Aparate za merenje šećera i test trake držite dalje od sunca Foto: Shutterstock
Kontrola dijabetesa je stalni izazov za pacijenta, pa i u letnjim uslovima kada zbog povišenih temperatura vazduha može da dođe do pada ili skoka glukoze. Duže ležanje na suncu bez odgovarajuće zaštite, može zbog smanjenje fizičke aktivnosti da poveća nivo šećera u krvi. Moguće je da pri toplom vremenu dođe do brže apsorpcije insulina i povećanog rizika od hipoglikemije (pada šećera). Vremenske prilike, mogu da utiču na bolest, ali dobra kontrola dijabetesa, uz neka mala pravila, moguća je i na letovanju, poručuju stručnjaci.
Udruženje Diabetes UK iz Velike Britanije savetuje češću kontrolu vrednosti šećera u letnjim uslovima i prilagođenost doza insulina obrocima. U slučaju da planiramo fizičku aktivnost, kao što je plivanje, preporuka je da konzumiramo malo više ugljenih hidrata pre aktivnosti.
Potrebno je prethodno izmeriti nivo glukoze i u slučaju niskih vrednosti uzeti slatku užinu. Savet je da osobe sa dijabetesom uvek imaju na plaži i neki slatkiš pri ruci.
Aparate za merenje šećera i test trake držite dalje od sunca. Ekstremne temperature mogu da utiču na aparate, trakice. Insulin je potrebno čuvati na približno sobnoj temperaturi, do 25 stepeni i van domašaja direktne sunčeve svetlosti.
U slučaju da koristimo senzor, savet je da se, pri promeni aparata, novi senzor postavi na čist deo kože na koju nije naneta bilo kakva krema. Senzor se stavlja na čistu kožu, isto važi i za insulinsku pumpu, a preporuka je da se tokom leta rezervoar pume češće menja zbog zagrevanja insulina. Savet je da osobe na insulinskoj pumpi borave u hladu i zaštite aparat kako ne bi došlo do zagrevanja insulina. U slučaju da je nivo šećera viši bez jasnog razloga, moguće je da je zbog toplote došlo do oštećenja insulina.
Pacijenti na terapiji insulinom moraju pažljivo da čuvaju lek. U vrelim letnjim danima najbolje je držati insulin u frižideru, ako ste u pokretu, nosite insulin sa sobom u rashladnoj torbici. Savet je da se neotvorene, bočice insulina čuvaju na temperaturi između dva i osam stepeni Celzijusa.
Smrznut ili pregrejan insulin je zamućen, ima sitne grudvice, gubi devovanje i ne treba ga koristi. Otvoren insulin koji trenutno primenjujemo čuva se na temperaturi do 25 stepeni Celzijusa do četiri nedelje, daleko od sunčeve svetlosti i grejnih tela.
Insulin izložen jakoj sunčevoj svetlosti može da poprimi braonkastu boju. Druge vrste lekova za kontrolu dijabetesa čuvaju se na sobnoj temperaturi, savet je da pre primene obavezno pročitamo uputstvo o korišćenju leka.
Pojačano znojenje je neminovno tokom leta, bilo da smo fizički aktivni ili da samo sedimo. U ovakvim uslovima svima je neophodna dodatna nadoknada tečnosti. Osobe koje se leče od dijabetesa morale bi da nose flašice sa vodom i stalno da piju po malo tečnosti.
Dehidracija povećava rizik od hiperosmolarnog hiperglikemijskog sindroma, ozbiljnog stanja koje može u najtežim slučajevima da se završi moždanim ili srčanim udarom. Dehidracija je faktor rizika i za razvoj dijabetičke ketoacidoze.
Dobra kontrola dijabetesa moguća je i uz odgovarajuću garderobu. Kada je 30 stepeni u hladu preporuka je da se nosi široka odeća sa dugim rukavima, šešir i naočare za sunce. Neophodna je i zaštita tela odgovarajućim kremama protiv UV zračenja koje se nanose 15 do 30 minuta pre izlaganja suncu, pa potom na svaka dva sata ako boravimo na otvorenom prostoru, kao i zaštita nogu i tabana. Osobe sa dijabetesom ne bi trebalo da hodaju bose po zažarenom pesku ili betonu.
Toplotna iscrpljenost je posledica dugotrajnog izlaganja visokim temperaturama i javlja se kao odgovor organizma na gubitak vode i soli. Stanje je praćeno glavoboljom, vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem. Javlja se i umor, grčevi mišića i stomaka, bleda koža. Neki od ovih simptoma javljaju se kao posledica nestabilnog nivoa šećera u krvi, pa je zato bitno redovno kontrolisati glukozu.
Toplotna iscrpljenost je stanje koje zahteva hitan tretman, odmorom u hladu i konzumiranjem (kap po kap) tečnosti. Ukoliko se ovo stanje ne leči može da dođe do toplotnog udara, hitnog medicinskog stanja koje se ispoljava konfuzijom, halucinacijama, ubrzanim disanjem, konvulzijama kada se mišići naizmenično grče i opuštaju.
Lepo vreme uglavnom je doba godine kada je većina osoba fizički aktivna. Povišena fizička aktivnost obezbeđuje veću osetljivost na insulin i sprečava razvoj bolesti srca i hipertenzije. Dodatna fizička aktivnost, podiže raspoloženje, umanjuje nivo psihičkog stresa, ali može da deluje i na nivo šećera u krvi. Pojedine osobe koje se leče od dijabetesa brinu da će posle neke sportske aktivnosti imati niži nivo šećera. Savet je da se uz sebe uvek nosimo nešto što može da reguliše nivo glikemije i spreči nagli pad šećera.
Šetnja po sunčanom danu ili lagana odbojka na plaži ima jači uticaj na glukozu, nego fizička aktivnost po hladnijem vremenu. Osobe koje pate od neuropatije, moraju obavezno da stopala zaštite odgovarajućom obućom.