Nizak krvni pritisak ili hipotenzija može da bude podjednako zabrinjavajuć kao i visok krvni pritisak (hipertenzija) koji dovodi do povećanog rizika od ozbiljnih zdravstvenih stanja kao što su srčani udar, moždani udar i oštećenje bubrega. Važno je istaći da je krvni pritisak suštinski deo normalne fiziologije našeg tela jer odražava sposobnost da šaljemo krv bogatu kiseonikom u vitalne organe, posebno u naš mozak.
Šta je sistolni, a šta dijastolni pritisak?
Smatra se da je „normalan” krvni pritisak 120/80 mmHg. Veći broj označava sistolni pritisak i to je količina pritiska u našim arterijama kada se srce „steže“. Niži broj je dijastolni pritisak i predstavlja pritisak u arterijama kada se naše srce opušta. Bilo koji broj na ili ispod 90/60 mmHg smatra se niskim. Neki ljudi imaju hroničan nizak pritisak, kojem je potrebno praćenje i lečenje baš kao i hronična hipertenzija. Ali, svako može doživeti naglo, oštro smanjenje krvnog pritiska što može da bude prilično opasno, upozoravaju lekari.
Šta treba pokušati da brzo „podignemo” nizak krvni pritisak?
Dr Jeffery Courson, specijalista za praćenje ritma srca na Cleveland Clinic opisuje kakav je osećaj kada nam krvni pritisak padne i šta možemo da uradimo u tom trenutku da ga „podignemo”. Koliko god da je važno uočiti simptome, ako osetimo iznenadni pad krvnog pritiska, moramo brzo da delujemo kako bismo izbegli nesvesticu. Dr Courson tim povodom predlaže da se uradi sledeće:
Polako promenite položaj tela
Kada smo „u horizontali“ odnosno kada ležimo, naši krvni sudovi ne moraju da se bore protiv gravitacije kao što to rade kada stojimo. Ako počnete da osećate da krvni pritisak pada, to jest, kao da ćete se onesvestiti, prva i najvažnija stvar koju možete da uradite je da polako promenite položaj tela. Ako stojite – odmah sedite ili lezite. Ako sedite, savetuje dr Courson, stavite glavu među noge. Ako ležite, pokušajte da podignete noge. I budite svesni svog okruženja – izbegavajte stepenice, podove od pločica i slično ako se osećate da vam telo podrhtava. Ne samo da promena položaja tela podiže krvni pritisak i smanjuje verovatnoću da ćete se onesvestiti, već znači i da, ako se onesvestite, verovatno nećete da padnete i povredite se.
Unosite dovoljno tečnosti
Kada je naše telo pravilno hidrirano, bolje reguliše krvni pritisak. Ako imate nizak krvni pritisak, dr Courson objašnjava da će dodatna tečnost povećati količinu krvi. Kao rezultat toga, vene i arterije će se proširiti, poboljšavajući cirkulaciju.
Protivpritisak
Ako je krvni pritisak prenizak, pokušajte da ga naterate da se „vrati” pomoću mišića. Postoji nekoliko različitih načina na koje to može da se učini:
- Stisnite stres-lopticu ili nešto slično u svojoj dominantnoj ruci što jače možete dokle god možete (ili dok se ne osećate bolje). Ako nemate lopticu, stisnite pesnicu, kao što radite kada vadite krv
- Ako stojite, prekrstite noge kao kada osećate potrebu za mokrenjem. Stisnite sve mišiće na nogama, stomaku i zadnjici koliko god možete ili dok ne osetite da vam je bolje
- Stavite jednu ruku u drugu kao da pevate u otmenom horu. Sada, dokle god možete (ili dok se ne osećate bolje), zategnite ruke i pokušajte da ih razdvojite.
Bez obzira da li nosite kompresijske čarape, helanke ili pojaseve za stomak, ideja je ista – pritisak koji vrše na naše telo podstiče bolju cirkulaciju. To podrazumeva manje nakupljanja krvi u venama u donjem delu tela što znači da se više krvi vraća u srce sa svakim otkucajem. Ako ste skloni iznenadnom padu krvnog pritiska, dobro bi bilo da u automobilu, kancelariji ili torbi uvek imate neke kompresione čarape, helanke ili pojas.
Popijte kafu
Ako imate osećaj da vam krvni pritisak naglo pada možda je vreme da popijete još jednu šoljicu kafe. To može da bude prilično efikasan način za povećanje krvnog pritiska.
Rashladite se
Kada nam je vruće, dr Courson objašnjava da se naši krvni sudovi šire, što usporava cirkulaciju i omogućava gravitaciji da lakše povuče krv prema stopalima. Ako osećate da ste se „pregrejali”, uvek je dobra ideja skloniti se u rashlađen unutrašnji prostor i popiti malo vode.
Smanjite stres
Svi smo čuli da ljudi padaju u nesvest u trenutku tuge, teške muke ili iznenađenja. Isto kao i osobe koje se onesveste kada vide krv ili iglu. To stanje naziva se „situaciona sinkopa“. U osnovi, to je način na koji naše telo pokušava da nas zaštiti od emocionalnog stresa koji je dovoljno ozbiljan da se shvati kao pretnja. Ako ste previše uznemireni da stres počinje da utiče na vas fizički – na primer, ako imate napad panike – sedite ili lezite i uradite neke vežbe dubokog disanja, kao što je disanje u kutiju ili disanje sa pet prstiju.
