Otoci nogu su jedan od najučestalijih zdravstvenih problema u letnjem periodu. Ova tegoba pogađa i relativno zdrave osobe, obično nije praćena većim komplikacijama, koje su ipak moguće, posebno kod osoba koje pate od hroničnih bolesti vena. Do pojave otoka u nogama, odnosno nakupljanja tečnosti (edema), dolazi iz više razloga. Gojaznost, fizička neaktivnost, preterano sedenje ili stajanje, nošenje uskih čarapa ili pantalona, konzumiranje slane hrane, neki su od najčešćih „manje opasnih“ faktora rizika posle kojih se uočavaju otoci nogu, kažu stručnjaci.
Otoci nogu mogu da budu posledica nekih bolesti i stanja
Navedeni faktori rizika „krivci“ su zbog kojih tokom letnjih vrelih letnjih dana nekada ne možemo da obujemo cipele. Fizioterapeut Nikola Sučević u razgovoru za portal eKlinika skreće pažnju da otoci nogu mogu da budu i znak bolesti, kao što su srčana slabost (insuficijencija srca), slabost bubrega (bubrežna insuficijencija), venska insuficijencija, varikoziteti, venske tromboze.
– Pored ovih razloga napomenuo bih još nekoliko stanja koja mogu dovesti do edema i svrstao bih ih u grupu gde je etiologija očigledna, a to su: trudnoća, uzimanje pojedinih grupa lekova (antihipertenzivi za terapiju visokog krvnog pritiska, kontraceptivne pilule, hormonska terapija), uganuća skočnog zgloba – navodi Sučević.
Kako dolazi do nagomilavanja tečnosti?
Proširene vene u bitnoj meri utiču na stvaranje edema.
– Mehanizam nastanka ogleda se u slabosti unutrašnjosti krvnog suda, dakle venski zalisci (poput onih u srcu) nisu sposobni da „ispumpaju“ dovoljni volumen krvi i samim tim dolazi do nagomilavanja tečnosti – precizira Sučević.
Bitno je da se prepozna uzrok edema
Zbog pacijenata sa hroničnim bolestima, na primer, srčanom insuficijencijom, odnosno slabosti srca, veoma je bitno da terapeut prepozna uzrok edema.
– Potrebno je da bude bude upoznat sa celokupnim zdravstvenim stanjem pacijenta, uzme adekvatnu anamnezu i nekada ako je neophodno uputi pacijenta kod lekara specijaliste, sve u cilju pravovremenog saniranja i sprečavanja mogućih komplikacija – naglašava Sučević.
Masaža koja pospešuje cirkulaciju
Sagovornik portala eKlinika objašnjava da se otoci nogu u nekim situacijama mogu ublažiti i masažom koja je, ako se pravilno primenjuje, od velike pomoći.
– Ono sto je bitno napomenuti ukoliko radimo neku vrstu samomasaže, dakle kada sami sebe masiramo, jeste da vodimo računa da su pokreti uvek usmereni odozgo ka gore, od periferije ka srcu. Na taj način ćemo pospešiti cirkulaciju i preuzimanje slobodne tečnosti koja nastaje usled, na primer, dugotrajnog sedenja – kaže Sučević.
Poseban oblik masaže, kada je reč o otocima ekstremiteta, jeste limfna drenaža.
– Može da se sprovodi dekongestivna fizikalna terapija, koja podrazumeva više tehnika čiji se redosled mora ispoštovati ukoliko želimo potpuni efekat. Na prvom mestu, tu je limfna drenaža gde će manuelnom (ručnom) tehnikom posebno obučen terapeut uraditi drenažu. Zatim na red dolazi kineziterapijski postupak, kada se aplikovanjem kratkoelastične bandaže (elastični zavoj) izvode vežbe za određenu regiju i time pospešuje protok limfe. Nakon toga na red dolazi presoterapija, koja se obavlja specijalnim uređajima u vidu čizmi ili rukava, gde se po principu negativnog pritiska deluje na resorpciju limfe i viška tečnosti. Na kraju se aplikuju sredstva za negu kože i dugoelastična bandaža ili rukav – precizira Nikola Sučević.
Naš sagovornik naglašava da su kontraindikacije za primenu ove vrste terapije: srčana insuficijencija, bubrežna insuficijencija, venska tromboza i varices, karcinomi.
Tuširanje hladnom i toplom vodom
Jedan od praktičnih i svima dostupnih načina ublažavanja otoka nogu jeste tuširanje hladnom i toplom vodom, kaže Sučević i ukazuje na fiziološki efekat ove metode.
– Prilikom tuširanja hladnom vodom dolazi do vazokonstrikcije (sužavanja) krvnih sudova, dok prilikom primene tople vode dolazi do vazodilatacije (širenja) krvnih sudova. Na ovaj način ubrzava se cirkulacija i nestaju svi štetni produkti metabolizma – kaže Sučević.
Potapanje nogu u rastvor soli
Još jedan jednostavan način na koji možemo da ublažimo otoke nogu je potapanje u rastvor kuhinjske ili epson soli (gorka so – magnezijum sulfat).
– Bitno je napomenuti da se u soli nalaze minerali poput magnezijuma, cinka, gvožđa. Veruje se da upravo minerali podstiču detoksikaciju i ubrzavaju protok limfe. Sa druge strane tako negujemo i kožu – objašnjava Nikola Sučević.
Hidroterapija
Plivanje je vrsta fizičkog vežbanja koju stručnjaci savetuju velikoj većini pacijenata kao način da se ublaže razne tegobe, pa i osećaj umora i težine u nogama.
– Svaki oblik hidroterapije može da pomogne kod redukcije otoka. Razlog je hidrostatski pritisak koji je direktno vezan za gustinu vode. Tako neke banje raspolažu vodom sa više gustine, pa je i efekat po organizam veći. U toku kontakta tela sa vodom dolazi do neposrednog pritiska na organizam, zato kada izađemo iz vode javlja se rasterećenje i krvni sudovi bolje rade, cirkulacija se ubrzava. I podizanje nogu iznad nivoa srca je dobra prva pomoć, jer pod silom zemljine teže dolazi do ubrzavanja protoka limfe i zaostale tečnosti – kaže Sučević.
Vežbe koje mogu da ublaže otoke nogu
Postoje vežbe za bolju cirkulaciju koje mogu da ublaže neprijatne simptome otoka nogu.
– Nisu teške i lako se izvode. Dovoljno je da u dva puta u toku dana radimo kružne pokrete stopalima (ili napred nazad), zatim da savijamo kolena i na kraju ravno podižemo nogu iz kuka. To su takozvane A – B – C vežbe za cirkulaciju gde se počevši od stopala, preko kolena do kukova prazne segmenti – kaže Sučević.
U slučaju da nam je vrsta posla takva, da moramo dugo da sedimo ili stojimo bez pauze, Sučević predlaže da otoke u nogama pobedimo svakodnevnim pešačenjem u dužini od jednog kilometra.
– Uvek volim da napomenem da pokret (vežba) može da zameni mnoge lekove, ali ni jedan lek ne nože da zameni kretanje – dodaje Nikola Sučević.
Bitna je odgovarajuća obuća
Otoke nogu kod osoba bez značajnijih zdravstvenih problema često isprovocira i neodgovarajuća, uska obuća.
– Uvek se prate trendovi i šta je moderno, a ne mora da znači da je to i zdravo. Obično uska cipela sprečava cirkulaciju i protok limfe. Prekrštanje nogu je jako loša navika koja dodatno otežava cirkulaciju, upozorava Sučević.
Uvek konsultujte lekara
Savet fizioterapeuta Nikole Sučevića jeste da se u svim slučajevima otoka nogu obratimo lekaru.
– Oticanje nogu mogu nekada da bude znak vrlo teškog oboljenja za koje je neophodno pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje. Bolna i crvena noga može da bude znak zapaljenja vena ili tromba gde je neophodna dopler dijagnostika (ultrazvuk vena) kako bi se utvrdila i odredila terapija – zaključuje Nikola Sučević.
Nikola Sučević je specijalista fizioterapeut, završio je i postdiplomske studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu na temu „Funkcionalna procena i rehabilitacija pacijenata sa povredom meniskusa“. Usavršavao se u zemlji i inostranstvu, bavi se ortopedskom, kardiološkom, neurološkom rehabilitacijom, sportskom medicinom, fizikalnom terapijom kod ravnih stopala, deformiteta kičmenog stuba kod dece. Više stručnih saveta Nikole Sučevića možete da pročitate na njegovom blogu sucevic.rs
