Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Rak pluća odnosi živote jer se simptomi ne primete na vreme

Piše: Vesna Stanimirović
9:00 - 31. 05. 2022.

Svaki hronični kašalj koji traje duže od 8 nedelja zahteva lekarski pregled, jer može biti znak ozbiljne bolesti kao što je rak pluća – kaže dr Nikola Marić

rak pluća Dr Nikola Marić: Rak pluća ne daje specifične simotome, ali jedna od najčešćih tegoba, na koju se pacijenti žale je kašalj praćen iskašljavanjem sukrvičavog ispljuvka Foto: privatna arhiva / Shutterstock

Rak pluća je jedan od najčešćih oblika karcinoma u savremenom svetu, sa najvišim procentom smrtnosti. Svakog dana zbog karcinoma pluća u Srbiji umre najmanje 13 ljudi. Godišnje oboli 6.000, umre 4.500 ljudi, a 90 odsto obolelih su pušači.

Sumnja na rak pluća

Lekari upozoravaju da nažalost, rak pluća kasno daje simptome, pa se ozbiljniji znaci upozorenja javljaju tek kada se tumor uveća.

Ne postoje tegobe koje se javljaju samo kod raka pluća. Najčešće tegobe na koje se pacijenti žale jeste kašalj, koji može biti praćen iskašljavanjem obojenog ili sukrvičavog ispljuvka. Od ostalih simptoma se često javljaju i bolovi u grudnom košu, novonastala malaksalost ili neobjašnjiv gubitak telesne težine u relativno kratkom vremenskom periodu, obično tokom nekoliko meseci. Svaki hronični kašalj, a to je kašalj koji traje duže od 8 nedelja, zahteva lekarski pregled, jer može biti posledica ozbiljne bolesti – kaže za portal eKlinika dr Nikola Marić sa Klinike za pulmologiju UKCS u Beogradu.

Testovi kojima se sa sigurnošću mogu potvrditi dijagnoza raka pluća

Zlatni standard postavljanja dijagnoze raka pluća je uzimanje uzorka tkiva i patohistološka analiza dobijenog materijala.

Samo ako imamo patohistološku potvrdu uzorka tkiva, možemo sa sigurnošću znati da li se radi o raku pluća ili o nekoj drugoj bolesti. Takođe, vrlo često je potrebno sprovesti i radiografske snimke (radiografija grudnog koša, CT grudnog koša, MRI glave…). Tako se određuje proširenost bolesti. Za sada još uvek ne postoje tumor markeri u krvi koji bi mogli sa sigurnošću da kažu da li pacijent ima rak pluća – kaže dr Nikola Marić.

Rizici testova koji se sprovode

S obzirom na to da je potrebno uzimanje isečka tkiva pluća da bi se postavila definitivna dijagnoza raka, postoji izvestan rizik od komplikacija.

Metode koje se najčešće koriste su bronhoskopija i perkutana biopsija pluća. Obe su minimalno invazivne i kratko traju. Sprovode se upotrebom bar lokalne anestezije i od strane posebno obučenih lekara. Odluku koja metoda će se primeniti kod kog pacijenta donosi više lekara (pulmolog, radiolog, grudni hirurg, kardiolog…). Ona zavisi od više faktora. To su položaj, promene, opšte stanje pacijenta, prisustvo drugih bolesti… Radiološke metode su sa razvojem novih aparata značajno smanjile dozu zračenja kojoj je pacijent izložen tokom samog snimanja – objašnjava dr Marić.

Čekanje rezultata i potvrda dijagnoze

Prosečno trajanje od trenutka uzimanja materijala do postavljanja dijagnoze raka pluća je 7 do 10 dana.

– Kod pojednih tipova raka, taj period može da traje i do 2 nedelje, ukoliko se primenjuje posebno ispitivanje određenih mutacija u genima raka. Nakon postavljanja dijagnoze, pacijent se sa kompletnom medicinskom dokumentacijom prikazuje posebnom konzilijumu čiji članovi su lekari koji se bave isključivo rakom pluća. Oni odlučuju o daljem lečenju pacijenta – objašnjava dr Nikola Marić.

Vrste raka pluća i načini lečenja

Rak pluća može da bude primarni (ukoliko je samo na plućima) i sekundarni (rak drugog organa koji se proširio/metastazirao u pluća). Primarni rak pluća može da bude sitnoćelijski, nesitnoćelijski ali i nekih drugih retkih tipova. Podela se bazira na patohistološkom nalazu.

Za određivanje faze raka koristi se takozvana TNM klasifikacija koja je univerzalna u čitavnom svetu. T označava veličinu tumora, N zahvaćenost limfnih žlezda, a M prisustvo metastaza, odnosno da li se i gde proširio rak van pluća. I patohistološki tip i TNM stadijum su neophodni za određivanje terapije. Naime, nisu svi tipovi raka osetljivi na iste lekove, niti se mogu operisati. TNM klasifikacija nam pokazuje i prisustvo metastaza koje se potencijalno mogu hirurški otkloniti ili lečiti zračenjem – kaže za portal eKlinika dr Nikola Marić.

Konzilijarno donošenje odluke o lečenju raka pluća

Važno je da pacijent zna da odluku o lečenju donosi konzilijum lekara, u čijem sastavu se nalaze lekari pulmolozi/onkolozi.

– Često se u konzilijum pozivaju i specijalisti iz drugih oblasti, kako bi se odlučilo šta je najbolje za pacijenta u datom trenutku. Konzilijarni pristup omogućava celokupno sagledavanje pacijenta i njegove bolesti. Na taj način se obezbeđuje terapija koja bi trebalo da najbolje utiče na preživljavanje i kvalitet života. Kada konzilijum donese odluku, period do započinjanja lečenja je makimalno skraćen kako bi se što pre video efekat lečenja. Samim tim, može da se modifikuje prema pacijentu – kaže dr Nikola Marić.

Rak pluća otkriven na vreme može da se operiše

Ukoliko se rak pluća otkrije na vreme, odnosno dok se još uvek nije proširio na limfne čvorove sredogruđa ili na druge organe, pacijent može biti kandidat za operativno lečenje. Ta metoda i dalje daje najbolje rezultate u lečenju.

Rak iscrpljuje organizam. Što se kasnije otkrije, postoji mogućnost da je opšte stanje pacijenta toliko narušeno da pacijent neće moći da podnese operaciju – ističe dr Marić.

Lečenje raka pluća

Moguće opcije lečenja raka pluća su hirurgija, hemioterapija, radioterapija, i molekularna i imunoterapija. Odabir adekvatne terapije u prvoj liniji zavisi od patohistološkog tipa raka, njegove raširenosti i opšteg stanja pacijenta, objašnjava sagovornik eKlinika portala dr Nikola Marić i dodaje:

Potrebno je aktivno pratiti odgovor pacijenta na primenjenu terapiju, i korigovati primenjene metode u zavisnosti od toga. Nažalost, rak pluća je i dalje jedna od najtežih bolesti sa kojima se suočavamo, tako da je i dalje smrtnost visoka. Međutim, primenom molekularne i imunoterapije kod pacijenata koji su kandidati za nju, kvalitet života se značajno poboljšao, kao i period preživljavanja u odnosu na terapiju od pre dvadesetak godina – ističe dr Nikola Marić.

Šta se može preduzeti da bi se izbegla ova dijagnoza

Poznato je da su osobe koje u bližoj porodici imaju pacijente sa rakom pluća u većem riziku od obolevanja, te se njima posebno savetuje izbegavanje faktora rizika.

– Pušenje, kako aktivno tako i pasivno, predstavlja glavni faktor rizika za nastanak raka pluća. Nepočinjanje, odnosno prestanak pušenja, je svakako neophodno. Potrebna su i pravilna ishrana, noćni san, fizička aktivnost i smanjenje psihičkog stresa, jer se na taj način oporavljaju odbrambeni mehanizmi našeg organizma koji otkrivaju i uništavaju maligne ćelije – kaže dr Nikola Marić i dodaje:

I dalje ne znamo sve faktore koje dovode do nastanka raka pluća. Međutim, dosadašnje studije su pokazale da, ako izbegavamo poznate faktore rizika uz vođenje zdravog života, možemo značajno da smanjimo broj novoobolelih – savetuje sagovornik eKlinika portala dr Marić.

Veoma je važno edukovati društvo o raku pluća. Potrebno je i pojačati preventivne mere u smislu periodičnih sistematskih pregleda, kako bi se ukoliko i dođe do pojave raka, što više skratio period do lečenja. Potrebno je povećati psihološku potporu, s obzirom na to da su ti pacijenti i njihove porodice izložene svakodnevnoj iscrpljujućoj borbi – poručuje dr Nikola Marić.

Kako se oseća lekar kada saopštava dijagnozu pacijentu

– Saopštavanje dijagnoze raka pluća nikad nije lako. Lekar mora da zna da svaki pacijent drugačije reaguje na spoznaju sopstvene dijagnoze. Zato se mora prilagoditi pacijentu. Ključno je da pacijent ima poverenje prema lekaru, jer se jedino tako može dobiti najvažnija informacija, a to je kako se pacijent oseća – ističe dr Nikola Marić.

Borba protiv raka pluća nije sprint već maraton

Rak pluća je teška bolest koja pogađa ne samo obolelog, već i čitavu porodicu i prijatelje. Podrška porodice i poverenje u lekara koji leči su važna stavka u procesu lečenja i izlečenja.

– Važno je znati da borba sa rakom nije sprint nego maraton i zahteva dosta vremena i energije. Da bi borba protiv raka pluća bila uspešna, potrebno je da pacijent ima razumevanje i podršku porodice. Uloga lekara u toj borbi je da bude kako zdravstvena, tako i mentalna podrška – kaže dr Nikola Marić.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend