rizika
Dodatni uslovi koji nas dovode u opasnost su:
Ateroskleroza
Visok krvni pritisak
Pušenje.
Po kojim simptomima se prepoznaje disekcija cervikalne arterije?
Mnogi ljudi počinju da primećuju simptome do mesec dana pre nego što dobiju dijagnozu disekcije cervikalne arterije. Postoje tri glavna tipa simptoma:
- Teški i iznenadni bol u glavi (naročito iza jednog oka) ili bol u vratu
- Simptomi slični moždanom udaru
- Bol u glavi ili vratu.
Može da se oseti bol u glavi ili u vratu koji nije povezan sa postojećim zdravstvenim problemom. Nelagodnost obično:
- Dolazi iznenada
- Ne prestaje
- Nalazi se na jednoj strani glave (naročito iza jednog oka) ili na vratu
- Podseća na glavobolju klastera, migrenu ili osećanja „pucanja u glavi“.
Hornerov sindrom
Ovo stanje utiče na nevoljnu funkciju očiju i lica. Simptomi su spušteni kapci, manja zenica na jednom oku i nedostatak znojenja. Hornerov sindrom obično pogađa samo jednu stranu glave.
Simptomi slični moždanom udaru
Ovi simptomi disekcije cervikalne arterije javljaju se kada deo mozga ne dobija dovoljno krvi i tu spadaju:
- Ataksija
- Problemi sa ravnotežom
- Zamagljen vid
- Vrtoglavica
- Dvostruki vid (diplopija)
- Slabost udova
- Poteškoće u govoru (dizartrija ili afazija).
- Vertigo.
Kako se leči disekcija cervikalne arterije?
Disekcije često zarastaju same, a medicinske terapije mogu da smanje rizik od krvnih ugrušaka koji mogu da dovedu do moždanog udara. Pacijentu će možda biti potrebna:
- Antitrombocitna terapija, koja uključuje lekove kao što su aspirin i klopidogrel, koji sprečavaju zgrušavanje krvnih zrnaca
- Antikoagulansi (razređivači krvi), kao što su infuzija heparina ili tablete varfarina.
