Rak pluća je teška bolest koja se može lečiti ako se otkrije u početnim fazama. Srbija je, nažalost, druga zemlja u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća. Bolest se, kod skoro 70 odsto pacijenata, otkrije kada su šanse za izlečenje minimalne. Brzo napreduje, dešava se da pojedini pacijenti preminu, pre nego što dobiju prvu terapiju. Svakog dana od karcinoma pluća razboli se skoro 20 osoba, a 13 pacijenata izgubi bitku sa ovom bolešću.
Skrining raka pluća otkriva promene u početnim stadijumima
Ova sumorna statistika mogla bi uskoro da postane deo prošlosti. Skrining na rano otkrivanje raka pluća, koji otkriva maligne promene u početnom stadijumu bolesti kada su povećane šanse za izlečenje, trebalo bi da zaživi od sledeće godine u Srbiji.
Jedna od centralnih tema 60. Kancerološke nedelje u Srbiji bila je rak pluća – bolest koja dolazi uglavnom nenajavljeno, bez simptoma koji bi mogli da ukažu na njeno postojanje. Iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka, bol u grudima pri kašljanju ili dubokom disanju, teže disanje, gubitak telesne težine, često se jave kada je bolest već uznapredovala.
– Primenom skrininga može da se umanji veliki broj pacijenta kod kojih se bolest dijagnostikuje u lokalno odmaklom i metastatskom stadijumu. Potrebni su niskodozni skeneri, koje imamo i koji malo zrače, ali pitanje je: „Da li imamo dovoljno kvalifikovanih radiologa?“ Stručnjaka koji će čitati snimke i predlagati da li je nešto sumnjivo ili nije. Od toga da li je neka promena radiološki suspektna, sumnjiva na postojanje tumora, zavisiće da li će se predlagati hirurško lečenje ili samo praćenje stanja – kaže za portal eKlinika dr Davorin Radosavljević, predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije i rukovodilac Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Mali odziv pacijenata
Skrining na rano otkrivanje raka pluća se sprovodi u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici duže od od dve godine. Na ovom Institutu za to vreme pregledano je 4.354 osoba u riziku, a kod 52 otkriven je karcinom pluća.
Dr Radosavljević naglašava da je skrining raka pluća bio predmet dugotrajnih rasprava i da nije oduvek bio prihvaćen. Posle dve velike studije u Evropi i Americi, skrining je već petu godinu predmet ozbiljnih stručnih razgovora. Dr Radosavljević podseća da kod nas postoji skrining na karcinom dojke, rak kolorektuma (debelog creva) i grlića materice. Doktor naglašava veliki značaj skrininga, ali i dodaje da bi sve moglo da bude bolje organizovano.
– Mislim da bi moglo sve da bude mnogo bolje i to ne samo u našoj zemlji. Ipak, u suštini kod nas nije dobro, mali je odziv, planira se i rani skrining karcinoma prostate, ali pre svega karcinoma pluća – navodi dr Radosavljević.
Niskodozni skener otkriva rak pluća
Skrining program zasnovan je na otkrivanju raka pluća niskodoznim skenerom (LDCT). Ovaj skener prikazuje manje tumorske senke, koje nije moguće uočiti rendgenom pluća (RTG). Kada je u pitanju dobar skrining, sve počinje od stručnjaka specijaliste – radiologa.
– Uloga radiologa je veoma značajna i velika, rekao bih i odlučujuća. Imamo primer Hrvatske gde je u toku skrining raka pluća. Hrvatska je za skrining dobila i velika sredstva od Evropske unije i rade to veoma ozbiljno. Mislim da je potrebno da od susedstva preuzmemo ono što je najbolje i informišemo se. Skrining kada radite na velikom uzorku daje mogućnosti za istraživanja, dobijate jednu novu sliku, uzorke koje možete da analizirate kao biološki materijal. Skrining na taj način otvara jednu potpuno novu priču o karcinomu pluća, a sve to traži ozbiljan rad – naglašava dr Radosavljević.
Skrining povećava stopu preživljavanja
Skrining karcinoma pluća pruža mogućnost da se bolest otkrije u početnom stadijumu. Doktori navode da istraživanja pokazuju da skrining karcinoma pluća povećava stopu preživljavanja. Skriningom se karcinom otkriva u mnogo ranijoj fazi, kada je lečenje delotvornije.
– Kod jedan odsto skriningovanih pacijenata otkrije se karcinom, kod 60 odsto pacijenata bolest se dijagnostikuje u prvom stadijumu što je od neizmernog značaja. Kod jednog broja pacijenta, tumor se otkrije u najranijem stadijumu kada su velike šanse za izlečenje – naglašava dr Davorin Radosavljević.
Ko su kandidati za skrining?
Kandidati za skrining bi trebalo da budu osobe starije od 50 ili 55 godina, pre svega „teški pušači“ i naročito oni koji su već imali jedan kancer aerodigestivnih puteva.
-To su opet obično pušači koji su imali kancer jezika, usana, grkljana, ždrela, jer se taj kancer neretko kasnije spušta na pluća. Najveći faktor rizika je i dalje pušenje, ima nekih oblika kancera koji nisu zavisni direktno od pušenja, ali mislimo i dalje, da je pušenje veliki rizik – objašnjava dr Radosavljević.
Nisu sve promene u plućima rak
Sagovornik portala eKlinika napominje da ne moraju sve promene na plućima da budu rak pluća. Noduse ili čvoriće u plućima, kako objašnjavaju stručnjaci ima skoro 50 odsto osoba starijih od 50 godina. Uglavnom su to mali nodusi dobroćudne prirode.
– Ovde je mnogo bitna procena radiologa, nodusi se prate, imate one noduse kod koji se odmah preporučuje operacija, ali i one kada je potrebo ponoviti snimanje posle tri ili šest meseci. Ti nodusi većinom nisu maligni, postoje i benigni tumori. Savremena dijagnostika nam je omogućila da dosta toga otkrijemo, isto kao i kod ultrazvuka stomaka, dok se ranije nije radio rutinski ultrazvuk stomaka niko nije znao za ciste u jetri. Danas kada uradite ultrazvuk kod velikog broja osoba pronaćićete neku promenu na jetri koja nije zabrinjavajuća – objašnjava dr Davorin Radosavljević.
Bolest koja uglavnom pogađa pušače
Stručnjaci naglašavaju da su danas pacijentima koji se leče od raka pluća na raspolaganju savremene terapije koje su podigle preživljavanje i u četvrtom stadijumu bolesti. Lekari kažu da ima pacijenata u metastatskom stadijumu koji na molekularnoj imunoterapiji žive 10 godina.
Karcinom pluća je bolest koja uglavnom pogađa osobe starije od 65 godina. I pored toga, što neće svaki pušač dobiti rak pluća, jer je puno faktora koji odlučuju o bolesti, pušenje je i dalje najjači faktor rizika. Skoro 90 odsto pacijenta koji se leče od raka pluća bili su pušači. Rak pluća nije zarazna bolest.
Kancerološka nedelja organizovana je u Beogradu od 29. novembra do 2. decembra i okupila je najbolje stručnjake iz zemlje i sveta. Lekari naglašavaju da se u proteklih 15 godina dogodio veliki napredak kada se radi o znanjima o biologiji tumora i primeni novih oblika lečenja. Navodi se da je i sve više žena koje se leče od karcinoma pluća. U nekim delovima Amerike i Evrope, smrtnost od raka pluća kod žena veća je od mortaliteta od kancera dojke. Ovu činjenicu stručnjaci tumače podatkom da danas više žena konzumira duvan u odnosu na ranija vremena.
Zasto stalno pricate o pusacima da,se pregledaju kada su i nepusaci ugrozeni a njih niko ne registruje i ne salje na ispitivanja. Moj suprug je preminuo od raka pluca , nepusac ,zdravo se hranio kada je sam otisao na skener vec je bio u 4 stadijumu. Laboratiriju je redovno radio sve u granicama normale i borio se godunu i po i zavrsio . Primao je i imunoterapuju cuvenu koja je najbolja odmah poceo da je prima posle mesec i po kada je saznao nista nije postigao rak se jos vise prisirio …..i hepoterapiju nista…… Na nepusace i mladje ljude niko ne obraca paznju tek kada bude kasno. O tome pricajte saljite ljude na skener kada malo kaslju a ne kada je kasno