Melanom je rak kože koji se uspešno leči ako nije došlo do širenja malignih ćelija u limfne čvorove i dalje, u unutrašnje organe. Melanom je teška, ali ne i tragična bolest. Osobe kojima se danas dijagnostikuje ovaj zloćudni tumor melanocita (ćelija koje daju pigment našoj koži) imaju mnogo više terapijskih mogućnosti, nego pacijenti pre 10 i više godina. Melanom je ipak nepredvidiva bolest koja može u nekim slučajevima da se vrati.
Terapija koja smanjuje rizik za vraćenje bolesti
Najveća opasnost od vraćanja melanoma je tokom prve tri godine. U Srbiji od ove godine, svi pacijenti kod kojih se melanom proširio u limfne čvorove, osim hirurškog lečenja imaju na raspolaganju i takozvanu preventivnu, adjuvantnu terapiju. Ova terapija smanjuje rizik za vraćanje bolesti i širenje u unutrašnje organe. Adjuvantnu terapiju neophodno je obezbediti i za one melanome koji su samo u koži, a deblji su od 4 mm, jer imaju veliki rizik od širenja u limfne čvorove i unutrašnje organe, objašnjavaju stručnjaci.
Zašto se melanom vraća?
Melanom u ranoj fazi izgleda kao mladež i može da se javi na bilo kojem delu kože, pa čak i na noktu, oku, tabanu, ispod kose. Doktori naglašavaju da je najbolji način da se spreči ovaj najopasniji oblik raka kože da izbegavamo boravak na suncu (posebno od 10 do 17 časova) , koristimo kreme sa zaštitom od UV zračenja, pokrivamo telo i glavu odećom, da ne koristimo nikako solarijume.
Kao i svaka bolest melanom se najbolje leči ukoliko se otkrije na vreme. U slučaju kada su ćelije melanoma samo u najpovršnijem sloju kože (takozvani “in situ” melanom) posle hirurškog uklanjanja neće doći do njegovog vraćanja, navode lekari. Melanom “in situ“ uklanja se hirurškom intervencijom u lokalnoj anesteziji, ceo postupak traje oko 15 minuta. Ipak, ako je melanom deblji od 4 milimetra situacija postaje komplikovanija
– Sve zavisi od toga u kojoj meri su ćelije melanoma uspele sa površine kože da dođu u kontakt sa krvnim i limfnim sudovima. Ukoliko su ćelije u najpovršnijem sloju kože, gde se inače melanociti javljaju, odnosno u epidermu, i ako te maligne ćelije nisu imale šansu da dođu u kontakt sa krvnim i limfnim sudovima, nema širenja bolesti krvnim i limfnim putem u druge organe, onda neće doći do širenja ili vraćanja bolesti kada se ukloni melanom – kaže za portal eKlinika dermatovenerolog-onkolog prof. dr Lidija Kandolf.
Kada je veći rizik od širenja bolesti?
Problem se javlja kada se kasno prepozna melanom kada on nije „in sity“, odnosno u najpovršnijim slojevima kože.
– Tada su maligne ćelije prošle u bazalnu membranu i došle u kontakt sa krvnim i limfnim sudovima. U ovim uslovima povećava se rizik od vraćanja melanoma. Rizik je veći ako je tumor deblji i kada je vreme koje smo ostavili melanomu da raste duže. Ukoliko imamo melanom koji je do 1 milimetra debljine rizik za širenje bolesti je 5 odsto. Ali ako je tumor deblji od 4 milimetra rizik je već 40 odsto, tako da u odnosu na debljinu tumora imamo i veći rizik za širenje bolesti. Upravo zbog toga kada imamo tumor koji je manji od 0,8 milimetara mi samo uradimo još samo jedno manje šire uklanjanje oko reza gde smo skinuli melanom – objašnjava prof. dr Kandolf, jedan od naših najvećih stručnjaka za lečenje melanoma.
Kada je potrebna preventivna adjuvantna terapija?
Kada stručnjaci nisu zadovoljni rezultatima ultrazvučnih pregleda tumora debljeg od 0,8 i 1 milimetar radi se biopsija stražarskog limfnog čvora.
– Ovaj postupak primenjuje se zato što se dešava da je sve u redu na ultrazvuku i da nema uvećanih limfnih čvorova, a da kada izvadimo stražarski limfni čvor i stavimo ga pod mikroskop vidimo maligne ćelije. To je znak da su ćelije melanoma već dobile sposobnost da napuste kožu i dođu do limfnog čvora, čime se dalje povećava rizik od širenja bolesti u unutrašnje organe. Ovakvi pacijenti zahtevaju takozvanu preventivnu, odnosno adjuvantnu terapiju. Prema novim smernicama tu preventivnu adjuvantnu terapiju trebalo bi da dobiju svi pacijenti koji imaju melanom deblji od 4 milimetra, jer je u ovoj situaciji značajan rizik da se bolest vrati ili u limfne čvorove ili unutrašnje organe, jer se te ćelije putem krvi mogu preneti iz kože – precizira profesorka Kandolf.
Šta je cilj adjuvantne terapije kod melanoma?
Adjuvantna terapija daje se posle osnovnog hirurškog lečenja melanoma. Na ovaj način lekari nastoje da smanje rizika od povratka melanoma. Adjuvantna terapija dostupna je od ove godine u Srbiji pacijentima kod kojih su uklonjeni regionalni limfni čvorovi, adjuvantna terapija za III stadijum.
Adjuvantna terapija još nije na listi za pacijente u IIB i IIC stadijumu melanoma. Stručnjaci očekuju i kombinovanu imunoterapiju, koja kako se tvrdi, značajno poboljšava ishode kod pacijenata koji imaju najteže forme metastatskog melanoma kada dolazi do metastaza na centralni nervi sistem.
– Terapija zaštite adjuvanta terapija, još nije na listi za IIB i IIC stadijum, ali odobrena je za pacijente kod kojih se bolest proširila na limfne čvorove. Ovim pacijentima u III stadijumu melanoma adjuvantna terapija se daje posle uklanjanja regionalnih limfnih čvorova tokom 12 meseci. Tim pacijentima sada možemo da damo godinu dana preventivnu terapiju koja će smanjiti rizik od metastaza i vraćanja bolesti – kaže dr Kandolf.
Adjuvanta terapija bila bi potrebna za sve kada je melanom deblji od 4 milimetra
U razgovoru za portal eKlinika prof. dr Lidija Kandolf, objašnjava da pacijenti sa melanomima debljim od 4 milimetra u Evropi već dobijaju preventivnu adjuvantnu terapiju, iako nemaju ništa u limfnom čvoru.
– Melanom je znači samo u koži, ali veliki je broj ćelija melanoma i velika debljina tumora, pa i postoji visok rizik, do 40 odsto od vraćanja melanoma. U Evropi se ovim pacijentima takođe daje godinu dana preventivna terapija, ali mi tu mogućnost ovog trenutka nemamo – kaže prof. dr Kandolf.
Kada je najveći rizik od vraćanja melanoma?
Melanom je veliko i psihološko opterećenje za pacijente. Prof. dr Kandolf naglašava da je najveći rizik od vraćanja melanoma u prve tri godine, zbog čega pacijenti moraju često da dolaze ne redovne kontrole.
– Kasnije se taj rizik smanjuje, u prvih pet godina i dalje je relativno visok. Ukoliko imamo pacijente s metastazama u limfnim čvorovima ili debelim melanomom njihovo intenzivno praćenje je pet godina. Dešava se, ipak, nekada da te maligne ćelije ostaju uspavane negde u cirkulaciji i da u uslovima stresa ili smanjenja imuniteta dođe do vraćanja melanoma. Bilo je slučajeva da se melanom vrati i posle 20 godina. Imunološki sistem uspavane ćelije drži pod kontrolom i sprečava njihovo razmnožavanje, ali ako dođe do stresa, infekcije, promena u imunološkom sistemu usled starenja, kada imunski sistem i prirodno slabi, tada mogu da se te ćelije opet aktiviraju – kaže prof. dr Kandolf.
Da li se melanom vraća na isto mesto na telu?
I pored svega melanom je bolest koja može dosta uspešno da se drži pod kontrolom, u najvećim svetskim centrima stalno se radi na razvoju novih terapijskih mogućnosti. Imunoterapija je dovela do prave revolucije u lečenju melanoma. Moguće je i da pacijenti sa metastazama uz primenu moderne terapije žive duže, pa i da dođe do povlačenja metastaza, objašnjavaju stručnjaci.
Kada se radi o melanomu ipak je nezahvalno davati bilo kakve prognoze. Svaki pacijent je priča za sebe i zahteva poseban način lečenja koji bi bio najprimereniji ličnom stanju i potrebama.
– Melanom kada se vrati može da se pojavi bilo gde u bilo kojem organu, posebno ako pričamo o debelom melanomu koji se već krvlju prenosi, pa može da dospe u pluća, jetru i mozak bilo gde. Zato se kaže da je melanom najnepredvidiviji rak. Nema pravila da će se malanom ako je bio na vratu ili na leđima ponovo pojaviti na istom mestu. Ipak, sa novim opcijama za lečenje čak i najteži oblici melanoma mogu da imaju dobar odgovor na terapiju koji traje godinama, a kod neki osoba videli smo i dugotrajno potpuno povlačenje udaljenih metastaza – napominje prof. dr Lidija Kandolf.
Kako se uspešno kontroliše bolest?
Naša sagovornica ističe da bolest može dosta dobro da se kontroliše uz adjuvantu terapiju i redovne kontrole. Bitno je dodaje profesorka i da pacijenti neguju dobre životne navike, uz zdrave obroke, dovoljno sna, adekvatnu fizičku aktivnost. Potrebno je da se izbegavaju sve vrste toksina, alkohol, pušenje.
– Zdrav život čuva imunološki sistem i sprečava vraćanje bolesti. Pacijenti treba da se bore protiv nekog hroničnog problema ili stresa, nečeg što ih muči, jer sve to utiče na imunološki sistem – kaže prof. dr Lidija Kandolf.
