Zastoj rada srca ne mora uvek da bude posledica infarkta miokarda, već i poremećaja električnog sistema srca. Ovo stanje kao i infart zahteva hitnu medicinsku pomoć, ali nije isto što i srčani udar koji je posledica naglog prekida dotoka krvi u srce usled zapušenosti krvnih sudova trombom. Zastoj rada srca stanje je koje se, nažalost, u 90 odsto slučajeva završi fatalnim ishodom.
Bez upozorenja i znakova bolesti
Srce je najjači mišić u ljudskom telu, radi bez pauze tokom celog ljudskog života. Međutim, zbog povrede ili bolesti, moguće je da srce prestane normalno da radi. Iznenadni srčani zastoj je opasno stanje, koje se javlja i bez upozorenja i jasnih znakova bolesti. Može da bude posledica aritmija i/ili urođenih abnormalnosti srca, bolesti srčanih zalistaka, uvećanog srca.
Veća je mogućnost preživljavanja u bolničkim uslovima
Zastoj rada srca nekada je posledica utapanja, strujnog udara, upotrebe droga, hipotermije i povreda. Iznenadni srčani zastoj često dovodi do smrtnog ishoda, ali postoje šanse da osoba preživi ako dobije adekvatnu pomoć. Oko 12 odsto pacijenta preživi, ako se nemio događaj desi van bolnice. Pozitivan ishod, u 25 odsto slučajeva, moguć je ako do zastoja u radu srca dođe u bolničkim uslovima.
Razlike između infarkta i zastoja rada srca
Postoji razlika između srčanog udara i srčanog zastoja, s tim da infarkt može prethoditi srčanom zastoju. The American Heart Association objašnjava da je srčani udar posledica problema sa cikrulacijom i blokada dotoka krvi u određene delove srca, pri čemu srca može nastaviti da kuca.
Bol u grudima, mučnina, znojenje, umor, najčešći su simptomi srčanog udara. Blokada dotoka krvi u arteriju, smanjuje protok krvi, pa dolazi do odumiranja delova srčanog tkiva. U ovakvoj situaciji je svaki minut dragocen, jer je bitno na vreme ukazati pomoć, s tim da srce može i dalje da nastavi da radi. Tokom srčanog udara osoba može da bude u svesna, u stanju je da opiše simptome, što nije moguće ukoliko dođe do srčanog zastoja.
Osoba pada u nesvest
Kada se desi zastoj rada srca osoba se iznenada onesvesti. Pacijenti koji su preživeli zastoj srca, obično naglašavaju da nisu imali nikave simptome bolesti.
– Pojedini pacijenti prijavljuju kao simptome vrtoglavicu, osećaj umora i hladnoće, jak osećaj slabosti – objašnjava kardiolog dr Iosif Gulkarov sa Heart Institute, Staten Island University Hospital in Staten Island u Njujorku. Zadatak srca je da snabdeva krvlju sve delove tela, uključujući mozak. Kada mozak ne dobije dovoljne količine krvi pacijent pada u nesvest, a prve ćelije koje umiru tokom srčanog zastoja su moždane ćelije.
Zastoj rada srca može da bude posledica nelečene aritmije
Sinusni čvor je pirodni pejsmejker srca, on je sačinjen od specijalizovane grupe ćelija koje generišu električne impulse kroz srce. Svaki otkucaj srca, kontrakcija srčanog mišića je inicirana električnim signalom. Srce je mišić koji se kontrahuje oko 100.000 puta u toku dana.
Nepravilan srčani ritam ili aritmija posledica je iregularnosti frekfencije i redosleda otkucaja srca. Aritmija može da bude i prolazna nepravilnost u radu srca i posledica stresa. U nekim slučajevima moguća je i pojava apsolutne aritmije, koja ako se ne leči može da izazove teške zdravstvene komplikacije. Lekari naglašavaju da svaka aritmija zahteva detaljnu dijagnostiku i praćenje.
Do smrti dolazi u roku od nekoliko minuta
Puls se određuje kao ritmičko izbočenje zida krvnog suda zbog ispumpavanja krvi iz srca u krvne sudove. Puls je broj otkucaja srca u jednom minutu, meri se pomoću kažiprsta i srednjeg prsta koji se postavljaju na vrat ili zglob. U stanju iznenadnog srčanog zastoja puls je veoma slab, ili ga nema. Opipavanjem pulsa najbrže se može utvrditi da li je pacijentu potrebna kardiopulmonalna reanimacija (CPR). Rana defibrilacija u roku tri do pet minuta od nastanka akutnog zastoja srca povećava mogućnost preživljanja za 49 do 75 odsto. Sa svakim minutom odlaganja defibrilacije
smanjuje se mogućnost preživljavanja za 10 do 15 odsto.
Smrtnim ishodom završi se oko 90 odsto srčanih zastoja koji se dese van bolnice. Stope preživljavanja veće su ako se zastoj srca desi u bolničkim uslovima. Studija iz 2018. godine objavljena u The Journal of the American College of Cardiology, ipak, navodi da je velika verovatnoća da se srčani zastoj završi fatalnim ishodom ako se desi i u bolnici tokom vikenda.
