Uloga anesteziologa tokom operacije nije samo „uspavati pacijenta”. Mnogo je pitanja na koja bi voleli da znamo odgovore a vezana su za ulogu anesteziologa pre i nakon operacije.
Uloga anesteziologa veče pre operacije
Koje su ključne odgovornosti anesteziologa tokom operacije? Kako anesteziolog prati vitalne znakove pacijenta tokom operacija i šta preduzima ako se pojave komplikacije? Kako anesteziolog brine o pacijentu tokom buđenja iz anestezije i postoperativnom toku? Na ova ali i druga pitanja odgovore smo potražili od današnjeg gosta ePodcasta prof. dr Radmila Jankovića, anesteziologa, zamenika direktora Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu i predsednika Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije.
– Kao što sam na početku, pacijentu koji se podvrgava hirurškoj intervenciji podjednano važni hirurug i anesteziolog. Nadam se da mi moje kolege hirurzi neće zameriti, ali njihova uloga je da operišu, a sve ostalo je uloga anesteziologa. To počinje od onog trenutka kada pacijent dođe u anesteziološku ambulantu, pa ide preko toga da mi, obično veče pre anestezije ponovo uradimo tzv. anesteziološku vizitu. Tom prilikom nam je zadatak da ohrabrimo pacijenta, odredimo lekove za premedikaciju, neka damo i veče pre same operacije, naročito recimo za kardiohirurške intervencije. Porazgovaramo s pacijentom, objasnimo mu sve što ga zanima i pokušamo da veče pre operacija samanjimo stres na najmanju moguću meru. Takođe, tada objasnimo i od kada ne sme da koristi hranu i vodu – kaže naš današnji gost prof. dr Radmilo Janković anesteziolog.
Zašto je zabranjeno koristiti hranu i vodu pre uvođenja u anesteziju
Naš sagovornik kaže da su ranije bili konzervativni stavovi oko toga da se hrana ne uzima 24 sata pre same hirurške intervencije a voda 12 sati, koji su danas revidirani.
– Važno je da pacijenti razumeju zašto ne smeju uzimati hranu i vodu pre hirurške intervencije. Razlog zbog koga se voda i hrana ne uzimaju pre operacije, je rizik da pacijent tokom uvođenja u anesteziju aspirira sadržaj iz želuca. Drugim rečima, da mu kiseli želudačni sadržaj ne dođe do pluća, što može imati relativno ozbiljne, pa ponekad i fatalne posledice. I zbog toga anesteziolog insistira da pacijent ne uzima hranu određeni period pre intervencije. Zato, kada anesteziolog uveče dođe kod pacijenta, porazgovara s njim o načinu uzimanja nekih lekova koji se ne smeju prekinuti pre intervencije – kaže prof. dr Jankonvić i dodaje:
– Postoji nešto što se naziva enhanced recovery after surgery, što znači da vi činite sve da oporavite pacijenta kako bi što pre otišao kući. Između ostalog, koncept toga je da ne bude preteranog preoperativnog izgladnjivanja pacijenta. Često je dovoljno da pacijent pre same intervencije ne uzima čvrstu hranu 6 sati a za vodu može biti dovoljno i dva sata pre operacije, ali pričamo o par gutljaja vode da bi se popio lek. Prekomerno izgladnjivanje pre same operacije može delovati i štetno za pacijenta, jer može dovesti do određenog metaboličkog disbalansa nekada i do pojave hipoglikemijskih epizoda. Zato pacijentima pre operacije preporučujemo da mogu uzeti neku laganu večeru, ali da posle toga, mogu samo nekoliko sati pre operacije uzeti par gutljaja vode da popiju lek. Međutim, često se dešava drugačija stvar koja može biti jako opasna i mislim da to naši budući pacijenti treba da znaju. Da se to ne propusti nikako, da pacijent uzme jedan zalogaj pre operacije i onda ga sestra na odeljenju savetuju da slučajno ne kaže anesteziolozima. Prva stvar koju mi pitamo je da niste slučajno uzimali hranu, da bismo znali da li možemo očekivati neke komplikacije. Oni, ponekad izbegnu istinu kako se ne bi odložila njihova operacija. Moraju da znaju da to može biti potencijalno opasno. Moguće je da dođe do aspiracije čak i delova hrane što može biti ozbiljna komplikacija. Uvek je bolje hiruršku intervenciju odložiti i za 24 sata nego imati jednu takvu komplikaciju – upozorava prof. dr Janković.
Zašto ne postoji spontano disanje tokom operacije
Pre operacije i odrađene premedikacije, kad pacijent uđe u salu uloga anesteziologa je da ga uvede u anesteziju.
– Pre uvođenja u anesteziju mi pacijenta priključimo na razne monitore koji će tokom anestezije pratiti apsolutno sve vitalne funkcije a mi ćemo dobijati sve informacije koje su nama važne da održimo hemodinamsku stabilnost i funkciju disanja. Tokom anestezije uglavnom ne postoji spontano disanje, postoje neke tehnike anestezije kada ne morate davati relaksante, ali je gotovo nemoguće uraditi hiruršku intervenciju iz domena abdominalne hirurgije, operacije na jetri, pankreasu, ukoliko pacijent nije u potpunosti relaksiran jer je hirurzima potrebna ta vrsta hirurške relaksacije. Kada dobije mišićne relaksantne, pacijent ne može da diše pa su zato priključeni na aparta, koji na primer 12 puta tokom minuta pod pozitivnim pritiskom ubacuje smešu gasova gde ima dovoljno kiseonika, kroz onaj u narodnu dobro poznat tubus. Endotrahealna intubacija jeste zadatak anesteziologa – kaže prof. Dr Janković.
Kada anesteziolog ne može dati pristanak za operaciju
Nekada možemo čuti da pacijenti kažu: „anesteziolog namerno neće da potpiše da mogu na operaciju”.
– Velika je zabluda da anesteziolog manje voli pacijente od hirurga, jer svi radimo isti posao i svima nam je cilj da pacijentu bude bolje. Anesteziolog nikada neće izbeći da da saglasnost za operaciju samo zbog toga što ima previše posla ili je umoran. Jedini razlog zbog čega anesteziolog ne može dati saglasnost je visok operativni rizik ili optimizacija pacijenta još uvek nije na takvom nivou da on može ući u anesteziju, pa je važno pripremiti ga na odgovarajući način. Zabluda je da postoje neki „strašni” anesteziolozi koji neće da potpišu pristanak za operaciju tj. uvođenje u anesteziju – objašnjava prof. dr Radmilo Janković.
O tome koja je uloga anesteziologa dok se pacijent nalazi na intenzivnoj nezi, kada nakon anestezije pacijent može da uzima hrana i ostavlja li anestezija neke posledice koliko je njena primena bezbedna, saznajte u današnjem ePodcastu i razgovoru sa prof. dr Radmilom Jankovićem, anesteziologom.
Reč, dve o sagovorniku ePodcasta
Prof. dr Radmilo Janković je profesor anesteziologije i urgentne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, direktor klinike za anesteziologiju, reanimatologiju i intenzivnu terapiju, zamenik direktora Kliničkog centra u Nišu, predsednik Srpskog udruženja anesteziologa i intenzivista i sekretar Evropskog društva za anesteziologiju i intenzivnu terapiju. Prof. dr Radmilo Janković, dobro je poznat po svojoj stručnosti i usredsređenosti na svoj izabrani životni put – posao lekara, a zahvaljujući svom trudu, znanju i impresivnoj biografiji njegovo ime je dobro poznato i u svetskim krugovima anesteziološke zajednice.
