Zašto nastaje asimetrija lica koja nije samo estetski problem

Asimetrija lica definiše se kao stanje u kojem se jedna polovina lica razlikuje od druge i ova pojava  može da varira od veoma blage do teške. Ne treba zaboraviti da ništa u prirodi nije savršeno simetrično. Sva lica imaju određeni stepen asimetrije. Međutim, izraženija asimetrija može da smeta i, u teškim slučajevima, ukazuje na osnovni sindrom. Manje asimetrije su veoma česte i to mogu da budu male nepravilnosti koje definišu lice, daju individualnost i čine ga zanimljivim. Velika odstupanja u konturama odmah se prepoznaju i često utiču na estetski izgled.

Šta je asimetrija lica?

Asimetrija lica je stanje koje se u određenoj meri nalazi kod većine ljudi. Na asimetričnom licu, karakteristike se ne poklapaju precizno, odnosno ne stvaraju takozvanu sliku u ogledalu sa obe strane lica. Kada je izraženija, to može da utiče na svakodnevni život ili da bude znak ozbiljnijeg osnovnog stanja. Asimetrija može da utiče na fizički izgled i da ograniči funkcionisanje nosa, usta i očiju. Najčešće se ogleda kao:

• Retruzija obraza
• Pomeranje oka
• Spuštanje obrva
• Smeđa kost i izbočina na čelu
• Nazalne devijacije.

Ukoliko osoba primeti da ima asimetriju lica koja utiče na zdravlje ili funkcije lica, trebalo bi da se obrati lekaru za detaljniju dijagnozu. Ova pojava je vizuelno očigledna i može da bude znak nečeg ozbiljnijeg. Subjektivni i objektivni testovi zajedno sa brzom, specifičnom analizom gena mogu da daju lekaru informacije koje su im potrebne za dalji plan lečenja.

Zašto nastaje asimetrija lica?

Postoje razni uzroci asimetrije lica – od prirodnih pojava do ozbiljnih stanja. U nekim slučajevima, asimetrija može uticati ne samo na oblik, već i na funkciju očiju, nosa i usta. Često je donja vilica neujednačena sa ostatkom lica, što se može korigovati ortognatskom hirurgijom. Drugi problemi mogu da uključuju retruziju obraza (pomeranje unazad), pomeranje očiju, spuštanje obrva, izbočenje čela i kosti obrva ili retruzije i nazalne devijacije.

1. Starost – Studija sprovedena na 200 ljudi, u kojoj je korišćena tehnologija 3D digitalnog snimanja, otkrila je snažnu korelaciju između starosti i asimetrije lica. Lica starijih učesnika bila su mnogo asimetričnija od lica mlađih osoba. Iako bilo koji deo lica može da postane asimetričan, istraživači su otkrili da promene u simetriji lica imaju veze sa godinama i obično utiču na donje dve trećine lica – od obrva do brade. Ove promene, međutim, nisu imale negativne efekte na zdravlje učesnika.

2. Kraniofacijalna mikrozomija – Ovo je urođeno stanje, to jest, razvija se od rođenja. Kraniofacijalna mikrosomija sprečava da se polovina lica u potpunosti razvije tokom rasta fetusa. Kod kraniofacijalne mikrosomije, simptomi asimetrije lica su fizički i obično utiču na sledeće oblasti glave i lica:

Uši — Može da izgleda kao manja razlika u obliku uha ili odsustvo celog uha
Ušni kanali — Mogu da budu nerazvijeni ili da nedostaju, što može da utiče na sluh
Donja vilica — Može da bude deformisana, sa bradom okrenutom na jednu stranu ili sa nepravilnim ugrizom.
Facijalni nervi — Svaki facijalni nerv ima više grana koje omogućavaju pokrete lica. Osoba možda ima jedan ili grupu zahvaćenih nerava, što bi moglo da je spreči da pomera deo lica.
Oči ili očne duplje — mogu da budu manje od uobičajenih ili potpuno odsutne.

Osobu sa kraniofacijalnom mikrosomijom generalno leči tim zdravstvenih radnika uključujući ortodonta, zubara, ORL hirurga, logopeda i plastičnog hirurga.

3. Kongenitalna paraliza facijalnog nerva – Ovo je urođeno stanje koje utiče na jedan ili oba glavna nerva lica. Ovi nervi lica kontrolišu mnoge mišiće lica i pomažu da se lice pomera. Kada su obe strane lica zahvaćene urođenom paralizom mišića može da se razvije Moebiusov sindrom. Urođena paraliza facijalnog nerva može da se desi kao rezultat traume pri rođenju ili problema u razvoju:

• Kada se paraliza facijalnog nerva dogodi zbog komplikacija u razvoju, pogođena osoba može da ima poteškoće da podigne obrve, zatvori oči, jede, osmehuje se na pola lica i izvodi druge slične pokrete lica. Poteškoće sa zatvaranjem očiju mogu da dovedu do iritacije oka ili čak pojave čireva
• Kada se paraliza facijalnog nerva dogodi zbog traume porođaja, detetu će možda biti potrebna operacija nervnih završetaka ili nervni transplantat kako bi se nervna funkcija povratila.

4. Stečena paraliza facijalnog nerva – Ovo nije urođeno stanje. Stečena paraliza facijalnog nerva može da razvije slabost ili paralizu u nervima lica kao rezultat tumora, traume ili Bellove paralize. Bellova paraliza je obično nuspojava virusne infekcije koja oštećuje facijalni nerv i često parališe jednu stranu lica. Vremenom, zahvaćena strana može da povrati svoju funkciju. Ako paraliza potraje, možda će biti potrebna operacija.

5. Drugi mogući uzroci – Asimetrija lica može da bude rezultat drugih uzroka kao što su:

• Trauma
• Povreda
• Životne navike – pušenje ili produženo izlaganje suncu
• Genetika
• Medicinska ili zdravstvena stanja, poput rascepa nepca
• Retka bolest.

Tretmani za asimetriju lica

Postoji nekoliko načina za lečenje asimetrije lica, uključujući: transfer masti, procedure za podizanje lica, prilagođavanje mekih tkiva, lipo-dermalne transplantati, prilagođeni  implanti, korekcija kraniofacijalne arhitekture ili modifikacija nervnih i mišićnih funkcija. Cilj tretmana je da se poboljša ravnoteža između dve polovine lica, obezbeđujući simetričniji i harmoničniji izgled. Plastična hirurgija je uobičajena vrsta operacije asimetrije lica. Možda je ispravno za one koji žele izgled simetrije, ali na njih to stanje inače ne utiče. U slučajevima asimetrije koja se dovodi u vezu sa uzrastom, implantati mekog tkiva i volumizeri mogu da se koriste za podršku strukturama lica i vraćanje mladalačkog izgleda. 

POVEZANE VESTI

Paraliza lica javlja se usled oštećenja facijalnog nerva i može biti blaga ili totalna

Belova paraliza - šta uzrokuje ovaj poremećaj i kako se leči

Posle bilo kojeg od ovih hirurških zahvata možda će biti potrebno da pacijent provede nekoliko noći u bolnici, u zavisnosti od preporuke lekara. Verovatno će se osetiti bol i otok nekoliko dana nakon procedure, ali bi trebalo da nestanu sami nakon nekoliko nedelja. Ako se to ne desi u predviđenom roku neophodna je kontrola lekara.