Kalcifikacije u dojci su male naslage kalcijuma, uglavnom nemaligne prirode. Većina kalcifikata u dojci nije povezana s rakom dojke, ali postoje i kalcifikacije koje zahtevaju dalju obradu kako bi se potvrdio ili isključio rak dojke. Moguće je da se kod izvesnog broja žena dijagnostikuje duktalni karcinom in situ, koji se manifestuje patognomoničnim (određuje, karakteriše bolest) naslagama kalcijuma. U ovom slučaju, sreća u nesreći jeste što su maligne ćelije, zahvaljući mamografiji, uočene na vreme, dok još nisu probile bazalnu membranu, tako da se manifestuju odsustvom mogućnosti da dalje diseminuju u okolno tkivo dojke i udaljene organe.
Ne tražite simptome
Kalcijum je mineral u našem telu koji ima bitnu ulogu u mnogim biološkim procesima. Dešava se, ipak, da se joni kalcijuma talože u dojci i formiraju kalcifikate. Stručnjaci napominju da je velika zabluda posmatrati kalcifikate u dojkama kao posledicu unosa kalcijuma u organizam. Nemaju nikakve veze sa, na primer, konzumacijom mleka ili drugih proizvoda bogatih kalcijumom.
– Kalcifikacije u dojkama su sitne naslage kalcijuma koje se pojavljuju u tkivu dojke i obično se otkrivaju mamografijom. Mogu se klasifikovati u mikrokalcifikacije i makrokalcifikacije, a njihova interpretacija zavisi od oblika, veličine i rasporeda – kaže za portal eKlinika klinički asistent dr sci. med. Marijana Milović Kovačević, medikalni onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Mikrokalcifikacije
- Veličina: Manje od 0,5 mm.
- Poreklom: Povezane s proliferativnim promenama u tkivu dojke, uključujući benigne i maligne lezije.
- Mamografski značaj: Većina mikrokalcifikacija je benigna, ali određeni obrasci mogu ukazivati na duktalni karcinom in situ (DCIS) ili rani invazivni karcinom.
Karakteristike rizičnih mikrokalcifikacija:
- Heterogenost – varijabilna gustina i oblik.
- Grupisanje – kada su blizu jedna drugoj (više od pet na 1 cm³).
- Linearni ili segmentni raspored – može ukazivati na maligni proces duž mlečnih kanala.
- Amorfne, pleomorfne, grubozrnaste mikrokalcifikacije – povećan rizik za malignitet.
Makrokalcifikacije
- Veličina: Veće od 0,5 mm.
- Poreklom: Nastaju zbog degenerativnih promena u tkivu dojke, poput fibroadenoma, cističnih promena ili starosnih promena krvnih sudova (vaskularne kalcifikacije).
- Mamografski značaj: Uglavnom benigne i ne zahtevaju dodatnu dijagnostiku, osim redovnog praćenja.
Dijagnostički pristup
Mamografija je osnovni metod detekcije i procene kalcifikacija.
Bi-RADS klasifikacija:
- Bi-RADS 2: Benigne kalcifikacije, ne zahtevaju dodatne testove.
- Bi-RADS 3: Verovatno benigne, preporučuje se kontrolna mamografija za 6 meseci.
- Bi-RADS 4 ili 5: Sumnjive ili visoko suspektne na malignitet, zahtevaju biopsiju za potvrdu dijagnoze.
– Makrokalcifikacije su obično benigne i ne zahtevaju biopsiju, već samo praćenje. Mikrokalcifikacije mogu biti benigne, ali određene karakteristike mogu da ukazuju na premaligne promene – kaže dr Milović Kovačević i napominje da se karcinom dojke najčešće dijagnostikuje u odmaklim stadijumima, ukoliko se pacijentkinje javljaju onkologu tek nakon pojave simptoma.
Šta znači kada je tumor „na mestu“?
Karcinom dojke in situ bukvalno znači „na mestu“, što znači da je tumor lokalizovan, nije probio bazalnu membranu i nije došlo do širenja.
Kada radiodijagnostičar uoči sumnjive mikrokalcifikacije na mamografiji, dalja procedura uključuje nekoliko ključnih koraka kako bi se utvrdila priroda lezije i donela odgovarajuća terapijska odluka, objašnjava dr Milović Kovačević.
Dijagnostički i terapijski postupak kod sumnjivih mikrokalcifikacija
Mamografska procena
Mamografski nalaz se klasifikuje prema BI-RADS sistemu:
- BI-RADS 4 – Sumnjive promene (potrebna biopsija, verovatnoća maligniteta 2–95 odsto).
- BI-RADS 5 – Visoko suspektne lezije ( više od 95 odsto verovatnoće maligniteta), objašnjava dr Milović Kovačević.
Ciljana biopsija
Doktorka objašnjava da se sledeće procedure se koriste za uzimanje uzorka, ako su mikrokalcifikacije sumnjive:
- Stereotaksična biopsija dojke – Koristi se kada su mikrokalcifikacije vidljive samo na mamografiji. Uzimaju se ciljani uzorci tkiva.
- Vakuum-asistirana biopsija (VAB) – Omogućava preciznije uzimanje većeg uzorka tkiva, posebno kod mikrokalcifikacija.
- Core biopsija (tru-cut) – Može se koristiti ako su mikrokalcifikacije povezane s čvorom vidljivim na ultrazvuku.
- Histopatološka analiza -U laboratoriji patolozi analiziraju uzete uzorke pod mikroskopom.
– Ako se potvrdi duktalni karcinom in situ (DCIS) – znači da je to neinvazivni karcinom, ograničen na mlečne kanale, ali sa potencijalom za progresiju u invazivni oblik– objašnjava dr Milović Kovačević.
Kontrola i kada nema simptoma
Lekari napominju da pacijentkinje sa duktalnim karcinomom in situ imaju odličnu prognozu. Prema relevantnim podacima, kod neinvazivnog raka dojke in situ preživljavanje iznosi oko 98 odsto nakon 10 godina praćenja.
– Duktalni karcinom in situ je sreća u nesreći, to je tumor „uhvaćen“ na vreme, odnosno malignitet nije još probio bazalnu membranu, što znači da nema mogućnosti širenja. Pacijentkinja je otišla na vreme na mamografiju, nije golim okom videla nikakve promene, nije ništa napipala, nego je otišla da se prokontroliše kada nema nikakve simptome – naglašava dr Milović Kovačević.
Zbog svega navedenog, lekari jasno savetuju da sve žene od 50 do 69 godina obavezno idu na mamografiju svake druge godine. Sagovornica portala eKlinika ipak kaže da se navedena starosna granica sve više pomera.
– Nažalost, sve više je karcinoma dojke i kod mladih žena, te se preporučuje i da žene između 40 i 50 godina rade mamografiju. Između 35 i 42 godine, s obzirom da je tkivo dojki gušće, savetujemo ultrazvuk dojki i/ili magnetnu rezonancu – precizira dr Milović Kovačević.
Doktorka naglašava da se određeni karcinomi, kao što su karcinom dojke, karcinom kolorektuma i karcinom grlića materice, praktično mogu sprečiti redovnim pregledima. U ovom slučaju, kada govorimo o karcinomu dojke, redovni mamografski pregledi mogu da spasu ženu od mnogo ozbiljnijih tegoba.
