Nodusi (plućni čvorići ili noduli) predstavljaju male, okrugle, odnosno loptaste promene (zasenčenja) uočene na radiografiji (rendgenskom snimku) ili kompjuterizovanoj tomografiji (CT) pluća, dijametra do 3 cm. Zavisno od veličine promene u plućima nazivaju se milijarne senke (lat. milium – proso), mikronodusi ili nodusi. Stručnjaci objašnjavaju da nodusi na plućima mogu da budu pojedinačni (solitarni) ili višestruki čvorići u jednom ili oba pluća. Lekari pulmolozi i radiolozi često slučajno otkriju plućne čvoriće kod pacijenata koje nemaju nikakve simptome bolesti.
Niskodozni skener otkriva i maligne tumore i benigne čvoriće
Čvorići u plućima kod mnogih pacijenata pobude sumnju na postojanje teške i životno ugrožavajuće bolesti. Stručnjaci, ipak, objašnjavaju da su nodusi čest nalaz kod osoba starijih od 50 godina i da su u velikom broju slučajeva benigne prirode. Kako bi dijagnostikovali noduse, stručnjaci koriste različite metode snimanja koje imaju različite mogućnosti detekcije plućnih čvorića.
– Uopšteno, na radiografiji pluća mogu se uočiti senke veće od 10 mm, a na CT-u se mogu videti i promene od 1 mm, ali treba reći da to dosta zavisi od kvaliteta, odnosno tehničkih karakteristika uređaja na kome se radi snimanje. Stoga, učestalost otkrivanja razlikuje se među zemljama, zavisno od razvijenosti i dostupnosti zdravstvenog sistema, odnosno vrste snimanja koja se najčešće koristi. U nekim zemljama je implementiran program za rano otkrivanje raka pluća (u Srbiji trenutno samo na teritoriji Vojvodine), primenom niskodoznog skenera (LDCT), pri čemu se pored slučajeva malignog tumora otkriva i veliki broj benignih čvorića – kaže za portal eKlinika načelnik Klinike za pulmologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu pukovnik docent dr sc. med. Rade Milić.
Noduse ima skoro polovina pušača starijih od 50 godina
Doktor Milić objašnjava da se nodusi na plućima često dijagnostikuju tokom snimanja pacijenata iz drugih, nepovezanih razloga, kao što su trauma, bolesti srca i krvnih sudova, promene u sredogruđu ili tokom pandemije COVID 19, u cilju dijagnostikovanja virusne upale pluća. Na otprilike jednom od svakih 500 rendgenskih snimaka grudnog koša i na jednom od svakih 100 CT skeniranja grudnog koša uoči se nodus, zamolili smo dr Milića da nam kaže da li su ovi podaci koji upućuju na učestalost nodusa tačni?
-Podaci za rendgenske snimke su tačni, zavisno od istraživanja na svakih 500 -1000 snimaka otkrije se čvorić. Kada je u pitanju CT, bar jedan čvorić otkrije se kod otprilike trećine ispitanika. Podaci iznose od 10 odsto do najviše 59 odsto, koliko je zabeleženo u jednoj studiji u Kini. Učestalost pojave čvorića u plućima svakako raste sa životnom dobi, a u jednoj od studija utvrđeno je da se sa savremenim skenerima koji se danas koriste, oni mogu naći u približno polovine pušača starijih od 50 godina – navodi docent dr Rade Milić.
Čvorići benigne prirode često su izazvani infekcijom
Prema prirodi u nauci najvažnija je podela čvorića u plućima na dobroćudne (benigne) i zloćudne (maligne) noduse koji imaju podlogu u najrazličitijim oboljenjima.
– Zloćudni čvorići mogu predstavljati primarni tumor pluća (karcinom) koji je utvrđen u ranoj fazi razvoja. Zloćudni čvorići u plućima mogu da budu i rezultat udaljene promene malignih tumora druge lokalizacije (metastaze), kao što su tumori dojke, grlića materice, jajnika, digestivnog sistema… Čvorići benigne prirode često su izazvani infekcijom (bakterijska, mikobakterijska, kao što je tuberkuloza, virusna, gljivična). Dobroćudni nodusi u plućima mogu da budu i posledica hroničnih granulomatoznih oboljenja, kao što je sarkoidoza. Nastaju i pod uticajem autoimunih, sistemskih oboljenja kao što je reumatoidni artritis, uočavaju se i posle povrede pluća (trauma ili operacije) – objašnjava dr Milić.
Postoji i individualna sklonost stvaranju ožiljnih čvorića
Povremeno se otkrivaju čvorići koji su i posledica benignih (dobroćudnih) tumora pluća, na primer hamartoma ili promena na nivou krvnih sudova u plućima (aneurizme, arterijsko-venske malformacije), dodaje doktor.
– Česte infekcije pluća bilo koje geneze, svakako da doprinose pojavi čvorića. Po pitanju genetske osnove, ona postoji za pojedine bolesti koje uzrokuju čvoriće u plućima, dok jasna genetska povezanost sa češćom pojavom samih čvorića nije dokazana. Na primer, neke vrste malignih tumora imaju genetsku povezanost, kao i autoimuna oboljenja. Međutim, lično mislim da postoji individualna sklonost ka stvaranju ožiljnih – fibroznih čvorića kod pojedinaca, gde genetska predispozicija deluje sa faktorima okoline. Kada objašnjavam pacijentima njihovu pojavu, često pravim paralelu sa ožiljcima na koži. Kod nekog posle povrede ostane neprimetan ožiljak, a kod nekog veliki (keloidni) ožiljak – precizira dr Milić.
Kada su nodusi u plućima praćeni simptomima bolesti?
Doktor Milić napominje da sami nodusi, ukoliko su pojedinačni ili u manjem broju, ne uzrokuju simptome niti znakove.
– Međutim, ukoliko su se nodusi javili u sklopu nekog oboljenja, kao što su infekcije, sarkoidoza, reumatoidni artritis i slično, onda se mogu ispoljiti simptomi i znaci osnovnog oboljenja. Takođe, ukoliko se u plućima nalazi jako veliki broj nodusa, naročito ukoliko su većih dimenzija, mogu se javiti kašalj, brzo zamaranje ili osećaj nedostatka vazduha – naglašava dr Milić.
Koji nodusi zahtevaju neodložna dodatna ispitivanja, koje osobe se upućuju na skrining?
Samo postojanje nodusa utvrđuje se rendgenskim snimkom ili CT-om pluća. Niskodozni skener se, kako napominje dr Milić, koristi kao skrining metoda – u cilju ranog otkrivanja karcinoma pluća kod osoba u visokom riziku, što se posebno definiše za svaki skrining program, odnosno populaciju.
– Najčešće su to osobe starije od 50 godina sa višegodišnjim pušačkim stažom. U izveštaju skenera opisuju se karakteristike svih viđenih nodusa – broj, lokalizacija, oblik, veličina, tip na osnovu atenuacije (slabljenja X zraka) na CT snimku (solidni, polu-solidni ili izgleda „mlečnog“ stakla). Na kraju, radiolog daje zaključak, odnosno svrstava svaki viđeni nodus u neku od kategorija (benigni, verovatno benigni, sumnjiv, verovatno maligni). Oni nodusi za koje se proceni da su verovatno maligni, zahtevaju neodložna dodatna ispitivanja (PET CT, bronhoskopiju i druge postupke), dok se za ostale noduse zavisno od kategorije može savetovati praćenje – objašnjava dr Rade Milić.
U drugom delu intervjua sa docentom dr Radetom Milićem biće reči o faktorima koji odlučuju o tome da li je neki nodus u plućima maligne prirode, da li su veći nodusi verovatno maligni? Dr Milić će nam objasniti i da li čvorići u plućima mogu spontano da iščeznu, u kojim situacijama je dovoljno samo praćenje nodusa, a kada se savetuje medicinska intervencija?
Bolje razjasnjavanje o bolesti pluca nisam imala priliku procitati.Puno vam hvala.