Doživeti stotu na našoj planeti nije više neuobičajeno. Životni vek više se nego udvostručio od 1900. Očekivani životni vek u svetu porastao je sa 31 godine u 1900. na 73,2 godine u 2023, a očekuje se da će se dalje povećati na 77,1 godinu u 2050.
Takođe se povećava broj ljudi koji dostižu 100 ili više godina. Istraživači procenjuju da je 2015. bilo oko 450.000 stogodišnjaka širom sveta, a predviđa se da će se taj broj povećati na 3,7 miliona u 2050.
Šta je ključ dugovečnosti
Prethodno istraživanje iz ranih 2000-ih procijenilo je da će se globalno broj ljudi koji žive do 100 godina ili više povećati više nego petostruko između 2005. i 2030. godine. Jedna stvar koja se još ne zna jeste šta nekim ljudima omogućava da žive 100 godina, a drugima ne.
Predvođena istraživačima iz Tufts Medical Center i Boston University School of Medicine, nova studija pomaže da se odgovori na ovo pitanje tako što otkriva da stogodišnjaci poseduju jedinstven sastav i aktivnost imunih ćelija, što im daje visokofunkcionalan imuni sistem i omogućava im da žive duže.
Naučnici veruju da ovi nalazi mogu potencijalno da se koriste za razvoj terapije zdravog starenja. Studija je nedavno objavljena u časopisu Lancet eBioMedicine.
Šta se dešava sa našim imunološkim sistemom kako starimo
Kako starimo, svi delovi tela doživljavaju promene, uključujući i imuni sistem. Kakao kaže dr Scott Kaiser, gerijatar i direktor Geriatric Cognitive Health for the Pacific Neuroscience Institute u Santa Moniki, Kalifornija, postoje dva glavna koncepta kada je u pitanju kako se imuni sistem menja kako starimo.
– Jedna je imunosenscencija, što je proces imunološke disfunkcije vezan za godine. Dakle, promene u sastavu i funkciji našeg imunološkog sistema tokom vremena mogu dovesti do slabe imunološke funkcije kod starijih ljudi. A to je usko povezano sa osetljivošću ljudi na infekcije, autoimune bolesti, pa čak i razne vrste raka – objasnio je dr Kaiser.
– A tu je i pitanje upale, što je termin koji se koristi za opisivanje povećanja upala povezanih s godinama zbog visokih nivoa proinflamatornih markera u krvi i različitim tkivima u telu. To je snažan faktor rizika za sve vrste bolesti, uključujući neurodegenerativne procese kao što je, na primer, Alchajmerova bolest. Dakle, ima mnogo toga da se sagleda u smislu imunološke funkcije tokom vremena i kako se naš imuni sistem menja s godinama može ili da nas učini ranjivijim ili da nas zaštiti – dodao je on.
Doživeti stotu sa „elitnim” imunitetom
Kako kaže Dr Tanya Karagiannis, viši bioinformatičar u Center for Quantitative Methods and Data Science u Institute for Clinical Research and Health Policy Studies pri Tufts Medical Center, i glavni autor ove studije, ona i njen tim odlučili su da proučavaju imunološke sisteme stogodišnjaka jer s godinama dolaze promene u našem imunološkom sistemu, uključujući njihovu funkciju i sastav ćelija, a te promene mogu dovesti do bolesti povezanih sa starenjem.
– Kod mnogih stogodišnjaka dešava se kašnjenje u nastanku bolesti povezanih sa starenjem i to ukazuje na prisustvo elitnog imuniteta koji i dalje ostaje veoma funkcionalan čak i u ekstremnoj starosti – kaže dr Karagiannis.
Za ovu studiju, naučnici su izvršili jednoćelijsko sekvenciranje na kategoriji imunih ćelija zvanih mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) iz uzoraka krvi uzetih od sedam stogodišnjaka uključenih u New England Centenarian Study.
– Koristili smo jednoćelijske podatke i primenili nove računarske metode za analizu imunih ćelija koje cirkulišu kroz imuni sistem tokom celog ljudskog životnog veka. Posmatrali smo razlike u prisustvu specifičnih tipova imunih ćelija u mlađoj starosnoj dobi i ekstremnoj starosti i otkrili promene specifične za tip ćelije u starenju i ekstremnoj starost – objasnila je dr Karagiannis i dodala:
– Takođe smo uzeli iste tipove ćelija i istražili razlike u ekspresiji gena u različitim godinama da bismo otkrili različite obrasce ekspresije gena ekstremne dugovečnosti koji se menjaju s godinama, ali su takođe jedinstveni za ekstremnu starost.
Jedinstveni tipovi ćelija kod stogodišnjaka
Nakon analize, istraživači su potvrdili zapažanja izneta u prethodnim studijama starenja koje su identifikovale jedinstvene kompozicione i transkripcione promene specifične za tip ćelije pronađene samo kod stogodišnjaka koje odražavaju normalan imuni odgovor.
Takođe su otkrili da stogodišnjaci imaju potpise ćelijskog tipa specifične za izuzetnu dugovečnost u oba gena sa promenama vezanim za godine i genima koji su jedinstveno izraženi kod stogodišnjaka.
– Nismo bili toliko iznenađeni kada smo pronašli gene koji se menjaju s godinama kod stogodišnjaka, jer su oni starija populacija. Ono što je bilo iznenađujuće jesu različiti obrasci starenja koje smo identifikovali, uključujući gene koji su bili specifični za starenje u kojima su se nivoi ekspresije menjali s godinama, ali ne u ekstremnoj dugovečnosti u različitim populacijama ćelija – kaže dr Karagiannis.
– Naši nalazi mogu pružiti osnovu za istraživanje potencijalnih pokretača ekstremne starosti koji bi mogli dovesti do otkrića zdravih terapeutika za starenje. Želeli bismo da istražimo longitudinalne promene u imunim ćelijama stogodišnjaka i mlađih osoba kako bismo bolje definisali zaštitne pokretače ekstremne dugovečnosti koji obezbeđuju blagotvoran zdravstveni ishod primećen kod ovih pojedinaca – izjavila je dr Karagiannis za Medical News Today (MNT).
Nove terapije za bolesti povezane sa starenjem
Nakon što je pregledao ovu studiju, dr Kaiser je za MNT rekao da smatra da je zanimljiva jer je zapravo posmatrala ljude koji su izuzetno dobro ostarili, koji su prkosili godinama.
– Ovde možemo da nađemo potencijalne lekcije o onome što nas čini otpornijima. Gledajući ove ljude koji su doživeli stotu, pa čak i više godina, pokušavamo da otkrijemo kakva je priroda, koja je karakteristika njihovog imunološkog sistema kako bismo bolje razumeli šta se dešava, a zatim shvatili kako bi to moglo da se prenese u potencijalne terapije za druge ljude, kako bi što više njih moglo da uživa u blagodetima poznih godina – kaže dr Kaiser.
Kathleen Cameron, viši direktor u National Council on Aging’s Center for Healthy Aging, farmaceut, istraživač, o ovoj studiji je rekla da je razumevanje imunoloških promena koje dolaze sa starenjem važno da bi se ljudima pomoglo da žive duže. A mnogi ljudi žele da žive duže ako uz to mogu da budu i zdravi.
– Ako možemo da utvrdimo šta stvara ovu otpornost imuniteta kod onih koji žive preko 100 godina, to može dovesti do tretmana koji mogu pomoći ljudima da žive duže. Ili, ako postoje određena zdrava ponašanja koja dovode do ove otpornosti, to bi nam takođe pomoglo – rekla je Cameron.
Međutim, dodala je da je ovo preliminarno istraživanje, jer je studija bila mala i da bi trebalo da bude podstrek za pokretanje novih studija koje bi pomogle zdravstvenim radnicima da bolje razumeju ovu otpornost imuniteta.
– Potrebno je više istraživanja da bi se razumeo efekat ovih imunoloških obrazaca na dugovečnost. Da li postoji nešto u porodičnoj istoriji stogodišnjaka ili druge stvari koje su se desile u njihovom životu, izloženost određenim stvarima koje su možda promenile njihov imuni sistem? To iz ove studije ne znamo. Ukoliko bismo o ovome više saznali, to bi moglo da dovede do novih terapija ili novih načina za poboljšanje imunološkog sistema – zaključila je Kathleen Cameron.