Sifilis je polno prenosiva bolest koju može da dobije svako ko praktikuje seksualne odnose bez odgovarajuće zaštite. I pored toga što su u stručnoj javnosti napredovala znanja o prirodi i načinima lečenja ove bolesti, šire javno mnjenje još nije na pravi način upoznato sa svim zamkama ove bolesti. Uvođenjem antibiotika sifilis nije iskorenjen, već je i dalje aktuelna bolest. U isto vreme, mlade osobe bez dovoljno zdravstvenog znanja sve ranije stupaju u nezaštićene seksualne odnose, a neke zablude o načinima prenošenja sifilisa i dalje opstaju u javnom mnjenju.
Kako pacijenti posumnjaju na postojanje sifilisa?
Sifilis je bolest koja se najčešće prenosi polnim odnosom sa inficiranom osobom, u trudnoći se može preneti krvnim putem sa majke na bebu. Ova bolest se ne dobija rukovanjem, to jest socijalnim kontaktom, niti upotrebom pribora za jelo i korišćenjem zajedničkog toaleta. Bolest ne mora uvek da bude praćena jasnim simptomima, lekari kažu da sifilis može da liči na dermatološko oboljenje ili alergiju. U prvom stadijumu bolesti pacijenti uglavnom ne uočavaju promene u usnoj duplji, vagini ili u anusu/rektumu.
– Pacijenti u naše ambulante dolaze sa simptomima bolesti ili zbog sumnje da su se inficirali sifilisom jer se neko od njihovih seksualnih partnera leči od ovog oboljenja. Neke osobe otkriju da imaju sifilis nakon dobrovoljnog davanja krvi jer se prilikom ove procedure uvek kontroliše krv davalaca na sifilis, Hepatitis B, Hepatitis C i HIV infekciju – kaže za portal eKlinika prim. dr sc. med. Milan Bjekić, načelnik Službe za polne bolesti i savetovališta Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu.
Ko bi trebalo da se testira na sifilis?
Dr Bjekić naglašava da se sve osobe koje posumnjaju na postojanje neke polno prenosive bolesti, a posebno sifilisa, mogu testirati i brzim testovima na sifilis koji se sprovode u pojedinim nevladinim organizacijama koje se bave radom sa vulnerabilnim (osetljivim) grupama na polno prenosive bolesti.
– Pacijenti sa pozitivnim brzim testom upućuju se u našu ustanovu gde se rade dodatna ispitivanja, to jest, specifični i nespecifični testovi za sifilis i nakon potvrde dijagnoze sprovodi se terapija. Na sifilis bi trebalo da se testiraju sve osobe koje imaju simptome i/ili znake infekcije i koje praktikuju visoko rizična seksualna ponašanja (veći broj partnera, seks bez kondoma, upotreba psihoaktivnih supstanci koje pozitivno utiču na seksualno zadovoljstvo – hemseks), ili osobe koje su imale seksualni kontakt sa osobom koja se leči od sifilisa. Da bi se sprečila pojava kongenitalnog sifilisa i komplikacije tokom trudnoće korisno bi bilo i testiranje trudnica na ovo oboljenje – precizira dr Bjekić.
Pacijenti posle terapije moraju nekoliko godina da proveravaju krv
Sifilis je bolest koja u najtežim slučajevima može da ošteti mozak, srce, vid, da izazove gluvoću pacijenta. Neophodno je zato da se posle i jednog sumnjivog seksualnog odnosa testiramo i ako je nalaz pozitivan što pre da počnemo lečenje. Na ovaj način pacijenti mogu da se zaštite od komplikacija i spreče prenošenje bolesti na druge osobe.
– U terapiji sifilisa uspešno se koristi penicilin u obliku intramuskularnih injekcija, a kod obolelih koji su alergični na ovaj lek primenjuje se doksiciklin. Jedino je kod trudnica penicilin lek izbora, te u slučaju alergije na njega potrebno je obaviti desenzibilizaciju. Isti protokol lečenja koristi se i za HIV-negativne i HIV-pozitivne osobe u skladu sa stadijumom infekcije. Efekat terapije se procenjuje praćenjem vrednosti titra nespecifičnog testa za sifilis, stoga pacijent nakon terapije u toku narednih godinu dana dolazi na periodične kontrole krvi – objašnjava za portal eKlinika dr Bjekić.
Kako se najčešće dobija sifilis u Srbiji?
Zbog straha od stigme u nekim mestima u našoj zemlji još se kriju bolesti. U najširem javnom mnjenju i pored napora stručnjaka i dalje ima dosta neznanja i pogrešnih informacija o načinima prenosa ove bolesti koju, kako kaže dr Bjekić, može da dobije svako ko praktikuje seksualne odnose bez zaštite.
– Većina naših pacijenata sifilis dobije putem oralnog seksualnog odnosa, jer smatra da se na taj način ne mogu preneti polne bolesti. To je samo jedna od potvrda da je zdravstveno vaspitanje više nego neophodno u okviru programa obrazovanja. Mladi sve češće stupaju u seksualne odnose već oko šesnaeste godine kada nemaju puno znanja o rizicima nebezbednog seksualnog ponašanja, te mogu nastati ozbiljne komplikacije kako na seksualno tako i na opšte zdravlje – upozorava dr Milan Bjekić.
Sifilis je ozbiljno oboljenje u stalnom porastu u našoj sredini
Doktor naglašava da bi partneri pre stupanja u seksualne odnose trebalo da se prekontrolišu na polno prenosive infekcije, a prilikom seksualnih odnosa sa nepoznatim osobama kondom je neophodan.
– U slučaju promena u genitalnoj regiji trebalo bi se javiti na pregled kod dermatovenerologa, nikako ne bi trebalo sprovoditi samoinicijativno lečenje. Sifilis je ozbiljno oboljenje koje je u kontinuiranom porastu u našoj sredini te je neophodna rana dijagnostika i lečenje obolelih da bi se sprečilo širenje infekcije i nastanak komplikacija – upozorava dr Milan Bjekić.
Porast broja osoba zaraženih sifilisom uočava se u poslednjih nekoliko godina u Srbiji. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, 2022. godine zabeleženo je 302 slučaja ove bolesti. Sa porastom broja obolelih od ove bolesti koja se dovodi u vezu sa nekim prošlim vremenima, suočava se i Francuska. U decembru prošle godine francuski centar za javno zdravstvo Santé Publique, objavio je da je od 2020. do 2022. u kopnenom delu Francuske drastično porastao broj osoba zaraženih polno prenosivim bakterijskim infekcijama kao što su hlamidija, gonoreja i sifilis.
