Sindrom gorućih usta – stalno ili ponavljajuće pečenje u ustima bez očiglednog uzroka

Sindrom gorućih usta medicinski je izraz za stalno ili ponavljajuće pečenje u ustima bez očiglednog uzroka. Ovo peckanje može da se oseti na jeziku, desni, usnama, unutrašnjosti obraza, nepcu ili velikim delovima celih usta. Osećaj pečenja može biti jak, kao da ste povredili usta veoma toplim napitkom. Sindrom gorućih usta obično se javlja iznenada, ali se može polako razvijati tokom vremena. Često se ne može pronaći konkretan uzrok. Ovaj poremećaj se često naziva drugim imenima, kao što su stomatodinija, stomatopiroza, glosopiroza, glosodinija, bolna usta, bolan jezik i oralna dizestezija. Različiti nazivi, zapravo, ukazuju na lokalizaciju i jačinu bola.

Simptomi sindroma gorućih usta

Simptomi sindroma gorućih usta mogu da budu:

• osećaj pečenja ili opekotina koji najčešće pogađa jezik, ali može uticati i na usne, desni, nepce, grlo ili cela usta
• osećaj suvih usta sa povećanom žeđi
• promene ukusa u ustima, kao što je gorak ili metalni ukus
• gubitak ukusa
• mravinjanje, peckanje ili utrnulost u ustima

Nelagodnost zbog sindroma gorućih usta može imati nekoliko različitih obrazaca. Može:

• da se dešava svaki dan, uz malo nelagodnosti prilikom buđenja i da postaje sve gore kako dan odmiče
• da počne čim se probudimo i da traje ceo dan
• da se pojavi da nestane

Koji god obrazac nelagodnosti u ustima da imate, sindrom pečenja u ustima može trajati mesecima pa čak i godinama. U retkim slučajevima, simptomi mogu iznenada nestati sami ili mogu ređe da se javljaju. Ponekad se osećaj pečenja može nakratko ublažiti tokom jela ili pića.

Sindrom gorućih usta obično ne izaziva nikakve fizičke promene na jeziku ili ustima koje se mogu videti.

Međutim, ako osećamo nelagodnost, peckanje ili bol u jeziku, usnama, desni ili drugim delovima usta, treba da se obratimo lekaru ili zubaru, koji mogu da utvrde uzrok i dođu do efikasnog plana lečenja.

Uzroci nastanka sindroma gorućih usta

Uzrok sindroma gorućih usta može biti primarni ili sekundarni.

– Primarni sindrom gorućih usta

Kada se uzrok ne može pronaći, stanje se naziva primarni ili idiopatski sindrom gorućih usta. Neka istraživanja sugerišu da je primarni sindrom gorućih usta povezan sa problemima sa nervima koji su povezani sa ukusom i bolom.

– Sekundarni sindrom gorućih usta

Ponekad je sindrom gorućih usta uzrokovan osnovnim zdravstvenim stanjem. U ovim slučajevima, to se zove sekundarni sindrom gorućih usta.

Osnovni problemi koji mogu biti povezani sa sekundarnim sindromom gorućih usta uključuju:

• suva usta, koja mogu biti uzrokovana nekim lekovima, zdravstvenim problemima, problemima sa žlezdama koje proizvode pljuvačku ili nuspojavama lečenja karcinoma
• druga oralna stanja, kao što je gljivična infekcija usta koja se zove oralni drozd, inflamatorno stanje koje se zove oralni lihen planus ili stanje koje se zove geografski jezik koje jeziku daje izgled nalik na mapu
• nedovoljno hranljivih materija, kao što su nedostatak gvožđa, cinka, folata (vitamin B-9), tiamina (vitamin B-1), riboflavina (vitamin B-2), piridoksina (vitamin B-6) i kobalamina (vitamin B-12)
• alergije ili reakcije na hranu, arome za hranu, druge aditive za hranu, mirise ili boje, zubne materijale ili proizvode za negu usta
• refluks želudačne kiseline koja ulazi u usta iz stomaka, takođe se naziva gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
• određeni lekovi, posebno lekovi za visok krvni pritisak
• oralne navike, kao što je guranje jezika o zube, griženje vrha jezika i škrgutanje ili stiskanje zuba
• endokrini poremećaji, kao što je dijabetes ili nedovoljno aktivna štitna žlezda poznata kao hipotiroidizam
• veoma nadražena usta, koja mogu biti posledica previše ili prejakog čišćenja jezika, upotrebe abrazivnih pasta za zube, prekomerne upotrebe vodica za ispiranje usta ili uzimanja previše kisele hrane ili pića; proteze koje ne pristaju dobro mogu izazvati iritaciju koja može pogoršati simptome
• psihološki problemi, kao što su anksioznost, depresija ili stres.

Faktori rizika

Sindrom sgorućih usta je neuobičajen. Međutim, rizik može biti veći kod:

• žena
• žena u perimenopauzi ili u postmenopauzi
• starijih od 50 godina
• pušača

Sindrom gorućih usta obično počinje iznenada, bez poznatog razloga. Ali određeni faktori mogu povećati rizik od razvoja sindroma gorućih usta, uključujući:

• nedavnu bolest
• neka dugotrajna medicinska stanja kao što su fibromialgija, Parkinsonova bolest, autoimuni poremećaji i neuropatija
• prethodni stomatološki rad
• alergijske reakcije na hranu
• određene lekove
• traumatične životne događaje
• stres
• anksioznost
• depresiju

Komplikacije i prevencija

Komplikacije koje sindrom gorućih usta može da izazove uglavnom se odnose na nelagodnost, kao što su problemi sa uspavljivanjem ili otežano jedenje. Dugotrajni slučajevi koji uključuju mnogo neprijatnosti takođe mogu dovesti do anksioznosti ili depresije.

Ne postoji poznat način da se spreči sindrom gorućih usta. Ali možda nelagodnost može da se smanji tako što se ne koriste cigarete, ograniči unos kisele ili začinjene hrane, ne piju gazirana pića i koriste metode upravljanja stresom. U svakom slučaju, ove mere mogu sprečiti da se nelagodnost pogorša.