Zdravlje

Astigmatizam može biti čest uzrok glavobolje, kako se otkriva i leči

Priredio/la: D. T.

Moguće je da astigmatizam bude sasvim mali i da ne zahteva nošenje naočara. Savetuju se ipak redovni pregledi jer je moguće da se stanje s vremenom popravi ili pogorša

Astigmatizam je česta refrakciona mana oka koje nije u stanju precizno da centrira sliku na mrežnjaču, zbog čega dolazi do zamućenosti vida. Astigmatizam je posledica zakrivljenosti nekog dela oka – rožnjače ili sočiva. Kod greške na rožnjači oko se ne fokusira na jednu, već nepravilno na dve svetlosne tačke. Astigmatizam se uspešno kontroliše odgovarajućim naočarima i uglavnom se javlja uz kratkovidost ili dalekovidost.

Objekti se vide razvučeno

Stručnjaci navode da rožnjača ima oblik odsečka fudbalske lopte, osoba koja pati od astigmatizma ima deo rožnjače u obliku ragbi lopte. Objekti se vide iskrivljeno, razvučeno, nejasno, oči se umaraju, često osobe imaju problem da odrede tačnu udaljenost nekog predmeta, moguće su i glavobolje i razrokost. Astigmatizam je problem i pri posmatranju udaljenih i približenih objekata.

Astigmatizam može da bude i posledica katarakte

Astigmatizam je najčešće posledica nepravilnog oblika rožnjače. Postoji i lentikularni astigmatizam, uzrokovan nepravilnim oblikom sočiva unutar oka, ovaj oblik astigmatizma često je posledica katarakte. Moguće je da neke osobe imaju mešovit tip astigmatizma sa nepravilnim oblikom i rožnjače i sočiva.

Svako može da razvije astigmatizam u bilo kojem životnom dobu, moguće je da ova refrakciona mana oka bude urođena ili da se javi kasnijem životnom dobu. U pitanju je veoma čest poremećaj koji može da se popravi ili pogorša.

Šta da radimo ako dete često žmirka, trlja oči?

Osobe koje pate od astigmatizma vide nejasno, teško uočavaju detalje, često se primećuje dodati odsjaj oko svetlećih objekata, žmirkaju kako bi bolje videle. Deca primećuju, takođe, ove promene ali nisu u stanju da jasno predoče problem. Savet roditeljima jeste da dete odvedu na očni pregled, ako često žmirka, trlja oči ili se možda žali na glavobolje.

Astigmatizam je često nasledan i retko kada je posledica nekog zdravstvenog stanja, ali moguće je da se javi posle povrede oka, usled keratokonusa (degenerativne bolesti zbog urođene slabosti rožnjače) ili kao komplikacija posle operacije oka.

Kako se dijagnostikuje astigmatizam?

Stanje se utvrđuje detaljnim pregledom oka i proverom oštrine vida. Lako se koriguje nošenjem naočara sa cilindrima. Moguće je da astigmatizam bude sasvim mali i da ne zahteva nošenje naočara. Savetuju se ipak redovni pregledi jer je moguće da se stanje s vremenom popravi ili pogorša.

Nošenjem naočara ili kontaktnih sočiva koriguje se vid, ali ne može da se izmeni sam oblik rožnjače. Moguća je i laserska operacija koja trajno uklanja astigmatizam i ispravlja dalekovidost ili kratkovidost. Laserskom operacijom stručnjaci preoblikuju rožnjaču oka.

Većina osoba se rađa sa astigmatizmom

Nije moguće sprečiti pojavu astigmatizma, većina osoba se rodi sa ovom manom oka, a drugi je razviju kasnije u životu. Savetuju se redovni oftalmološki pregledi u zavisnosti od godina života. Deca će ići na obavezan pregled pre polaska u školu, i potom po potrebi.

Provere vida preporučuju se mlađima od 40 godina na svakih pet do deset godina, osobama od 40 do 45 godina na svake dve ili četiri godine, starijima od 55 godina jednom u tri godine.  Ukoliko već imamo problem sa dalekovidošću ili kratkovidošću moguće je da će pregledi biti češći, prema preporuci lekara.