Perimenopauza je period kada se dešavaju znatne promene u ženskom telu koje su uvod u menopauzu. Većina žena prve simptome perimenopauze počne da primećuje sredinom 40-ih godina života. Ovaj tranzitni period najčešće traje nekoliko godina, do menopauze koja kod većine žena na našem podneblju počinje oko 51. godine života.
Postepeni pad nivoa hormona estrogena i promene menstrualnog ciklusa praćene oskudnim ili obilnim menstruacijama, valunzima, promenama raspoloženja, nesanicom, mogu u bitnoj meri da utiču na kvalitet života. Lekari navode da je ove neprijatne simptome, ipak, moguće uspešno da kontrolišemo. U zavisnosti od zdravstvenog stanja, moguće je da ćemo imati drugačije potrebe, pa je zato bitno da se o svim detaljima posavetujemo sa stručnom osobom.
1. Farmakološke mere
Tegobe koje prate perimenopauzu moguće je kontrolisati lekovima. Postoji hormonska terapija kao nadoknada estrogena ili progesterona, ali i kao način da se kontrolišu simptomi perimenopauze.
Hormonska terapija
Hormonska terapija se primenjuje, uz preporuku lekara, u vidu krema, gela, oralnih lekova, vaginaleta. Istraživanja navode da hormonska terapija, sa 70 odsto uspešnosti, može da kontroliše perimenopauzu i moguće simptome osteoporoze koji se mogu pojaviti u ovom životnom dobu.
Hormonska terapija nije preporučiva za sve žene. Ukoliko je uklonjena materica, propisuje se samo hormonska terapija estrogenom. Ženama koje se leče od raka dojke ili su izlečene od kancera dojke, ne preporučuje se hormonska terapija jer je uz nju povećan rizik od povratka karcinoma.
Kontracepcija
Žene koje ne žele da rađaju u periodu dok traje perimenopauza mogu da primenjuju hormonsku kontracepciju prema preporuci ginekologa. Ovulacija je moguća sve dok ne nastupi menopauza i perimenopauza je period kada žena može da zatrudni. Lekari ipak smatraju da je trudnoća tokom perimenopauze praćena većim rizikom od komplikacija i za majku i dete.
Odgovarajuća hormonska kontracepcija može biti od pomoći kada je reč o simptomima perimenopauze – moguće je da dođe do ublažavanja valunga, bolje kontrole obilnih menstruacija, smanjenja akni koje se mogu još pojavljivati tokom perimenopauze.
Antidepresivi
Kod žena koje nemaju psihičkih tegoba perimenopauza je period života kada može da dođe do pojačane nervoze, čestih promena raspoloženja. Stanje je teže za osobe koje su se u prethodnom periodu života već lečile od depresije, jer je moguće da dođe do jačanja simptoma depresije.
Pojačan rizik od depresije može da bude posledica hormonskih promena. Stanje može da se kontroliše antidepresivima, prema preporuci i uz nadzor psihijatra, ili hormonskom terapijom ako su pojačene psihičke tegobe posledica hormonskih promena. Moguće je da će nekim osobama biti potrebna i hormonska terapija i antidepresivi.
2. Fizikalna i psiho terapija
Fizikalna terapija, posebno za jačanje mišića karličnog dna, može da ublaži simptome kao što su urinarna inkontinencija i prolaps karličnih organa. Pod nadzorom fizijatra i fizioterapeuta primenjuju se vežbe za jačanje mišića karličnog dna, materice, mokraćne bešike, debelog creva; na taj način uspostavlja se bolja funkcija mišića koji kontrolišu ove organe.
Perimenopauza je životni period kada psihoterapija može da bude od pomoći. Neke žene na ovaj način uspešnije savladaju simptome depresije ili anksioznosti, probleme sa nervoznim stomakom ili hiperaktivnom (nervoznom) bešikom.
Redovna fizička aktivnost može da osnaži mišiće i kosti, omogući bolji hormonski balans i poboljša raspoloženje. Savet je da svakog dana izdvojimo barem 30 minuta za običnu šetnju. Lekari naglašavaju da šetnja ne mora da bude u kontinuitetu od 30 minuta, već podeljena, na primer na tri puta dnevno po 10 minuta; preporuka je ukoliko je moguće da hod bude što brži.
3. Komplementarna i alternativna medicina
Postoje i homeopatski načini kontrole perimenopauze, ali nema konkretnih dokaza o njihovoj efikasnosti. Pojedina istraživanja navode da akupunktura može da smanji jačinu i učestalost valunga. Ipak, i dalje nema dovoljno dokaza o efikasnosti akupunkture.
Smatra se da vežbe disanja i meditacija mogu da ublaže simptome anksioznosti, stresa, nesanice. Meditacija ili vežbe disanja, ipak, nisu delotvorne kada se radi o kontroli valunga. Perimenopauza je nekim osobama bila lakša uz jogu, koja se pokazala efikasnijom u odnosu na druge oblike fizičke aktivnosti.
4. Životne navike
Zdrave životne navike mogu nam pomoći da uspešnije savladamo simptome perimenopauze. Umeren ili malo jači intenzitet fizičke aktivnosti smiruju i fizičke i psihičke tegobe perimenopauze. Sedeći način života može u bitnoj meri da oteža perimenopauzu i predstojeću menopauzu.
Dobro izbalansirana ishrana sa dovoljno proteina, ugljenih hidrata i zdravih masnoća je neophodna. Dovoljne količine vode, antioksidanti, omega-3 masne kiseline snaže telo i pružaju mu potporu da se izbori sa novonastalim tegobama.
Preporuka je mediteranska ishrana, ipak ako već lečimo neku bolest, savet je da način ishrane menjamo tek posle razgovora sa lekarom. Moguće je da ćemo morati da ograničimo upotrebu namirnica koje mogu dovesti do pogoršanja simptoma, kao što su alkohol, kofein, jaki začini.
Ne pomaže ništa…. možete samo da se molite da će brzo proći i da neće biti toliko „teško“… Sramota,u današnje vreme i sa toliko pametnih ljudi na ovoj planeti,da se niko ne posveti ŽENI i spasi je😔