Leukemija je rak ćelija krvi, najčešće belih krvnih zrnaca Danas se pojavljuje otprilike istom brzinom kao 1950-ih, ali novi načini lečenja omogućavaju životni vek sa ovom bolešću duži nego ikada, a ponekad i izlečenje. Iako je ovo najčešći rak kod dece, odrasli obolevaju mnogo više od dece. Postoji nekoliko vrsta. Većina počinje u belim krvnim zrncima, ali tok bolesti i lečenje mogu veoma da se razlikuju.
Ko može da dobije leukemiju
Ne zna se šta je uzrok leukemije, ali hemikalije poput benzola, koje se nalaze u cigaretama i koriste se u nekim industrijama, mogu da povećaju šanse za obolevanje od ove bolesti. Lečenje raka nekim vrstama hemoterapije i zračenja takođe mogu da budu razlog. Veća verovatnoća za dobijanje leukemije mogu da budu i određena genetska stanja, kao što su Daunov sindrom i Fankonijeva anemija. Veća šansa da neko dobije leukemiju je i ako je ima njegov roditelj, brat, sestra ili dete.
Šta treba da znamo o ćelijama krvi
Postoje tri glavna tipa: bele koje se bore protiv bolesti, crvene koje nose kiseonik i trombociti koji zaustavljaju krvarenje kod povreda. Sva tri tipa počinju kao matične ćelije u koštanoj srži, sunđerastom tkivu u jezgru kostiju. Koštana srž stvara i oslobađa stotine milijardi ovih ćelija svakog dana. Kod zdravih osoba ovaj proces odvija se normalno, ali je kod leukemije poremećen.
Rani znaci i simptomi
Nema nikakvih znakova koji bi upozorili na leukemiju. Simptomi su obično nejasni. U početku sve može da podseća samo na grip. Manji broj crvenih krvnih zrnaca može izazvati anemiju, zbog čega možemo da budemo bledi, umorni i da imamo kratak dah. Kada nemamo dovoljno zdravih belih krvnih zrnaca, ne možemo da se borimo ni protiv infekcija. Češće se razbolijevamo, a bolest duže traje. Sa niskim trombocitima lakše nam se pojavljuju modrice i krvarenje.
Možemo da se osećamo generalno loše i slabo sa pojavom groznice, jeze i noćnog znojenja. Može da se javi krvarenje iz nosa, male crvene mrlje na koži i natečene ili desni koje krvare. Težina može da se izgubi bez jasnog razloga i da se jave bolovi u zglobovima i kostima. Ćelije raka se mogu nakupiti i uzrokovati oticanje limfnih čvorova, slezine i jetre. Ako se nakupljaju u mozgu, mogu da budu uzrok glavobolje, konfuzije i napada.
Kako se razlikuju vrste leukemije
Iako leukemija može da utiče na više od jedne vrste krvnih zrnaca, ime dobija na osnovu vrste belih krvnih zrnaca u kojima počinje (mijeloidna ili limfoidna) i koliko brzo se pogoršava (akutna ili hronična). Akutni karcinomi javljaju se u roku od nekoliko nedelja kada mlada bela krvna zrnca preplave koštanu srž. Česti su nakon infekcije koja ne prolazi. Hronični karcinomi pojavljuju se mnogo sporije. Dešava se često da budu otkriveni tokom rutinske analize krvi.
Uobičajeni tipovi leukemije
Akutna mijeloidna leukemija (AML) najčešći je akutni tip kod odraslih.
Akutna limfocitna leukemija (ALL) najčešća je kod dece.
Hronična mijeloidna leukemija (CML) jedan je od retkih karcinoma koji ima direktnu vezu sa poznatim defektom u DNK.
Hronična limfocitna leukemija (CLL) dovodi do toga da bela krvna zrnca ne umiru kada bi trebalo.
Stadijumi ili faze leukemije
Za razliku od drugih karcinoma, stadijumi leukemije ne opisuju koliko se rak proširio. Višim stadijumima potrebne su agresivnije metode ili ih je teže lečiti. CLL može biti niskog, srednjeg (ili standardnog) ili visokog rizika. CML u hroničnoj fazi ima najmanje mladih belih krvnih zrnaca (blasti), ubrzana faza ima više, a blast faza još više. Akutna leukemija napreduje tako brzo da joj nije dodeljen stadijum.
Testovi za uspostavljanje dijagnoze
Prva analiza koja treba da se uradi je kompletna krvna slika (CBC), koja pokazuje koliko ima krvnih zrnaca svake vrste. Često može da otkrije i prisustvo leukemije. Da bi se potvrdila dijagnoza i saznalo više detalja, može da se radi biopsija koštane srži. Oba testa takođe mogu da se koriste za proveru uspešnosti lečenja.
Druge analize
Za izbor najboljeg tretmana, treba znati što je moguće više o raku. Bris krvi je test koji može pokazati koliko blasta ima i kako izgledaju. Mogu da se urade i testovi kako bi se više saznalo o DNK ćelijama raka. Lekar može da traži da se urade snimanja – CT, MRI i ultrazvuk – kako bi proverio da li je rak prisutan u limfnim čvorovima i organima. Pored ovoga može da se radi lumbalna punkcija da bi se videlo da li se proširio na mozak i kičmenu moždinu.
Hemoterapija
Ovo je standardni tretman za akutnu leukemiju. Hemoterapija koristi lekove za napad na ćelije raka u celom telu. Prvi krug bi mogao da traje nekoliko nedelja. Jednom kada je rak u remisiji, obično se dobija više ciklusa hemoterapije raspoređenih na 4-8 meseci. Kod nekih vrsta raka, možda će biti potrebno više tretmana u naredne 2-3 godine. Takođe se dobijaju lekovi za pomoć kod neželjenih efekata kao što je povraćanje.
Transplantacija matičnih ćelija
Veće doze hemoterapije mogu ubiti više ćelija raka, ali mogu da unište i zdrave ćelije. Tada će možda biti potrebne matične ćelije donatora da bi se obnovile zalihe. To može biti rizično jer telo može da odbaci nove ćelije, tako da se uglavnom koristi kada drugi tretmani nisu dali rezultate. Ponekad transplantacija matičnih ćelija može izlečiti rak, ali može i da izazove po život opasno oštećenje imunološkog sistema.
Ciljana terapija
Ovi lekovi obično se koriste za hroničnu leukemiju. Zaobilaze zdrave ćelije i napadaju samo ćelije raka, koje drugačije funkcionišu. Inhibitori tirozin kinaze (TKI) u osnovi mogu izlečiti CML, iako moraju da se uzimaju doživotno. Za CLL, lekovi koji se nazivaju monoklonska antitela obeležavaju ćelije raka tako da imuni sistem može da ih uništi. Inhibitori kinaze sprečavaju CLL ćelije da rastu i da se dele.
Genska terapija
CAR T je nova vrsta prilagođene imunoterapije. Za svaku dozu, neka od belih krvnih zrnaca se uklanjaju i šalju u laboratoriju, gde im se dodaje novi gen koji im govori da ciljaju i ubiju specifične ćelije leukemije. Ove modifikovane T ćelije zatim se vraćaju u telo da pomognu u ubijanju raka. Ovaj tretman koristi se samo za osobe mlađe od 25 godina i imaju B-ćelije ALL na koje drugi tretmani nisu delovali ili koje su se vratile.
Zaštitite svoj mozak i kičmu
Mozak i kičma su nešto zbog čega su ljudi sa ALL zabrinuti. Iako ova vrsta raka ne počinje u centralnom nervnom sistemu, barem u polovini slučajeva završava se tako što se tamo širi. Da bi se sprečilo da se to dogodi, lekovi za hemoterapiju daju se direktno u kičmu. U nekim slučajevima možda će biti potrebno više od jednog ciklusa.
Praćenje i čekanje
Za mnoge vrste leukemije, sa lečenjem se odmah počinje. Ali kod CLL, uobičajeno je da se lečenje odlaže dok se ne pojave simptomi. I dalje se obavljaju redovni pregledi i rutinske analize i testovi kako bi se bolest konstantno pratila. Neke osobe nikada nemaju problema i žive normalnim životom. Sa lečenjem se počinje ako nivo belih krvnih zrnaca skoči, trombociti padnu ili se pojave simptomi kao što su otečeni limfni čvorovi.
Tokom lečenja
I leukemija i njeno lečenje mogu smanjiti broj zdravih krvnih zrnaca. Da bi pomogli organizmu da prebrodi bolest, možda će biti potrebni transfuzija krvi za anemiju, antibiotici za infekcije i transfuzija trombocita za probleme sa krvarenjem. Takođe, pošto su šanse za infekciju veće, bolesnik i svako ko mu se približi moraju dobro i često da peru ruke.
Stope preživljavanja
Treba imati na umu da mnogo toga zavisi od ličnog izgleda, uključujući vrstu leukemije koju osoba ima, koliko je napredovala i opšte zdravlje. Stope preživljavanja su proseci, a ne nečija sudbina. Petogodišnja relativna stopa preživljavanja kod leukemije je oko 60 odsto. To znači da u poređenju sa svakih 10 ljudi koji nemaju leukemiju, u proseku, šest ljudi koji je imaju i dalje je živo nakon 5 godina.
Leukemija kod dece
Otprilike 3 od 4 dece sa leukemijom imaju ALL, dok ostali obično imaju AML. Veoma je retko da deca dobiju bilo koji od hroničnih tipova. Ispostavilo se da se ALL završava uspešno, delom zato što deca uglavnom veoma dobro reaguju na lečenje. Lečenje može potrajati 2-3 godine, ali skoro sva deca – oko 9 od 10 – potpuno se izleče. Stope uspeha za AML takođe su mnogo veće kod dece nego kod odraslih.
Nastavak i dalje praćenje i lečenje
Bilo da je neko u remisiji, na oprezu i u iščekivanju ili na stalnom lečenju, redovni pregledi i testovi će postati deo njegovog života. Otvoreno treba razgovarati sa svojim lekarom ne samo o promenama simptoma, već i o svim emocionalnim i svakodnevnim borbama koje mogu da postoje.
Prevencija leukemije
Ne može mnogo da se uradi da bi se sprečila leukemija i ne postoje posebni skrining testovi da bi se ona otkrila. Ono što možemo da uradimo jeste da ne pušimo, da se držimo dalje od benzola i izbegavamo zaista visoke nivoe radijacije. Osim toga, najbolje je da se svake godine ide na sistematski pregled. Zahvaljujući tome lekar može da prati zdravstveno stanje i često uključuje rutinske analize krvi na osnovu kojih mogu rano da uoče bolest.
