Nealkoholna masna bolest jetre dovodi se u vezu sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i metaboličkim sindromom Foto: Shutterstock
Hronične bolesti jetre, od kojih su bolesti masne jetre postale značajan zdravstveni problem širom sveta, pogađaju milione ljudi. Dva najčešća tipa bolesti jetre su nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD) i bolest jetre uzrokovana preteranom konzumacijom alkoholom.
Nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD) dovodi se u vezu sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i metaboličkim sindromom, dok je druga bolest uzrokovana preteranom konzumacijom alkohola. Oba ova oboljenja mogu da napreduju i pretvore se u fibroze jetre, ciroze i, na kraju, hepatocelularnog karcinoma (HCC), primarnog karcinoma jetre sa lošom prognozom.
Tokom protekle decenije postignut je značajan napredak u otkrivanju patogeneze hroničnih oboljenja jetre i karcinoma jetre sa lošom prognozom, što je rezultiralo identifikacijom novih terapijskih ciljeva za prevenciju i lečenje ovih bolesti.
Peti godišnji simpozijum Chinese American Liver Society (CALS) održan je prošlog meseca i bio je fokusiran na nedavne uvide u patogenezu hroničnih bolesti jetre i neizlečivih karcinoma, kao i na nove terapije proizašle iz novih studija. Otkriveno je da su određeni molekuli RNK uključeni u sve aspekte patogeneze hroničnih bolesti jetre i teških oblika karcinoma, uključujući steatozu, upalu, fibrozu i karcinogenezu.
Autofagija je ćelijski proces koji uklanja oštećene organele i proteine i neophodna je za održavanje ćelijske homeostaze i sprečavanje ćelijske smrti. Međutim, oštećena autofagija dovodi se u vezu sa sa razvojem i napredovanjem hroničnih bolesti jetre i karcinoma sa lošim ishodom. Na primer, studije su pokazale da nedostatak autofagije specifične za hepatocite može da dovede do steatoze i upale. Takođe je otkriveno da se ekstrahepatična signalizacija odnosi na komunikaciju između jetre i drugih organa u telu. Ona igra važnu ulogu u regulisanju metabolizma i upale jetre, a njen poremećaj ima veze sa patogenezom hroničnih bolesti jetre i teških karcinoma.
Novo istraživanje koje je sproveo American College of Rheumatology pokazuje da lečenje reumatoidnog artritisa hidroksihlorokinom smanjuje rizik od NAFLD, posebno kod žena i muškaraca starijih od 50 godina i mlađih. Reumatoidni artritis (RA) je sistemska autoimuna inflamatorna bolest koju karakteriše hronična upala zglobova koja dovodi do oštećenja zgloba i gubitka funkcije. Takođe može da utiče na tkiva i organe izvan zglobova, uključujući (ali ne ograničavajući se na) oči, srce i pluća. Iako nije klasična komplikacija reumatoidnog artritisa, nealkoholna masna bolest jetre preovlađuje među pacijentima sa RA, pogađajući oko 35 odsto muškaraca i 22 procenata žena.
Prethodna istraživanja su pokazala da bi hidroksihlorokin mogao da smanji rizik, pa su reumatolozi na Tajvanu, odlučili da istraže vezu između hidroksihlorokina i NAFLD kod 21.000 pacijenata, sa srednjom standardnom devijacijom, starosti od 51,9 godina, a odnos žena i muškaraca bio je 3 prema 2.
Rezultati studije pokazuju da je 399 (1,86 procenata) pacijenata razvilo nealkoholnu masnu bolest jetre nakon više od 8 godina. Istraživanje je takođe pokazalo da uzimanje hidroksihlorokina ima veze sa značajno nižim rizikom od NAFLD, posebno kod žena mlađih od 50 godina, odnosno kod žena u perimenopauzi.