Zašto se ciste na dojkama javljaju između 35. i 50. godine i koja od njih zahteva hitnu reakciju

Starenje kože, promene u tkivu, delovanje hormona, neki su od najčešćih razloga uobičajenih i normalnih promena na dojkama. Sasvim uobičajene promene na dojkama nisu razlog za brigu, ipak ima situacija kada bi izmene trebalo da pogleda lekar. Preporuka je da se, odmah javimo lekaru ako se pojavi neko novo zadebljanje ili kvržica, koja se razlikuje od okolnog tkiva, nagla promena oblika ili veličine dojke, promena na koži (pomorandžina kora) ili bol koji ne može da se dovede u vezu sa menstrualnim ciklusom.

Oblik i veličina dojki se menjaju

Ne znači da će sve navedene promene biti i znak bolesti, ali je bitno da se provere. Mamografija i klinički pregled dojki mogu da na vreme otkriju promene i započnu lečenje. Rak dojke je u 90 odsto slučajeva izlečiv ako se otkrije na vreme.

Preporučujemo

Bitno je da znamo i koje promene zahtevaju klinički pregled i da ih razlikujemo od promena koje su očekivani i neizostavni deo starenja. Stručnjaci napominju da se oblik, veličina i struktura dojki menjaju sa godinama. Tkivo, na primer, postaje manje elastično sa hormonskim promenama, naglo gojenje ili naglo mršavljenje utiču na izgled grudi, kao i druge navike.

Grudi u trudnoći, tokom dojenja, menopauze

Na primer, često se zapažaju bore na dekolteu, grudi se opuštaju, a promene su posebno izrazite tokom trudnoće i dojenja. Tokom trudnoće, grudi rastu, postaju punije, osetljivije i pripremaju se za lučenje mleka. Moguće je da zbog rastezanja kože dođe do strija, bradavice postaju veće i pripremaju se za dojenje. Nakon perioda dojenja tkivo dojki se menja, smanjuje se i moguće je da dojke izgledaju opuštenije.

Do većih promena dolazi i u perimenopauzi i menopauzi, kada zbog pada estrogena vezivno tkivo postaje manje elastično i grudi počinju da se menjaju. Tokom vremena može da bude više masnog, a manje čvrstog žlezdanog tkiva, zbog čega grudi postaju mekše i opuštenije. Slabe i grudni mišići, a svemu može da doprinese i neodgovarajući grudnjak. Sa starenjem koža proizvodi manje kolagena, pa su moguće bore oko dojki i na dekolteu. Ove bore mogu da budu posledica i promena telesne težine, spavanja na boku i genetike.

Izmene na bradavicama

Bradavice mogu da budu uvučene ili okrenute ka unutra. Moguće je da su ove promene urođene, ali i da se jave kao odgovor na prirodne promene u elastičnosti tkiva, posle dojenja, naglog mršavljenja ili neke infekcije.

Bitno je da znamo da lekarsku procenu zahtevaju iznenadno udubljenje bradavice, posebno ako se uoči samo na jednoj dojci, kao i iscedak iz bradavice. Stručnjaci kažu da se promene koje se dovode u vezu sa starenjem najčešće uočavaju na obe dojke. Obavezno je potrebno da proverimo promenu koja je primetna samo na jednoj dojci.

Kalcifikacije

Kalcifikacije su male, relativno česte naslage kalcijuma. Dobro se vide na mamogramu, najčešće su benigne prirode, ali zahtevaju lekarsku procenu.

Prema procenama klinike Mayo, kalcifikati u dojci su najčešće benigni u 75 odsto slučajeva. Postoje i nekancerozne lezije koje označavaju veći rizik od raka dojke, kao što su atipična duktalna hiperplazija. Bitno je da znamo da se u zdravstveni karton posle mamografije unosi podatak o kalcifikacijama u dojkama. Radiolog će tako pri sledećem mamografskom snimanju moći da uporedi snimke i da vidi da li postoji nešto što bi moglo da ukaže na prekancerozne promene.

Ciste dojki

Ciste su kesice ispunjene tečnošću. Spadaju u najčešće benigne promene, a smatra se da će 7 do 10 odsto žena tokom reproduktivnog perioda razviti cistu na dojci. Obično se javljaju između 35. i 50. godine, mogu da budu osetljivije pre menstruacije, a često se smanjuju ili nestaju nakon menopauze. Ako je cista bolna, lekar može da predloži drenažu ili dodatni tretman. Pretpostavlja se da je jedan od razloga pojave cisti hormonski disbalans, a višak estrogena može da igra ulogu. Lečenje uglavnom nije potrebno, ali se savetuje redovno praćenje u dogovoru sa lekarom.

Savet stručnjaka jeste da redovno dolazimo na ultrazvuk, mamografiju i preglede. Preporuke mogu da variraju, a najbolje je da svaka žena sa svojim lekarom napravi plan pregleda. Zdravlje dojki prati i opšte zdravlje, zato je bitno da sledimo zdrave životne navike – dobra ishrana, fizička aktivnost, kontrola stresa, kvalitetan san, izbegavanje pušenja i konzumacije alkohola.

(eKlinika)