Naslovna / Zdravlje

Da li neuropatija nepovratno oštećuje živce i zašto je izaziva manjak ali i višak jednog vitamina

Priredio/la: Ma.R.|15:00 - 09. 06. 2023.

Osobe koje boluju od Guillain-Barre ili Sjogrenovog sindroma, lupusa, reumatoidnog artritisa, vaskulitisa i sarkoidoze, u povećanom su riziku od neuropatija, a 50 odsto osoba sa dijabetesom ima neki tip ove bolesti

Neuropatija Od toga koliko su nervi oštećeni zavisi i tok neuropatije, ali i određivanje terapije uz individualni pristup pacijentu Foto: Shutterstock

Neuropatija je stanje od koga prema statistikama boluje nešto manje od 10 odsto svetske populacije. Poznata još i kao periferna neuropatija ili polineuropatija, ova česta pojava predstavlja oštećenje živaca (nerava), koji prolaze kroz telo izvan mozga i kičmene moždine.

Ko je u većem riziku od razvoja neuropatije

Uopšteno govoreći, svaka deseta osoba danas oboli od neuropatije. To se pre svega odnosi na obolele od dijabetesa, jer polovina ima neki oblik neuropatije. Najmanje 10 odsto ljudi starijih od 40 godina takođe oseća simptome, kao i  oko 20 odsto pacijenata na hemoterapiji. Sa godinama života, stopa obolevanja je češća. Kako dijabetes u savremenom dobu poprima razmere epidemije, to povećava i broj ljudi sa neuropatijama. Broj ljudi sa neuropatijom se povećava kako populacija stari, a osobe sa HIV virusom žive duže, čime se i rizik od pojave neuropatija povećava. U tropskim zemljama lepra je jedan od važnih faktora rizika.

I autoimune bolesti mogu da izazovu razvoj neuropatije. Takođe, korišćenje alkohola i neki neurotoksini mogu da budu u ulozi okidača za pokretanje bolesti, kao i nedostatak nekih vitamina (B1, B6 i B12). Ali, i višak vitamina B 6 može da bude uzrok pojave bolesti. Osobe koje boluju od Guillain-Barre i Sjogrenovog sindroma, lupusa, reumatoidnog artritisa, vaskulitisa i sarkoidoze, u povećanom su riziku od neuropatija.

Šta je u osnovi svih tipova neuropatija

Ćelije u našem perifernom nervnom sistemu imaju različite funkcije i zadatke, među kojima je i povezivanje sa skeletnim i unutrašnjim mišićima tela. Senzorna vlakna vraćaju proste i složene informacije iz drugih delova tela u centralni deo nervnog sistema, mozak. Autonomna vlakna „puna“ krvne sudove, znojne žlezde, gastrointestinalni , sustem, mokraćnu bešiku i polne organe.

U odnosu na to koja grupa nervnih vlakana je zahvaćena određuje se i tip neuropatije. Na primer, periferne neuropatije imaju za posledicu različite simptome u zavisnosti od toga koja vrsta nervnih završetaka je najviše oštećena. Motorna neuropatija otornoj neuropatiji, pacijenti mogu da primete umor ili slabost, gubitak mišićne mase i grčeve mišića. Simptomi senzorne neuropatije obično se dele na takozvane negativne i pozitivne. Negativni simptomi reflektuju manju sposobnost osećanja usled oštećenja senzornih neurona, a pozitivni nastaju pri slanju lažnih poruka i neuroloških senzacija, kada one realno ne postoje.

Po kojim najčešćim simptomima neuropatija može da se prepozna

Neuropatije izazivaju niz različitih simptoma, koji imaju uticaj na funkcionisanje i rad velikog broja organa i sistema. Obično su to na početku osećaj trnjenja, peckanje, žarenje, svrab, smanjen osećaj u rukama i nogama. Ostali simptomi mogu da budu:

  • problemi sa ravnotežom
  • bezbolne povrede
  • smanjeni sluh
  • neuropatski bol i svrab (fantomski osećaj da smo se opekli ili posekli)
  • vrtoglavica
  • mučnina.

Neuropatija daje i kardiovaskularne, kao i niz drugih simptoma

Kod autonomne neuropatije, ukoliko je došlo do oštećenja nervnih ćelija koje idu u srce i krvne sudove, mogu da se jave

  • nizak krvni pritisak
  • promene u pulsu (veliko ubrzanje)
  • tahikardija
  • nesvestica
  • vrtoglavica

Simptomi problema sa gastrointestinalnim sistemom mogu biti:

  • nadimanje
  • mučnina
  • povraćanje
  • često posle jela i zatvor i/ili dijareja (posle jela)
  • sindrom iritabilnog creva.

Autonomna neuropatija može da izmeni rad bešike i utiče na seksualnu funkciju.

Kako se dijagnostikuje i leči neuropatija

Dijagnoza podrazumeva detaljnu anamnezu, neurološki pregled i različita testiranja, zbog utvrđivanja uzroka, tipa i stadijuma. Pristup lečenju mora biti je individualan, a suština je ustanoviti koliko je oštećenje nerva. U odnosu na to određuje se i adekvatna terapija. Ona može biti dugotrajna i izazovna jer je oboljenje najčešće trajno, progresivno, u velikom broju slučajeva sa brzim napretkom.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Nežla
9:21, 12. 06. 2023.
Odgovori

Stres izaziva sama činjenica da znamo da imamo autoimunu bolest. Stres troši više magnezijuma, pa pored b vit treba isti pratiti kao i d vitamin. Nadomjestak b vit uzimati iz prirodnog svježeg kvasca, a ako je veganska ishrana redovno uzimati b 12.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo