Zabrinjavajući simptomi niskog krvnog pritiska, između ostalih, mogu da budu vrtoglavica ili omaglica Foto Shutterstock
Važnost održavanja zdravog krvnog pritiska privlači puno pažnje – i to s pravom. On je ključan za održavanje protoka krvi tako da može da dostavi kiseonik i hranljive materije do svakog dela našeg tela. Jednostavan način na koji možemo da pomognemo ovom procesu i održimo stabilan krvni pritisak jeste da pijemo dovoljno tečnosti. Kada smo dehidrirani to može uzrokovati pad našeg krvnog pritiska, a zatim potencijalno i njegovo naglo povećanje. U ekstremnim slučajevima, ova divlja oscilacija može nas odvesti u životno ugrožavajući šok.
Približno 55 do 60 odsto našeg tela sačinjeno je od vode. Vode ima u našim kostima, našim mišićima i u našem mozgu. Ukratko, malo H2O ima svuda unutar nas.
Ne iznenađuje što je naša krv većinom voda, što objašnjava zašto teče kroz vaše nene kao tečnost i kaplje kada se isečemo. Odrasla osoba obično ima oko 5 litara krvi u svom organizmu.
Kada smo dehidrirani, to znači da je rezerva vode u našem telu iscrpljena. To se može dogoditi iz više razloga, od prekomernog znojenja tokom vrelih dana, do uzimanja lekova ili jednostavno ne unošenja dovoljno tečnosti.
Ma koji da je uzrok, taj gubitak tečnosti oseća se svuda u našem telu, uključujući i zapreminu krvi. Nedostatak zapremine krvi dovodi do niskog krvnog pritiska, što znači da naši organi možda ne dobijaju dovoljno kiseonika da bi funkcionisali pravilno.
– Najjednostavnije rečeno, ne punimo sudove dovoljno u skladu s potrebama našeg vaskularnog sistema – kaže dr Luke Laffin, kardiolog .
U najekstremnijim slučajevima, ovaj pad može izazvati oštećenje srca ili mozga, pa čak i smrt.
Zabrinjavajući simptomi niskog krvnog pritiska mogu da budu:
Naše telo ima mehanizme da se suprotstavi kada krvni pritisak padne na nivoe niže od optimalnog. To je dobro, osim ako se korekcija ne pretvori u prekomernu korekciju, primećuje dr Laffin.
Kada smo dehidrirani, nivo natrijuma u našoj krvi obično raste. Naš organizam odgovara oslobađanjem više hormona nazvanog vazopresin, koji pomaže našem telu da zadrži vodu. Vazopresin takođe može uzrokovati stezanje krvnih sudova, što dovodi do povećanja krvnog pritiska. (Ovo postaje veći problem ako neko već ima hipertenziju ili hronično visok krvni pritisak.)
Ako želimo da izbegnemo probleme sa krvnim pritiskom povezanim sa hidratacijom onda samo treba da pijemo dovoljno tečnosti tokom dana.
Kao opštu smernicu National Academies of Science, Engineering and Medicine preporučuju konzumiranje 3,7 litara tečnosti dnevno za muškarce i 2,7 litara za žene.
Međutim, naše potrebe za tečnošću mogu biti veće, u zavisnosti od faktora kao što su vreme, lokacija i fizička aktivnost. Uzimanje određenih lekova takođe može povećati sklonost ka dehidrataciji.
– Ako smo hidrirani to pomaže održavanju ravnoteže u našem telu na mnoge načine, uključujući krvni pritisak. Ako to shvatimo i dosledno konzumiramo tečnost, to nam može pomoći da izbegnemo ozbiljne probleme – savetuje dr Laffin.