Prof. dr Slobodan Spasojević: Prvo što ekipa uradi kada dođe po novorođenče je da je pregleda i utvrdi u kakvom je stanju. Ukoliko je potrebno, bebu stavljaju u inkubator, a ako treba i na aparat za veštačko disanje. Potom dete nose kod majke Foto: Shutterstock/Lj. Petrović
Vreme koje prevremeno rođena deca provode na neonatologiji može značajno varirati zavisno od različitih faktora, kao što su gestacijska starost pri rođenju, težina deteta, zdravstveno stanje deteta i dostupnost adekvatne medicinske nege.
Načelnik Službe za neonatologiju Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu profesor dr Slobodan Spasojević kaže kako ovi mališani ostaju u bolnici sve dok ne „stignu” do 35. gestacijske nedelje.
– Potrebno je da im minimalna telesna masa bude od 1.800 do 2.000 grama, kao i da mogu da jedu na flašicu. Treba da budu stabilni, a nekada imaju i kućne oksigenatore, ukoliko im treba pomoć za disanje – objašnjava profesor Spasojević.
Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, koji se popularno zove Dečja bolnica, jedina je ustanova u Vojvodini u kojoj se leče deca rođena pre vremena. Ova bolnica je i jedina koja ima organizovan transport „ka sebi” prevremeno rođene dece. Imaju reanimobil sa inkubatorom i odgovaraju na pozive iz svih vojvođanskih porodilišta.
Specijalizovani neonatalni transport ide po životno ugroženu novođenčad u Suboticu, Sombor, Vrbas, Sentu, Kikindu, Zrenjanin, Vršac, Sremsku Mitrovicu, kao i u Bačku Topolu koja je jedino vanbolničko porodilište u Vojvodini. Ekipu u reanimobilu čine doktor, medicinska sestra i vozač i prvo na licu mesta zbrinu bebu, a potom je transportuju u Novi Sad. Imaju dva transportna inkubatora sa respiratorom i dva bez respiratora.
– Prošle godine smo imali na lečenju 254 dece, od kojih je njih 218 doveženo ovim našim transportom. Na Odeljenju za prevremeno rođenu novorođenčad imali smo 269 prijema, a još 250 mališana bilo je na Odeljenju za ročnu novorođenčad, a to su bolesna deca koja su rođena nakon 37. gestacijske nedelje – ispričao je dr Slobodan Spasojević i dodao da je ove godine značajno zanovljena oprema nabavkom 10 novih inkubatora, 16 monitora, dva respiratora i tri lampe za foto terapiju, a u toku je nabavka novog reanimobila za transport životno ugrožene novorođenčadi. Oprema je nabavljena uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo.
Prvo što ekipa uradi kada dođe po novorođenče je da je pregleda i utvrdi u kakvom je stanju. Ukoliko je potrebno, bebu stavljaju u inkubator, a ako treba i na aparat za veštačko disanje. Potom dete nose kod majke.
– Majci se objasni u kakvom stanju je novorođenče i traži se od nje saglasnost za premeštaj i nastavak lečenja deteta u Dečjoj bolnici. Tu majka i vidi svoje dete, a obično napravimo i fotografiju – ispričao je dr Slobodan Spasojević.
Na neonatološkoj intenzivnoj terapiji u Dečjoj bolnici počinje lečenje deteta, a ono se za to vreme hrani preko nazogastrične sonde, koja ide preko nosa ili usta, ili se hrani venskim putem.
– Ukoliko je u pitanju ishrana preko sonde, dete dobija donorsko humano mleko, jer imamo Banku humanog mleka. Majkama obično mleko krene kasnije, ne odmah nakon porođaja, već posle nekoliko dana. Savetujemo im da to mleko, ako su odvojene od bebe, zamrzavaju u sterilnim kontejnerima, kako bi kasnije mogle da ga daju deci, kad se beba vrati kući – priča dr Slobodan Spasojević i napominje kako trenutno ne postoji mogućnost da se mleko od majke koja je odvojena od bebe odmah daje njenoj bebi, jer nemaju mogućnost trasporta mleka.
Majke mogu da budu uz bebu čim se dovoljno oporave nakon porođaja. Dr Spasojević kaže da imaju 25 kreveta na Odeljenju za majke, koje doje i dolaze kod svojih beba na svaka tri sata.
– Mleko izmazaju pored bebe, a ako je dete u stanju da sisa onda ga doje. Ako ne, dobija majčino mleko preko sonde. Majka se odmah i uključuje u negu deteta, ostvaruje se kontakt „koža na kožu”, maze se, presvlači bebu… Svi ti koraci zavise i od stanja deteta. Majke treba da budu dovoljno oporavljene od porođaja kako bi mogle da brinu same o sebi, jer mi nemamo akušere – istakao je dr Slobodan Spasojević.
Postoje i slučajevi kada majke nisu smeštene u bolnicu, nego dolaze, a to mogu da čine svakog dana. Dr Slobodan Spasojević kaže kako i očevi dolaze da vide novorođenče, a vreme poseta na neonatologiji je od 12 do 14 časova i roditelji mogu da dođu svakog dana. Smatra da bi bilo dobro kada bi to bilo moguće u bilo koje doba dana, ali za sada postoji određeno vreme poseta. Za svrhu tih poseta imaju i posebnu sobu.
Roditelji prevremeno rođene dece mogu da računaju i na psihološku podršku. Tako dr Spasojević navodi da imaju u Dečjoj bolnici psihologe koji su prvenstveno namenjeni deci, ali da među njima ima i onih koji su obučeni za rad sa roditeljima prevremeno rođene dece.
– Sarađujemo i sa Udruženjem roditelja prevremeno rođene dece „Optimistik”, te i oni razgovaraju sa majkama i pružaju im podršku. Organizuju se i radionice u prostorijama Udruženja, gde se ovim roditeljima pruža psihološka podrška – naglasio je dr Spasojević.
Prema rečima prof. dr Slobodana Spasojevića, dešava se da roditelji žele ranije da izvedu dete iz bolnice.
– Mi ne možemo da otpustimo dete ako ono nije spremno i ako mora da ostane jer bi otpust bio na štetu deteta. Nekada, u takvim situacijama, moramo da uključimo i Socijalnu službu – kazao je dr Spasojević.
Kada je počeo Nacionalni program vantelesne oplodnje bilo je mnogo višeplodnih trudnoća, sa blizancima, trojkama, pa i četvorakama. Prema rečima dr Spasojevića višeplodne trudnoće su rizik za prevremeno rođenje, pa je toga bilo više na početku Nacionalnog programa. Sada je manje prevremenih rođenja iz programa VTO, jer je i manje višeplodnih trudnoća.
– Najmanje dete koje je bilo kod nas imalo je 460 grama i rođeno je u 23. nedelji trudnoće i to dete je preživelo – kazao je dr Spasojević i dodaje:
– Ovi mališani borave u inkubatoru, jer im on obezbeđuje stabilnu temperaturu i održava vlažnost, što je izuzetno važno, jer prevremeno rođena deca imaju veoma tanku kožu. Oni su u inkubatoru, dok se ne uspostavi termička stabilnost, odnosno dok je dođu do 1,8 ili 2 kg. Osim u inkubatoru, ova deca mogu da budu i na reanimacionom ili grejnom stolu, ili pak u kolevci, kada su stabilni i kada im više nije potrebno grejanje. Međutim, ovoj deci su neophodni i drugi aparati, kao i lekovi, ne bi li ostali u životu.
Prevremeno rođena deca često imaju hronično oboljenje pluća, jer njihova pluća u spoljnim uslovima nastavljaju prekinuti embriološki razvoj.
– Životno ugroženom detetu treba i respirator, a uglavnom je to preko maske ili nosnih nastavaka. Stalno je uključen i monitor za praćenje vitalnih funkcija, a tu su i injektomati za sve što se detetu daje od terapije. Potrebne su i grudne pumpe, a nekad treba hlađenje, zatim fotolampe, torakalne drenažne pumpe, uređaj za obaranje pritiska u plućnom krvotoku. Pored toga, tu su i lekovi koje dete dobija – nabraja profesor Spasojević i dodaje kako se svi lekovi i infuzije koje dete dobija pripremaju u sterilnim uslovima, u laminatornoj komori, a potom se u kontejnerima transportuje na Odeljenje.
– Deca tokom boravka u bolnici dobijaju po potrebi i antibiotike, lekove za dizanje krvnog pritiska, dijuretike, kao i lekove za respiratorni distres sindrom. Zahvaljujući tom leku, surfikantu, deci se otvaraju alveole, odnosno mehurići u plućima, što je najveći problem prevremeno rođene dece. Ovaj lek se daje direktno u pluća i otvara alveole. Primenjujemo ga od 2001. godine – ispričao je dr Spasojević i istakao kako je pre primene ovog leka bila veća smrtnost prevremeno rođene dece.
Profesor Spasojević je objasnio kako je prevremeno rođeno dete koje se rodi pre 37. gestacijaske nedelje. Deca koja se rode pre 32. nedelje ima srednji ili visoki rizik, oni koji se rode pre 28. nedelje trudnoće vode se kao ekstremno prevremeno rođena deca.
Na neonatalnoj intenzivnoj nezi u Dečjoj bolnici godišnje se leči između 250 i 300 prevremeno rođenih mališana. Na Odeljenju neonatalne intenzivne nege imaju 11 mesta, za prevremeno rođenu novorođenčad imaju 25 mesta, a na Odseku za ročnu novorođenčad imaju još 10 mesta.