Rak pluća je jedan od najčešćih oblika karcinoma u savremenom svetu, sa najvišim procentom smrtnosti. Svakog dana zbog karcinoma pluća u Srbiji umre najmanje 13 ljudi. Poražavajuća je statitistika da godišnje od raka pluća oboli 7.000 a, umre oko 5.000 ljudi.
U novoj epizodi ePodcasta gost je doc. dr Nebojša Marić, grudni hirurg na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, koga smo između ostalog pitali i koja je najrizičnija grupa za obolevanje od raka pluća?
– Najrizičnija populaciona grupa za obolevanje od karcinoma pluća su pušači. Procena je da je trećina populacije u Srbiji aktivni pušaći. Ono što je za njih karakteristično je jutarnji kašalj, koji praktično ide s tom navikom, ali se na to često i ne obraća pažnja – upozorava dr Marić.
U prethodnoj epizodi ePodcasta pričali smo o tome Na šta sve može da nas upozori dečji kašalj
Naš sagovornik doc. dr Nebojša Marić nam je pričao i o tome kako se dijagnostikuje rak pluća i zašto je skrining važan:
– Nezaobilazna prodecura u dijagnostici raka pluća je bronhoskopija. Uz pomoć ove procedure vidimo šta se dešava unutra bronhijalnog stabla i uzimamo adekvatne biopsije da bismo potvrdili o kom obliku karcinoma se radi – rekao je dr Marić i dodao:
– Skrining je nešto što bi mnogo pomoglo u ranom otrkivanju karcinoma pluća i nešto što praktično treba da bude ideja vodilja za sve lekare koji se bave lečenjem ove bolesti. Od lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pulmologa, radiologa i grudnih hirurga.
Odgovor na pitanje da li je moguće uz primenu onkogene terapije uz primenu biomarkera karcinom pluća prevesti u hroničnu bolest, saznaćete ako pogledate video na početku teksta.
Reč, dve o gostu ePodcasta
Pukovnik doc. dr Nebojša Marić, grudni hirurg na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Dominantno orijentisan na minimalno invazivne VATS (video asistirane grudnohirurške operacije). Među prvim grudnim hirurzima u regionu uradio video asistirano uklanjanje timusne žlezde, dela pluća i celog plućnog krila. Učestvuje u edukaciji iz video asistirane toraskopske (VATS) hirurgije i pored svoje matične kuće operiše i u drugim bolnicama. Ukupno godišnje uradi 250-300 grudnohirurških operacija od kojih najveći broj zbog karcinoma pluća.
Član je Udruženja endoskopskih hirurga Srbije, Lekarske komore Srbije, Srpskog lekarskog društva. Takođe je redovni član evropskog udruženja torakalnih hirurga (ESTS) i redovni član američkog udruženja kardiotorakalnih hirurga (STS).
