Ciste u dojkama spadaju među najčešće benigne promene koje se javljaju u dojci. Stručnjaci na osnovu statistika smatraju da će 7-10 odsto žena tokom reproduktivnog perioda života razviti cistu na dojci.
Zašto nastaju ciste u dojkama
Kako u razgovoru za eKlinika portal kaže prim.dr Miloš Počekovac, specijalista opšte hirurgije i subspecijalista onkolog, tačan mehanizam nastanka cista u dojkama nije jasan.
– Pretpostavlja se da je jedan od razloga hormonski disbalans i da višak estrogena nad progesteronom može da igra ulogu. Tokom menstrualnog ciklusa i dojke prolaze kroz određene promene pa je moguće da je nastanak ciste nus-proizvod abnormalnosti ponavljanog procesa involucije strome i epitela. Ciste se obično javljaju između 35. i 50. godine života žene, mada se mogu stvoriti u bilo kojoj životnoj dobi. Karakteristično je da mogu da nestanu posle menopauze, ako izuzmemo slučajeve uzimanja supstitucione hormonske terapije – navodi stručnjak sa višedecenijskim uspešnim tretiranjem svih promena u dojkama.
Ciste u dojkama: Koje vrste postoje i kako se otkrivaju?
Postoji nekoliko vrsta cista u dojkama.
– Mikrociste su prečnika svega nekoliko milimetara. Zatim, javljaju se makrociste koje su veličine preko 2,5 cm i one mogu da se napipaju. Sledeća podela je na proste (simplex) ciste i takozvane kompleksne ciste, koje karakteriše neka čvrsta ili solidna promena se u samom zidu ciste. Ukoliko je tečnost u cisti krvava, moguće je da postoji veza sa papilarnim tumorom. Neka istraživanja su pokazala prisustvo cista u 27 procenata slučajeva kod 300 žena kojima je urađena mastektomija. Cistične promene se najčešće javljaju u gornjim kvadrantima jedne ili obe dojke, mada se znatno ređe mogu javiti i u donjim. Veće ciste žena može da napipa prilikom samopregleda ili slučajno kao izrasline glatkih površina, okruglog ili ovalnog oblika. Pokretljive su i pod prstima podsećaju na manji vodeni balon ili mekano grožđe. Kliničkim pregledom definitivno utvrđujemo da se radi o postojanju ciste u dojci i to uglavnom otkrivamo ultrazvučnom metodom – objašnjava prim.dr Počekovac.
Mogu li ciste u dojkama da pređu u maligne: Šta je punkcija i u kojim slučajevima se radi
Na jedno od najčešćih pitanja, da li su ciste u dojkama su benigne, naš sagovornik odgovara potvrdno, ali kaže da postoje situacije kada je potreban oprez. Prema njegovim rečima, proste (simplex) ciste nikada ne prelaze u maligno stanje. Međutim, ako se proceni da su ciste kompleksne ili izgledaju komplikovanije, moraju se uraditi dodatne dijagnostičke procedure. Jedino tako će lekari bili sigurni da se radi o benignoj promeni.
Lečenje uglavnom nije potrebno osim redovnog praćenja. Ipak, naglašava dr Počekovac, napete i velike ciste mogu biti tvrđe konzistencije i ukazati na neku suspektnu leziju. U slučaju bolnih cista najbolje je, savetuje hirurg, javiti se lekaru koji će proceniti da li je potrebno uraditi punkciju. Sama intervencija je jednostavna i bezbolna. Sagovornik eKlinika portala opisuje da sadržaj u cisti može biti različitih boja (žućkast, zelenkast ili tamno-braon), a ako se ispunktira krvav sadržaj, protokol nalaže slanje na na dalju histopatološku analizu.
Kako se ciste u dojkama ponašaju u toku menstrualnog ciklusa i zašto ponekad bole
– Ciste u dojkama su najčešće asimptomatske i bezbolne. Kada se javi bol kao simptom a ne postoje druge promene, došlo je do razvlačenja okolnog tkiva ili curenja tečnosti u tkivo i to obično nema veze sa ciklusom. Međutim, u predmenstrualnom periodu kod nekih žena može doći do povećanja cista, uz bolnu osetljivost. Trebalo bi da se sve nakon menstrualnog ciklusa vrati u pređašnje stanje, da se ciste smanje i da tegobe nestanu. Dešava se, doduše retko, da je cista u komunikaciji sa bradavicom i da se tako isprazni – kaže prim. dr Miloš Počekovac.
Kada se savetuje uklanjanje
– U slučaju da se ciste vraćaju trebalo bi da se uradi ekscizija, odnosno potpuno hirurško uklanjanje. Iako ciste same po sebi nisu premaligno stanje, mogu biti indikator povećanog rizika. Dakle, iako su ciste u dojkama benignog porekla, mišljenja sam da žene kod kojih su se pojavile pre ili do 40. godine života treba da budu u obaveznom programu skrininga raka dojke – kaže prim. dr Miloš Počekovac za eKlinika portal.
