Napadi migrene mogu uključivati glavobolju, ali i druge simptome – mučninu, osetljivost na svetlost i zvuk, trnjenje ili utrnulost u ekstremitetima Foto Shutterstock
Lekovi protiv gorušice (antacidi) kod ljudi koji ih uzimaju stvaraju 70 odsto veću verovatnoću da imaju napade migrene ili teške glavobolje, za razliku od onih koji ih ne koriste. Istraživanje nije dokazalo da antacidi uzrokuju ili pogoršavaju glavobolju ili migrenu, već samo da postoji veza. U istraživanjima se navodi da ljudi koji žive sa migrenom takođe češće imaju gastrointestinalne probleme. Obrnuto, oni koji imaju probleme poput gorušice i GERB-a, proliva, zatvora i mučnine češće pate od hroničnih teških glavobolja. Novo istraživanje sugeriše da bi lekovi koji se koriste za smirivanje digestivnog trakta mogli da povećaju verovatnoću napada migrene.
– Neki pacijenti tvrdili su da su im se simptomi migrene poboljšali kada su prestali da uzimaju lekove protiv gorušice. Naša studija pokazala je povezanost između njihove upotrebe i rizika od dobijanja migrene – kaže autor studije dr Margaret Slavin, vanredni profesor, stručnjak za migrenu, hranu i ishranu na Univerzitetu u Merilend u Kolidž Parku.
U studiji objavljenoj 24. aprila 2024. godine u časopisu Neurology Clinical Practice, dr Slavin i kolege pregledali su podatke oko 12,000 odraslih osoba iz SAD-a koje su dale informacije o lekovima protiv gorušice koje koriste i da li su imale napad migrene ili tešku glavobolju u prethodna tri meseca.
Analiza je otkrila da je kod onih koji su koristili inhibitore protonske pumpe za lečenje hronične gorušice postojala 70 odsto veća verovatnoća da će doživeti napade migrene ili teške glavobolje, za razliku od onih koji ih nisu koristili. Rizik od glavobolje bio je takođe 40 procenata veći kod onih koji koriste H2 blokatore i 30 odsto veći kod onih koji uzimaju uobičajene antacide.
Opisane u studiji kao najefikasniji i najčešće korišćeni tipovi lekova za refluks kiseline, inhibitori protonske pumpe (PPI lekovi) lekovi su koji deluju tako što smanjuju količinu želudačne kiseline koju proizvode žlezde u želucu. Oni uključuju lansoprazol, omeprazol , pantoprazol, rabeprazol i esomeprazol. Glavobolje su navedene kao čest neželjeni efekat kod PPI lekova, a ranija istraživanja pokazala su da čak 40 procenata ljudi sa hroničnim glavoboljama i migrenom koji su probali ove lekove prekidaju njihovo korišćenje jer dovode do još većih glavobolja.
U najnovijem istraživanju, 25 procenata učesnika koji su uzimali PPI lekove imali su migrenu ili tešku glavobolju, u poređenju sa 19 procenata onih koji nisu uzimali ove lekove.
Prethodna istraživanja sugerišu da se ovi lekovi možda prečesto propisuju, a njihova dugotrajna upotreba dovedena je u vezu sa većim rizicima od infekcija, fraktura kostiju, malapsorpcije hranljivih sastojaka i demencije.
– Mnogi ljudi ove lekove predugo koriste. Ovi lekovi su korisni, ali možda ne mogu da zamene promene životnih navika kod uobičajenih stanja kao što su GERB (gastroezofagealna refluksna bolest) i gastritis (zapaljenje želudačne sluzokože) – kaže dr Teshamae Monteith, šef odeljenja za glavobolje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Majamiju i član Američke akademije neurologije
Rezultati istraživanja pokazuju da i druge klase lekova za suzbijanje kiseline mogu da doprinesu nastanku migrene i teških glavobolja.
H2 blokatori (koji se nazivaju i antagonisti H2 receptora) smanjuju proizvodnju histamina, hemikalije koja je ključni pokretač lučenja kiseline u želucu. Popularni H2 blokatori su cimetidin i famotidin.
Ukupno 25 procenata onih koji su uzimali H2 blokatore imali su tešku glavobolju ili migrenu, u poređenju sa 20 procenata onih koji nisu uzimali ove lekove. Uz dodatke kalcijuma, 22 odsto onih koji su ih uzimali imali su tešku glavobolju ili migrenu, u poređenju sa 20 procenata onih koji nisu uzimali antacide.
Dr Slavin i njen tim naglašavaju da rezultati ne dokazuju da ovi lekovi povećavaju rizik od migrene, već samo da pokazuju asocijaciju.
S obzirom na to, nekoliko mogućih mehanizama može objasniti zašto ovi lekovi povećavaju rizik od migrene.
– Terapije za suzbijanje kiseline imaju širok uticaj na varenje i apsorpciju drugih lekova, kao i hranljive materije iz naše hrane. Vremenom bi mogli da promene nutritivni status ili zdravlje nečijeg mikrobioma creva, za koji se sve više tvrdi da utiče na naše neurološko zdravlje – kaže Slavin.
Ona dodaje da neke od asocijacija koje su primećene u ovoj studiji mogu biti posledica činjenice da je dokumentovano da ljudi sa migrenom već imaju veće stope GI stanja. Pored toga, poznato je da lekovi protiv bolova, kao što je ibuprofen ili oni koji sadrže kofein, izazivaju stomačne tegobe, što bi moglo dovesti do veće upotrebe lekova za suzbijanje kiseline.
Dr Laura Targownik, direktorka odeljenja za gastroenterologiju i hepatologiju na Univerzitetu u Torontu i portparol Američkog gastroenterološkog udruženja (AGA), pomogla je u pisanju AGA kliničkih smernica o korišćenju inhibitora protonske pumpe, uključujući smanjenje doza ili potpuni prestanak uzimanja lekova.
Dr Targownik upozorava da studija poput ove može da natera neke ljude da prestanu da uzimaju IPP iako zaista od njih mogu imati koristi, uključujući one osobe sa visokim rizikom od krvarenja u gornjem GI traktu ili sa istorijom teškog ezofagitisa ili Barrettovog jednjaka.
– Nema očiglednog biološkog razloga zašto bi lek koji pretežno inhibira produkciju želudačne kiseline uticao na verovatnoću pojave migrene, pa je malo verovatno da postoji direktna uzročna veza između korišćenja IPP-a i pojave migrene – kaže ona i dodaje da takvi rezultati imaju potencijal da „promovišu neadekvatno prestajanje upotrebe IPP-a”.
Dr Slavin se slaže da su, uprkos ovim nalazima, lekovi za suzbijanje kiseline važni za neke pacijente kako bi kontrolisali simptome i smanjili rizik od ozbiljnih stanja poput čireva i karcinoma jednjaka.
– Važno je napomenuti da su mnogim ljudima potrebni lekovi za smanjenje kiseline kako bi kontrolisali gorušicu ili druge stanja, a osobe sa migrenom ili teškim glavoboljama koji ih uzimaju ili koriste suplemente trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarom da li treba s njima da nastave – kaže ona.