Suvoća različitih sluznica u telu pokreće brojne zdravstvene probleme, od usne šupljine do vagine, pluća i creva Foto: Shutterstock
Sjogrenov sindrom je autoimuna bolest koju karakteriše stvaranje antitela na sopstveno tkivo egzokrinih žlezda i promena njihove funkcije. Često je kombinovan sa drugim autoimunim oboljenjima.
Kada neko dobije ovu bolest, žlezda sa ulogom stvaranja i lučenja pljuvačke, suza, vaginalnog i drugog sekreta ulazi u zapaljenski proces. Kao posledica upale, menja se zdravo žlezdano tkivo i pretvara u nefunkcionalno, odnosno suvo. Preterana suvoća „pogađa“ oči, usnu duplju, gastrointestinalni trakt, vaginu… Zbog toga mogu biti ugrožene razne funkcije u telu, od otežanog gutanja, podložnosti infekcijama, kao i stvaranju iritabilnog creva.
Naučnici tvrde da se uzroci nastanka bolesti najverovatnije nalaze u genetičkoj predispoziciji za autoimune bolesti i hormonskoj fluktuaciji. Naime, bolest se većinski javlja kod žena (90 odsto), pa se pretpostavlja da uloga estrogena može biti od značaja.
Bolest je najčešća kod žena od 40. do i 60. godine života.
Sjorgenov sindrom se javlja sa pojedinačnim ili grupom simptoma kakvi su:
Postoje dva oblika bolesti: primarni i sekundarni. Kada je primarni, nisu prisutne druge autoimune bolesti, a kod sekundarnog može biti kombinovan sa drugim imunološkim bolestima (reumatoidni artritis, lupus…)
Zbog simptoma koji se često mešaju sa drugim bolestima, Sjogrenov sindrom često ostaje neprepoznat i neadekvano lečen. Posledice mogu biti gubitak zuba, stvaranje ulcera u oku sa daljim posledicama po vid…
Dijagnozu lekari postavljaju na osnovu anamneze. Potrebno je da problemi traju duže od tri meseca i da se uradi test suvoće usta, odnosno provera funkcije pljuvačnih žlezda. Takođe, neophodno je obaviti oftalmološki pregled, test funkcije suznih žlezda (Schirmerov test), kao i rerološke analize na više antitela. Podrazumevaju se kompletna krvna slika i zapaljenski parametri, a ponekad i biopsija malih žlezda usana ili sluzokože obraza.
Terapija je najčešće simptomatska i uključuje upotrebu veštačkih suza, veštačke pljuvačke, češću hidrataciju, korišćenje nazalnog spreja, bombonice bez šećera, kao i losione za hidriranje kože. Obavezne su redovne posete stomatologu, uz disciplinovanu oralnu i intimnu higijenu.
Sjorgenov sindrom može da se iskomplikuje, posebno kada je reč o sekundarnoj formi bolesti. Mogući komorbiditeti su: