Afte su mali plitki čirevi koji se formiraju u ustima. Nisu zarazne i u većini slučajeva izlečiće se same ili uz pomoć kućnih lekova. Iako mogu biti iritantne i bolne, obično nema razloga za brigu. Ponekad, međutim, ove rane mogu biti znak ozbiljnijeg osnovnog poremećaja.
Znaci i simptomi afte
Većina afti je manja, prečnika je oko 1 milimetar. Ove bele ili žućkaste mrlje, poznate i kao aftozni čirevi ili ulkusi, ovalne su ili okrugle, a ponekad imaju crvenu ivicu. Iako se lokacija rane može razlikovati, obično se pojavljuju u mekom tkivu usta: ispod jezika, u dnu desni ili unutar obraza ili usana. Blagi bol je tipičan za manju ranu, dok velike rane mogu biti izuzetno bolne.
Uzroci i faktori rizika aftoznih ulkusa
Tačan uzrok afte je nepoznat, ali postoji nekoliko situacija zbog kojih postoji veća verovatnoća da će se pojaviti, kaže dr Samantha Rawdin, protetičar iz Njujorka.
Uobičajeni okidači uključuju sledeće:
- povreda usne šupljine tokom stomatološkog zahvata ili od prejakog pranja zuba, bavljenja sportom ili ujedanja obraza tokom žvakanja
- preosetljivost na natrijum lauril sulfat (sastojak nekih vodica za ispiranje usta i paste za zube)
- hormonske promene tokom menstruacije
- nedostaci u ishrani
- emocionalni stres
- alergije na hranu
- porodična istorija afti
- lična istorija hronične bolesti (celijakija, Kronova bolest, ulcerozni kolitis ili stanje koje slabi imuni sistem)
Kako se dijagnostikuju afte
Ne postoji poseban test za dijagnozu afte. Umesto toga, lekar ili stomatolog može da postavi dijagnozu vizuelnim pregledom. Ako je rana sumnjiva ili ne liči na aftu, lekar može preporučiti biopsiju radi identifikacije lezije. Ovom procedurom uklanja se uzorak tkiva iz lezije radi daljeg ispitivanja.
Prognoza aftoznih ulkusa
Dobra vest je da većina afti nestaje za jednu do dve nedelje bez lečenja.
Zbog afte ne mora da se ide kod lekara. Ali to ne znači da je treba ignorisati. Treba obratiti pažnju na leziju i razgovarati sa lekarom ili stomatologom ako se stanje pogorša ili ne poboljša.
Kod lekara opšte prakse ili stomatologa treba otići ako se afta poveća ili traje duže od dve nedelje, ako je prisutan jak bol ili ako aftu prati groznica. Osećaj tromosti i otečeni limfni čvorovi koji prate aftu razlog su za konsultaciju sa lekarom.
Da li je u pitanju afta ili nešto drugo
Ako već nismo imali aftu, možemo da se zapitamo da li su afta i groznica ista stvar.
I afte i groznice izazivaju oralne lezije, ali ova stanja su prilično različita, kaže dr Rawdin.
– Povratne aftozne lezije razlikuju se od groznica, izazvanih herpes virusom, jer nisu zarazne i neće se formirati na keratinizovanim tkivima oralne regije, kao što su usne i duž ivice desni – objašnjava dr Rawdin. Groznice, odnosno herpes, s druge strane, izuzetno su zarazne i šire se pljuvačkom ili kontaktom sa kožom.
Treba imati na umu da nije svaka ranica u ustima afta. Obratite se lekaru ili stomatologu ako ne možete da razlikujete aftu od herpesa ili ako mislite da imate drugu vrstu lezije.
Oralne lezije koje bi mogle imitirati afte uključuju sledeća stanja:
- leukoplakija – ove bele tačke u ustima nisu bolne, ali mogu biti prekancerozne
- Lichen Planus – ovo inflamatorno stanje može izazvati bele pečate u ustima
- oralni drozd – ovo je gljivična infekcija koja stvara bele mrlje u ustima
- oralni rak – bolne male bele ulceracije mogu biti znak oralnog kancera
- eritroplakija – ove crvene, koje traju duže od afti, takođe mogu biti prekancerozne
Neke od gore navedenih lezija su bezopasne i izazivaju samo blagu nelagodnost. Druge lezije, međutim, posebno prekancerozne, ozbiljnije su. Važno je istražiti sve lezije koje traju.
Moguće je da lezija može biti znak oralnog raka. U takvom slučaju, rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti širenje raka na druge delove tela, uključujući jednjak i limfne čvorove. Kada se pojavi sumnjiva tačka, takođe je važno isključiti eritroplakiju i leukoplakiju, koje mogu biti prekancerozne ili kancerozne.
Trajanje afti
Većina afti je kratkog veka. Obično se povuku u roku od jedne do dve nedelje, iako zarastanje veće afte može trajati i do šest nedelja.
Manje rane zarastaju bez ostavljanja ožiljaka, a bol ili peckanje se postepeno poboljšavaju nakon nekoliko dana. Velike rane manje su uobičajene i imaju obično su veće i dublje od manjih. Zbog dubine su bolnije i potrebno im je duže da zacele. Takođe kod velike afte postoji rizik od ožiljaka.
Herpetiformne afte retka su forma ovih lezija i sastoje se od klastera malih rana (bilo gde od 10 do 100) ili jedne velike lezije. Na sreću, ove rane obično zarastaju bez ožiljaka. Nemojte da vas ime zbuni – herpetiformne afte nisu uzrokovane virusom herpes simpleksa, niti su zarazne. Potpuno izlečenje može se očekivati za otprilike jednu do dve nedelje za manju ili herpetiformnu ranu. Zarastanje velikih afti traje duže, oko šest nedelja.
Afte su takođe podeljene u dve kategorije: jednostavne i složene. Jednostavne se javljaju oko tri ili četiri puta godišnje. Složene se češće razvijaju i obično traju duže.
Opcije lečenja i lekova za afte
Za afte koje izazivaju bol, mnogi proizvodi bez recepta mogu ublažiti simptome i podstaći zaceljenje.
– Opcije lekova
Sredstva za ispiranje usta, topikalne paste ili kreme koje sadrže deksametazon ili lidokain pomažu u smanjenju upale.
Sredstva protiv bolova poput ibuprofena mogu ublažiti upalu.
Kod uporne afte koja ne reaguje na kućno lečenje, pitajte lekara ili stomatologa da li je kortizonski gel koji se dobija na recept ili antibakterijska vodica za ispiranje usta rešenje. Ako su rane kompleksne i prostrane i ne reaguju na lokalni tretman, lekar može propisati oralni kortikosteroid da ubrza zarastanje. Međutim, produžena upotreba sistemskih kortikosteroida ima štetne efekte, pa se preporučuje alternativni tok lečenja za osobe sa hroničnim ranama.
Lekar može da predloži kauterizaciju, u kojoj se laserski ili hemijski tretman, koji koristi termičku energiju, primenjuje za uklanjanje ili lečenje zahvaćenog tkiva.
– Alternativne i komplementarne terapije
Sredstva za ispiranje usta možemo sami da napravimo koristeći rastvor soli i tople vode ili vodonik peroksid i vodu. Ispiranje ovim rastvorom (ali ne i gutanje) može pomoći u smanjenju iritacije. Još jedan kućni lek je primena umirujućeg gela od aloe vere.
Mešavinu pola vodonik peroksida i pola vode možemo da nanesemo direktno na ranu pomoću pamučnog štapića, a zatim da na radu utapkamo malu količinu magnezijum hidroksida (magnezijumovo mleko). Ovo treba ponoviti tri do četiri puta dnevno.
Možemo da pokušamo i da sisamo komadiće leda kako bi nam bolno područje utrnulo.
Prevencija afte
Pošto je uzrok afte nepoznat, možda nećemo moći da sprečimo njihovu pojavu. Ali nekoliko korekcija u našoj svakodnevnoj rutini može smanjiti njihov broj.
Kisela hrana i pića kod nekih osoba mogu izazvati afte, pa treba izbegavati hranu koja iritira usta. Možemo i da zapišemo šta smo jeli kada nam se pojavila afta kako bismo znali šta od hrane treba da izbegavamo. Takva hrana može uključivati ananas, paradajz, grejpfrut i pomorandže, kao i začinjenu ili slanu hranu.
Takođe postoji veza između afti i nedostataka u ishrani.
– Optimizacija ishrane prva je linija odbrane protiv ponovnih afti – objašnjava Deborah Malkoff-Cohen, dijetetičarka iz Njujorka. Nedostaci koji mogu doprineti aftama uključuju vitamin B12, gvožđe, cink i folnu kiselinu. Dobro izbalansirana ishrana ili adekvatna suplementacija način je na koji održavamo svoj imuni sistem zdravim i omogućavamo mu da funkcioniše na najbolji mogući način, napominje Malkoff-Cohen.
Poboljšanje oralne higijene takođe može smanjiti rizik od afti. Nežno perite zube da ne biste povredili ili iritirali delikatnu kožu u ustima. Zube perite i koristite konac svakodnevno kako biste eliminisali bakterije i da bi vam usta bila čista.
Kao dodatna mera predostrožnosti, izbegavajte oralne proizvode koji sadrže natrijum lauril sulfat, u slučaju da ste preosetljivi na ovaj sastojak. Natrijum lauril sulfat nalazi se u nekim pastama za zube i vodicama za ispiranje usta, pa pažljivo proverite etikete, posebno ako imate afte koje se ponavljaju.
Oko 20 odsto nas redovno dobija afte. Iako mogu da se pojave kod bilo koga, češće su kod žena nego muškaraca. Pojavljuju se češće u tinejdžerskim i mladalačkim godinama, a oko tog uzrasta često se prvi put pojavljuju.
