Glavobolja, uključujući i migrenu, javlja se usled brojnih razloga, među kojima su genetika, određena neravnoteža u mozgu i nervnom sistemu, ali i spoljni uticaji. Činjenica je, kažu naučnici, da postoje indicije o tome da promene vremena a posebno one ekstremne takođe mogu da provociraju glavobolju ili intenziviraju simptome.
Meteorološki i drugi okidači iz spoljne sredine: Na šta najčešće reaguje glavobolja
U jednom istraživanju National Headache Foundation, tri od svake četiri osobe rekle su da im vreme izaziva glavobolju. Naučnici su u anketi rangirali 16 mogućih pokretača glavobolje i opisali koji od njih izazivaju migrene i druge glavobolje. Došli su i do nekih pokretača (okidača) glavobolje iz spoljne sredine:
- vremenske promene ili promene atmosferskog pritiska: 73 odsto
- intenzivni mirisi: 64 odsto
- jaka ili trepereća svetla: 59 odsto
- dim: 53 odsto
- ekstremna vrućina ili hladnoća: 38 odsto
- promena nadmorske visine: 31 odsto
- jaki vetrovi: 18 odsto.
Zanimljiv je i zaključak stručnjaka da su ljudi koji imaju česte glavobolje osetljiviji na promene u okruženju a da su oni koji pate od migrenskih glavobolja verovatno nasledili ovu sklonost.
Hladno vreme, glavobolja i migrena
Napadi migrene po hladnom vremenu mogu da budu izuzetno traumatični. Moguće je, kažu istraživanja, da hladno vreme intenzivira migrenu iako to zavisi od osobe, tipa migrene i intenziteta ličnih simptoma. Mnogi ljudi koji pate od migrene prijavljuju porast učestalosti napada migrene kada vreme pređe u hladno. Niže temperature jesu čest krivac, ali određene stvari koje radimo kada je napolju hladno takođe mogu izazvati migrenu.
Studija objavljena u The Journal of Headache and Pain pokazuje korelaciju između promene temperature okoline (posebno hladnog vremena) i migrene. Razlog zašto ljudi primećuju pojačanje migrenskih glavobolja tokom hladnog vremena može biti porast barometarskog pritiska, razlika u temperaturi, manje vitamina D, niska vlažnost koja isušuje osetljive sinusne membrane, promena u izloženosti polenu, ili pojačano širenje krvnih sudova.
Kako da sprečimo migrenu kada je hladno vreme
Neke jednostavne metode samopomoći u zimskom periodu koji može da provocira napade migrene ili glavobolje podrazumevaju održavanje toplote, dobar san, vežbanje, unos dovoljno vitamina D, ravnotežu odgovarajuće vlažnosti, adekvatnu hidrataciju i izbegavanje hrane koja sadrži veštačke zaslađivače.
Održavanje toplote
Mnogi ljudi se ne oblače prikladno kada je zima što prouzrokuje telesni stres. Čak i samo uticaj hladnog vazduha na lice i glavu je dovoljan da izazove glavobolju. Nosite šešir i šal, posebno ako su temperature ispod nule. Zaštitite lice i glavu od hladnoće i vetra.
Dovoljno kvalitetnog sna
Promena vremena, kraći dani i oblačno vreme mogu da poremete naše obrasce spavanja. Nedavna studija pokazuje da san može pomoći u zaustavljanju napada migrene, ali takođe sugeriše da redovan, kvalitetan san takođe može da bude preduslov prevencije.
Lekovi
Ako koristite lekove za lečenje migrene, radite to samo uz nadzor lekara. Prekomerna upotreba lekova koji se izdaju na recept ili bez recepta, posebno ibuprofena, može izazvati efekat bumerang-glavobolje, koje mogu biti gore od prvobitnog bola. To onda može zahtevati još lekova i samo produbiti probleme.
Izbegavajte udisanje hladnog vazduha
Boravak napolju može podstaći napade migrene po hladnom vremenu kod nekih ljudi, posebno ako su vam lice i glava neprestano izloženi. Jedna studija je pokazala vezu između hladnog vremena, vetra i migrene isključivo kod ženskih osoba.
Redovan režim ishrane
Preskakanje obroka može izazvati napade migrene i da može biti ozbiljan okidač migrene, gotovo na istom nivou kao i stres. Nosite neke zdrave grickalice sa sobom za periode kada ne možete da jedete u određeno vreme i pokušajte da svoje obroke držite u redovnim intervalima.
Dovoljno vitamina D
Studija sprovedena u Centru za glavobolju u dečjoj bolnici u Sinsinatiju pokazala je da više od 40 odsto ispitanika sa hroničnom migrenom ima nedostatak vitamina D. Riba i jaja su bogati ovim vitaminom, a savetuje se što češći boravak napolju uz adekvatnu zaštitu od hladnog vremena.
Adekvatna vlažnost vazduha
Zimski vazduh je suv, a naše telo takođe isušuje vazduh i unutar organizma i u spoljnoj sredini. Studije otkrivaju da se slučajevi napada migrene dešavaju učestalo sa niskom vlažnošću vazduha. Pokušajte da održavate vlažnost u zatvorenom prostoru između u opsegu od 35 i 50 odsto.
Vežbanje
Vežbanje može pomoći u sprečavanju napada migrene, kao i u sprečavanju depresije. Studija objavljena u časopisu The Journal of Sports Medicine and Phisical Fitness opisala je prednosti koje ljudi sa migrenom mogu da imaju od redovnog vežbanja. Prošetajte, vozite bicikl ili uradite jednostavne vežbe istezanja u kući tri ili četiri puta nedeljno, tako ćete se zaštititi i od hladnoće.
Dovoljna hidratacija
Dovoljan unos vode je osnova dobrog funkcionisanja organizma, pa i zaštite o glavobolje – to je jedan od prvih simptoma da nismo dovoljno hidrirani. Unosite dozirano tečnost, idealno vodu, tokom celog dana u manjim gutljajima i neka to bude najmanje 2 litra, savetuju stručnjaci.
