Puštanje krvi u terapijske svrhe zove se terapijska flebotomija i primenjuje se u slučajevima kada se iz organizma odstranjuju deformisana crvena krvna zrnaca, ili višak gvožđa. Flebotomija je u našoj zdravstvenoj kulturi uglavnom zastupljena kao dijagnostička metoda, kada se krv vadi iglom iz vene na ruci, kako bi se laboratorijskim analizama utvrdilo zdravstveno stanje pacijenta.
Kada se primenjuje terapijska flebotomija?
Puštanje krvi u terapijske svrhe primenjuje se kod pacijenata koji pate od hemohromatoze, bolesti srpastih ćelija, nealkoholne masne jetre, policitemija vera bolesti.
Terapijska flebotomija je slična doniranju krvi. Puštanje krvi radi se u dnevnoj bolnici, a ceo postupak kontroliše i lekar specijalista. Količina krvi koja se ispusti kod odraslih osoba je 450 do 500 militara. Krv se skuplja u vrećice ili u špriceve, postupak traje dva do tri minuta.
Šta je cilj ispuštanja krvi u terapijske svrhe?
Policitemija vera je hronična maligna bolest koštane srži koja može, kako ističu stručnjaci, dobro da se kontroliše odgovarajućom terapijom. Prvi oblik lečenja obično je flebotomija, koja se kod policitemija vera primenjuje jednom ili dva puta nedeljno, dok vrednosti hematokrita ne budu blizu granice normale.
Kod nasledne hemohromatoze, bolesti kada organizam аpsorbuje previše gvožđа iz hrаne, pa potom taj višak taloži u jetru, srce, pankreas, kožu, flebotomija se radi jednom nedeljno s ciljem da feritin bude u granicama normale. Kako bi se sprečilo ponovno povećanje nivoa gvožđa flebotomija se u za ovu indikaciju obavlja na svaka dva do četiri meseca.
Neželjene reakcije flebotomije
Neželjeni efekti posle primene flebotomije uslovljeni su promenom zapremine krvi. Puštanje krvi u terapijske svrhe može da bude praćeno kod osetljivih osoba vrtoglavicom, nižim krvnim pritiskom. Stručnjaci ističu da, ipak, dobar deo pacijenata nema neželjene reakcije.
Posle postupka pacijent mora jedno vreme da sedi pre nego što ustane, potom da pije veće količine vode. Ukoliko simptomi i dalje traju može se primeniti intravenska infuzija, koja je rastvor tečnosti obogaćen vitaminima rastvorljivim u vodi koji su rastvorljivi u vodi. Na ovaj način pacijentu se obezbeđuju dovoljne količine hranljivih materija, vitamina i obezbeđuje odgovarajući volumen krvi. Posle flebotomije mora da se izbegava konzumacija alkohola i da se ne praktikuje fizička aktivnost.
Puštanje krvi u tradicionalnoj medicini
Puštanje krvi u terapijske svrhe drevna je medicinska tehnika koja se koristila u drevnom Egiptu, Grčkoj i Rimu, pa potom proširila i na Evropu i Aziju. Flebotomija se u tradicionalnoj medicini koristila kao sredstvo protiv povišene telesne temperature, glavobolje, gubitka apetita, probavnih problema. Puštanje krvi se zasnivalo na verovanju da se njim popravlja poremećena ravnoteža u telesnim sokovima, tzv. „humorima” i da se njim odstranjuju suvišna količina krvi i štetni dimovi („pneume”) koji se nagomilavaju u organizmu.
U pojedinim slučajevima pacijentima su u stara vremena puštane veće količine krvi. Smatra se da je prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džordž Vašington preminuo posle flebotomije. Veruje se da su mu ondašnji lekari ispustili oko 40 odsto krvi. Umro je sledeće noći.
Puštanje krvi u terapijske svrhe nije dokazalo efikasnost u lečenju mnogih bolesti, tako da se danas koristi samo u specifičnim slučajevima i pod nadzorom medicinskih radnika.
