Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Zamagljen vid se reguliše naočarima, ali šta kada one nisu od pomoći

Priredio/la: D.T.
19:00 - 17. 03. 2022.

Slab vid je često pratilac starenja, sve se najčešće lako rešava naočarima. Ipak, ako osetite iznenadne probleme sa vidom, koji ne prestaju ni pošto trepnete, ako vas boli oko, ili ne vidite u određenom području oka odmah posetite lekara.

Suvo oko Ukoliko se oči ne leče može doći do problema s vidom, infekcija, a nekada i oštećenja rožnjače Foto: Unsplash

Zamagljen, nejasan, nefokusiran vid problem je koji pogađa dosta osoba. Uglavnom nije razlog za zabrinutost već samo naznaka da bi bilo dobro da proverite vid. Često se javlja kod ljudi koji nose naočare ili kontaktna sočiva. U nekim situacijama, zamagljen vid može biti posledica ozbiljnih zdravstvenih stanja. Visok krvni pritisak, nekontrolisani dijabetes, neke infekcije mogu dovesti do problema i čak ozbiljno ugroziti zdravlje očiju.

Slab vid je često pratilac starenja, sve se najčešće lako rešava naočarima. Ipak, ako osetite iznenadne probleme sa vidom, koji ne prestaju ni pošto trepnete, ako vas boli oko, ili ne vidite u određenom području oka odmah posetite lekara.

Kratkovidost i dalekovidost

Kratkovidost (miopija), dalekovidost (hiperopija) i astigmatizam su greške refrakcije i najčešći uzroci zamućenja vida. Kod astigmatizma, na primer rožnjača ima oblik odsečka ragbi lopte, kod normalnog vida ona je u obliku obične lopte. Rožnjače su zakrivljene, pa je nemoguće formiranje jednog fokusa, pa se već prelomljeni zraci fokusiraju u različitim tačkama tako da se posmatrani objekti vide razvučeno, iskrivljeno i nejasno.

Sve ove greške refrakcije mogu se lako ispraviti odgovarajućim naočarima ili kontaktnim sočivima. Najčešće je nejasan vid simptom koji ukazuje da je potrebno da proverite i korigujete postojeću dioptriju.

Presbiopija je takođe greška refrakcije, ona pogađa većinu ljudi nakon 40. godine. Osobi je teško da fokusira vid na objekte u blizini, teško se čitaju knjige, časopisi.
Kao i kod drugih grešaka refrakcije, naočare, kontaktna sočiva ili operacija mogu pomoći da bolje vidite. Stručnjaci savetuju da ipak ako već niste dalekovidni ili kratkovidi i nemate astigmatizam, problem rešite običnim naočarima za čitanje.

Konjuktivitis

Konjunktivitis je često uzrokovan adenovirusima, nije ozbiljno oboljenje ali lako se prenosi, može uzrokovati i mutan vid.

Čestice virusa na površini mogu preživeti oko dve nedelje – kaže Kim Le, pedijatrijski oftalmolog sa Henry Ford Health System iz Detroita.

Konjunktivitis obično prolazi za jednu do dve nedelje i bez lečenja, ali ako imate teške simptome, najverovatnije će doktor prepisati lekove. Neki stručnjaci savetuju i hladne obloge za ublažavanje svraba, tople obloge za ublažavanje otoka ili kapi za oči bez recepta koje pomažu kod iritacije. Preporuka je i da se često menjaju jastučnice, da se redovno peru ruke i da se uzdržimo od dodirivanja očiju.

Kontaktna sočiva

Kontaktna sočiva mogu popraviti vaš vid bez menjanja izgleda lica, ipak ako se nepravilno koriste, ona lako mogu izazvati infekcije i zamagljeni vid.
Kontaktna sočiva se pomeraju preko oka svaki put kada trepnete, stvarajući mikro ogrebotine na površini oka. Mikroorganizmi mogu lako prodreti u prostor između sočiva i ući te male ogrebotine. Lekari savetuju da veoma vodite računa o higijeni kontaktnih sočiva i da ih obavezno skidate pre spavanja.

Očni herpes

Očni herpes ili herpes keratitis je virusna infekcija oka izazvana Herpes Simplex virusom. Postoji tip 1 ovog virusa on izaziva groznicu i zahvata pre svega lice i nekada se može javiti i na oku i tip 2 koji se prenosi seksualnim putem i manifestuje se na genitalijama.

Ova vrsta herpesa može ozbiljno ugroziti vid, dovoljno je nekada da dodirnete groznicu na usnama, pa potom oči. Bakterije ili gljivice koje dospeju nakon povrede u oko, takođe, mogu izazvati infekciju.

Stanje se tretira kapima za oči i lekovima (poput antibiotika za bakterijske infekcije)
Rožnica je neverovatna struktura. Ima mnogo antitela koja sprečavaju štetnim bakterijama i virusima da dospeju u oko – kaže oftalmolog Bibiana Reiser sa Medicinskog fakulteta Keck, Univerziteta u južnoj Kaliforniji.

Katarakta

Katarakta je bolest oka i najčešće je posledica starenja. Ovo stanje prati nejasan i zamagljen vid. Kataraktu ima dosta osoba starijih od 70 godina. Sočivo u prednjem delu oka postaje zamućeno i blokira svetlost pokušavajući da dospe do mrežnjače.

Katarakti je obično potrebno dosta vremena da se razvije, ne izaziva bol ili druge simptome. Veoma uspešno se leči operacijom, a doktori navode da je operacija katarakte najuspešniji hirurški zahvat u celoj medicini.

Glaukom

Ovo stanje se često utiče na vid. Stanje je povezano sa starenjem i posledica je dodatnog pritiska u oku, koje oštećuje optički nerv. Kao i katarakta, glaukom se obično sporo razvija. Očni nerv se oštećuje, uglavnom usled nakupljanja tečnosti u prednjem delu oka. Ta tečnost povećava intraokularni pritisak ( u samom oku) i oštećuje optički nerv. Ova bolest je, prema nekim statistikama, vodeći uzrok slepila kod ljudi starijih od 60 godina. Rana terapija je najbolja prevencija.

Vid slabi usled glaukoma decenijama, retko kada ljudi posumnjaju da imaju problem. Najbolja prevencija su redovni pregledi, a glaukom se dobro leči operacijom i lekovima.

Starosna degeneracija žute mrlje

Sa starenjem izloženi ste većem riziku od oštećenja makule- žute mrlje koja je centralni deo retine (mrežnjače), zove se i centar jasnog vida. U njoj je najveća je koncentracija receptora za boje i oblike i upravo se u tom delu oka stvara slika , oblik, boja, predmeta u daljini i blizini.

Ova degeneracija ometa svakodnevne aktivnosti kao što su vožnja, čitanje. Ne postoji tretman za ranu fazu bolesti, smatra se da velike doze određenih vitamina i minerala mogu usporiti oštećenja u srednjoj i kasnijoj fazi, ako je bolest skoncentrisana na jednom oku. Donekle se može umanjiti rizik od bolesti, fizičkom aktivnošću, pazite na nivo holesterola, jedite puno zelenog lisnatog povrća, ribu.

Dijabetes

Osobe sa nedijagnostikovanim ili nekontrolisanim dijabetesom su u opasnosti da se razbole od dijabetičke retinopatije. Dolazi do oštećenja normalnih krvnih sudova usled čega je onemogućena normalna prokrvljenost i ishrana mrežnjače. Organizam na to reaguje, stvaranjem novih krvnih sudova.

U slučaju da znate da imate problem sa šećerem lečenje je moguće ali nažalost ova bolest se nekad zove i „kradljivac vida“ . Stručnjaci upozoravaju da neko može usled dijabetesa izgubiti vid, a i da ne zna da ima problem. Savet je redovna kontrola šećera u krvi.

Visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak nije samo „tihi ubica“ , on nekada može ozbiljno ugroziti vid. Svi znaju da hipertenzija nekada dovodi do srčanog udara, ali moguć je i infarkt oka, usled začepljenja (ili okluzije) krvnih sudova u unutrašnjosti. Stanje se može manifestovati u arterijama ili venama oka. Pacijenti ne osećaju bol, probude se sa zamućenim vidom na najčešće jednom oku.

Bolest se tretira lekovima za ublažavanje otoka makule, koji se moraju dati odmah kako bi bili efikasni, ali oštećenja su moguća i tada. Savet je da redovno kontrolišete pritisak i oči, posebno ako ste starija osoba sa već ustanovljenom hipertenzijom.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend