Stručnjaci se slažu da je svaki slučaj multiple skleroze jedinstven i da se simptomi i tok bolesti mogu razlikovati između pojedinaca. Zbog toga je važan individualni pristup lečenju i podršci osobama koje žive s ovom bolešću. O tome kakve su mogućnosti lečenja multiple skleroze danas, razgovarali smo sa dr Vanjom Jovićević, specijalizantom neurologije na Klinici za neurologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Četiri različite forme multiple skleroze
Multipla skleroza je hronična neurološka bolest koja ima 4 različite forme:
- Klinički izolovani sindrom, je stanje u kom postoje klinički, radiološki i neuroimunološki parametri koji sa visokom sigurnošću ukazuju da se radi o početku bolesti ali još uvek nisu ispunjeni važeći kriterijumi za postavljanje dijagnoze multiple skleroze,
- Relapsno-remitentna forma je najčešća. Odlikuje je pojava relapsa odnosno pogoršanja bolesti, između kojih su oboleli stabilno odnosno u stanju remisije,
- Sekundarno progresivna forma, je ona u koju evoluira relapsno-remitentna. Karakteriše je progresivno nagomilavanje neurološkog deficita, a nekada se na terenu progresije mogu javiti i relapsi bolesti,
- Primarno progresivna forma je forma bolesti koju karakteriše progresivni razvoj neurološkog deficita od samog početka bolesti, najčešće u vidu otežanog hoda.
– U lečenju MS se koriste lekovi koji modifikuju prirodni tok bolesti. U odnosu na formu bolesti razlikuju se i lekovi koje primenjujemo. Najviše je registrovanih lekova za relapsno-remitentnu formu bolesti, dok je za progresivne forme bolesti, za sada, registrovan po jedan lek – kaže dr Vanja Jovićević.
Šta nakon postavljene dijagnoze?
Našu sagovornicu smo pitali kada pacijent dobije dijagnozu multiple skleroze, na osnovu čega se odlučuje koju terapiju primeniti, kojim lekom se lečenje počinje i koja je uloga pacijenta u izboru terapije?
– Kada govorimo o pacijentima koji imaju dijagnozu relapsno-remitentne forme multiple skleroze u pitanju je jedan složen i vremenski zahtevan proces. Prilikom odabira terapije neophodno je sagledati karakteristike bolesti (koje su prediktori prognoze bolesti), karakteristike i individualne potrebe pacijenta (prisustvo drugih oboljenja, način života, planiranje porodice…) kao i karakteristike leka (način administracije, neželjeni efekti…) čime se izbor lekova sužava. Nakon toga neurolog/neuropsihijatar obavlja razgovor sa pacijentom o svim terapijskim mogućnostima i konačna odluka o izboru leka se uglavnom donosi zajednički – kaže dr Vanja Jovićević i dodaje:
– Kojim lekom ćemo započeti lečenje multiple skleroze zavisi od forme i karakteristika bolesti, kao i karakteristika obolele osobe i samog leka, dok je uloga pacijenta izuzetno važna, jer neretko su zanimanje, način života ili planiranje porodice konačne odrednice u izboru adekvatne terapije.
Saradnja sa pacijentom i efikasnost lečenja
Stručnjaci se slažu da saradnja sa pacijentom u značajnoj meri može uticati na efikasnost lečenja.
– Neophodno je pacijentima objasniti da je primena terapije doživotna, koji su benefiti i rizici njene primene kao i koje su moguće posledice nelečenja ili neadekvatnog tretmana bolesti i njenih simptoma. Činjenica je da pacijenti koji iz bilo kog razloga nemaju dobru saradnju i terapijsku adherencu (ne uzimaju redovno ili odbijaju terapiju) će sigurno imati manju efikasnost primenjivane terapije i/ili lošiji tok bolesti – kaže dr Vanja Jovićević.
Vreme koje je potrebno da terapija pokaže efekte
Naša sagovornica naglašava da je važno znati da se u lečenju multiple skleroze pored hronične terapije koja modifikuje prirodni tok bolesti primenjuje i terapija relapsa i simptomatska terapija.
– Efekat, nijedne od ovih terapija, se ne očekuje momentalno. Potpuni efekat terapije koja modifikuje prirodni tok bolesti se uglavnom očekuje nekoliko meseci od započinjanja lečenja, a nakon uvođenja terapije za relaps bolesti ili simptomatske terapije (npr. za spasticitet, bolove…) efekat se očekuje i ranije. U onim situacijama kada izostane željeni terapijski efekat nekog leka koji modifikuje prirodni tok bolesti razmatra se uvođenje nekog drugog potencijalno efikasnijeg. Ovo se naravno odnosi samo na pacijente sa relapsno-remitentnom formom bolesti, obzirom da za primarno progresivnu i sekundarno progresivnu formu su terapijske mogućnosti, za sada, skromne i ograničene na primenu praktično po jednog leka koji modifikuje tok bolesti – kaže za portal eKlinika dr Vanja Jovićević.
Mogući neželjeni efekti terapije
Svaka terapija ima potencijalne neželjene efekte pa i terapija koja se koristi u lečenju multiple skleroze. Koji su najčešći neželjeni efekti i šta raditi ako se pojavi neki od njih?
– Na osnovu kliničkih a i rezultata postregistracionih studija, vrlo dobro su definisani profili lekova za multiplu sklerozu i njihovi neželjeni efekti. Oni mogu biti blagi i reverzibilni, a takođe za neke postoje i definisane smernice kako ih prevenirati. Kada su neželjeni efekti trajni i/ili ih nije moguće tolerisati od strane pacijenta u tom slučaju se razmatra obustava primene leka i njegova zamena drugim adekvatnijim lekom – kaže dr Vanja Jovićević.
Dostupnost i izbor terapija u Srbiji
Pre nekoliko godina, terapijski izbor je bio sužen, pa su se pacijenti tada susretali sa veoma neizvesnom prognozom, našu sagovornicu smo pitali kakva je situacija sada i koje su terapije danas dostupne u Srbiji?
– Važno je istaći da je od nedavno u Srbiji usvojena najsavremenija strategija lečenja obolelih od multiple skleroze imajući u vidu da je sada dostupna najsavremenija visokoefikasna terapija. Ovo je već doprinelo tome, a tek se očekuje u budućnosti, da će značajno poboljšati kvalitet života obolelih i prognozu bolesti. Danas su u Srbiji dostupni svi lekovi koji se koriste za lečenje multiple skleroze u razvijenim zemljama Evrope i sveta. Lekovi se međusobno razlikuju u efikasnosti, načinu administracije, neželjenim efektima – kaže dr Vanja Jovićević.
Primena lekova tokom trudnoće žena sa MS
Žene koje imaju multiplu sklerozu često postavljaju pitanja o uticaju bolesti na trudnoću i obrnuto. Može li se koristiti visoko efikasna terapija u trudnoći i prilikom dojenja i kako se tretira relaps ukoliko do njega dođe u trudnoći, pitali smo sagovornicu eKlinika portala dr Vanju Jovićević
– Tokom trudnoće i dojenja se mogu bezbedno primenjivati samo injekcioni preparati – interferon-beta i glatiramer-acetat, kao lekovi umerene efikasnosti. Od lekova visoke efikasnosti u trudnoći se može primenjivati natalizumab (monoklonsko antitelo). U situacijama kada pacijentkinje planiraju graviditet i/ili je potvrđena trudnoća neophodno je što pre obavestiti nadležog neurologa/neuropsihijatra kako bi se napravio plan daljeg lečenja. Relaps bolesti u trudnoći se može tretirati visokim dozama kortikosteroida ili sporovođenjem terapijskih izmena plazme, što je i inače princip lečenja relapsa multiple skleroze – objasnila nam je dr Jovićević.
Poboljšanje kvaliteta života obolelih od MS uz nove terapije
– Lečenje obolelih osoba sa multiplom sklerozom je sada mnogo lakše nego što je to bilo pre više godina kada smo imali svega nekoliko registrovanih lekova. Sada imamo mnogo veći broj registrovanih i dostupnih lekova. Primena ove terapije je dovela do mnogo boljeg kvaliteta života obolelih, kao i prognoze bolesti zbog čega sve veći broj obolelih osoba vodi normalan način života a nadam se da će se nastaviti ovakav pozitivni trend – kaže za kraj našeg razgovora dr Vanja Jovićević.
