Naučnici su ispitivali podatke o spavanju i kognitivnim sposobnostima, čak 479.420 zdravih osoba srednjeg do kasnog životnog doba (38 do 73 godine starosti. Rezultati su pokazalo da je sedam sati sna dnevno bilo povezano sa najvišim kognitivnim performansama, a da su se one smanjivale za svaki sat ispod i iznad ovog trajanja sna. Ovaj odnos je ostao takav i kada su ispitivane osobe koje su bile starije od 60 godina, njih 212.006. Pokazalo se i da su pojedinci koji spavaju između šest do osam sati imali značajno veći volumen sive materije u 46 od 139 različitih regiona mozga, uključujući orbitofrontalni korteks, hipokampus, precentralni girus, desni frontalni pol i cerebelarna podpolja. Nekoliko delova mozga pokazalo je povezanost između trajanja sna i zapremine mozga, dok su drugi regioni bili manji samo kod osoba koje su duže spavale. Ovi nalazi naglašavaju važnu vezu između modifikacionog faktora životnog stila trajanja sna i kognicije, kao i široko rasprostranjenu povezanost između sna i strukturalnog zdravlja mozga.
Ono što je bitno jeste činjenica da se pokazalo i da samo jedna noć sa manje od šest sati sna može da ometa funkciju kratkoročnog pamćenja sledećeg dana.
Na šta još mogu uticati neprospavane noći pored toga što utiču na formiranje pamćenja pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.
