Alkalna fosfataza (ALP) je enzim čije su najveće koncentracije prisutne prvenstveno u ćelijama jetre i kostima, zatim u bubrezima, leukocitima, slezini, prostati, tankom crevu i placenti (kod trudnica). Nalazi se u gotovo svim tkivima u telu, ali ga najviše ima u jetri, kostima, bubrezima i digestivnom sistemu. Lekari često proveravaju nivo ALP u krvi kako bi dobili uvid u zdravlje jetre i kostiju, ali i pratili tok lečenja određenih bolesti.
Što je alkalna fosfataza ALP ?
Alkalna fosfataza je enzim čija je glavna uloga pomoć u razgradnji materija koje sadrže fosfat, što je ključno za normalan rast kostiju i pravilan protok žuči iz jetre. Nivo ovog enzima pomaže lekarima da otkriju eventualna oštećenja jetre, bolesti žučnih kanala ili poremećaje u razgradnji i izgradnji kostiju.
Kako bi se utvrdio nivo ALP enzima radi se test, koji je jednostavan. Uzima se uzorak krvi iz vene, najčešće na podlaktici, a rezultati su obično dostupni za jedan dan. Kod samostalnog testiranja ALP enzima nije nužno vaditi krv „natašte“, ali ako se meri u sklopu proširene laboratorijske analize, kada se radi i enzimi jetre ili lipidni status, lekar može da preporuči da se ništa ne jede od 8 do 12 sati pre vađenja krvi.
Takođe, neki lekovi, suplementi i hrana mogu privremeno da utiču na vriednosti alkalne fosfataze, pa je važno pridržavati se uputstva lekara.
Šta znači kada je ALP – alkalna fosfataza visoka?
Kad rezultati pokažu da je alkalna fosfataza viša od očekivanih vrednosti, prva reakcija često je zabrinutost. Međutim, važno je razumeti da povišeni ALP nije bolest, već signal — pokazatelj da se u telu možda događa nešto što zahteva dodatnu pažnju i analize. Referentne ALP vrednosti za odrasle najčešće se kreću između 44 i 147 IU/L. Kod dece i adolescenata, kao i u trudnoći te su vrednosti često više, što se smatra normalnim stanjem.
Među najčešćim razlozima povišenih ALP vrednosti nalaze se:
bolesti jetre: kao što su hepatitis, začepljenje žučnih kanala ili ciroza. ALP se često povećava kada postoji zastoj u oticanju žuči, na primer zbog upale, kamena ili tumora žučnih vodova
problemi s kostima: na primer, kod Pagetove bolesti (hronično oboljenje kostiju), osteomalacije (omekšavanje kostiju zbog manjka vitamina ) ili metastaza koje su se proširile na kosti
trudnoća: tokom trudnoće, posebno u trećem tromesečju, dolazi do prirodnog porasta ALP vrednosti zbog aktivnosti posteljice koja proizvodi sopstvenu izoformu ALP i povećanog rada jetre i kostiju kao deo adaptacije organizma na trudnoću. Umereno povišene vrednosti ALP u trudnoći su normalne i ne ukazuju na bolest, osim ako su prisutni dodatni simptomi poput svraba, žutice ili poremećaja u drugim enzimima jetre
dečja i adolescentska dob: kod dece i adolescenata ALP je često značajno povišen jer prvenstveno dolazi iz kostiju, te zato što toekom rasta dolazi do intenzivne osteoblastne aktivnosti (stvaranja kosti), što je sasvim normalno. Povišeni ALP u detinjstvu i pubertetu odražava normalan rast i nije patološki, osim ako su prisutni drugi znakovi bolesti (bolovi u kostima, slab rast, promene u drugim laboratorijskim vrednostima).
Važno je istaći da povišena vrednost ALP ne može sama po sebi da otkrije tačan uzrok problema. Lekar će zavisno od konteksta da preporuči dodatne testove — testove enzima jetre, vitamin D, rendgen kostiju ili ultrazvuk abdomena.
Šta znači kada je nizak ALP?
Snižene ALP vrednosti u laboratorijskim nalazima nisu česte, a često nemaju klinički značaj ako nisu praćene drugim simptomima ili promenama u laboratorijskim parametrima. Važno je uvek proceniti rezultate u kontekstu šire kliničke slike.
Među najčešćim razlozima niskih ALP vrednosti su:
manjak cinka: cink je ključan kofaktor za aktivnost alkalne fosfataze. Njegov nedostatak, bilo zbog loše ishrane, malapsorpcije ili hroničnih bolesti, može da dovede do smanjenog nivoa ALP u krvi
Hipofosfatazija: retko nasledno stanje uzrokovano mutacijom u genu za ALP, koje rezultira smanjenom enzimskom aktivnošću. Može dovesti do poremećaja u mineralizaciji kostiju, a dijagnostikuje se najčešće u detinjstvu
teška anemija i hipotireoidizam: određena stanja, poput dugotrajne teške anemije ili usporenog rada štitne žlezde, mogu da utiču na smanjen nivo ALP, iako to nije specifičan znak
malnutricija i proteinska pothranjenost: dugotrajni nedostatak proteina u ishrani, često praćen opštom iscrpljenošću organizma ili hroničnim bolestima, može da dovede do niskih vrednosti ovog enzima
određeni lekovi: kortikosteroidi i neki citostatici mogu da utiču na smanjenu proizvodnju ALP, posebno ako se dugotrajno koriste.
Dakle, kao i kod povišenih vrednosti, nizak nivo ALP zahteva dodatne dijagnostičke pretrage kako bi se utvrdio točan uzrok.
