Masno tkivo komunicira putem hormonskih signala sa drugim organima u našem telu, kao i sa našim centralnim nervnim sistemom, kako bi regulisalo naš metabolizam. Inače poznato i kao telesna mast, vezivno je tkivo koje se prostire po celom telu. Nalazi se ispod kože (potkožna mast), između unutrašnjih organa (visceralna mast) pa čak i u unutrašnjim šupljinama kostiju (masno tkivo koštane srži).
Telesna masnoća prvenstveno je poznata po skladištenju i oslobađanju energije i pružanju izolacije. Međutim, naučnici sada kažu da je i aktivan organ u našem endokrinom sistemu. Masno tkivo sadrži nervne ćelije i krvne sudove i komunicira preko hormonskih signala sa drugim organima u celom telu. Ima nekoliko važnih funkcija u regulisanju zdravlja celog tela. Ali ove funkcije mogu da budu disfunkcionalne ako imamo previše ili premalo masnog tkiva.
Telesna mast ima mnoge važne funkcije, uključujući:
Izlučivanjem nekih hormona i reakcijom na druge, masno tkivo komunicira sa drugim organima u našem telu, kao i sa centralnim nervnim sistemom. Reguliše snabdevanje i potražnju za energijom putem signala gladi i sitosti (osećaj sitosti). Reaguje na insulin pretvaranjem viška šećera u krvi u lipide i skladištenjem za buduću upotrebu. Polni hormoni delimično određuju gde se u našem telu deponuju masti. Masno tkivo takođe ima svoje aktivne imune ćelije, koje reaguju na određene stimulanse uklanjanjem mrtvih masnih ćelija ili izazivanjem inflamatornog odgovora. Metaboličke bolesti rezultat su narušavanja ovih funkcija.
Masno tkivo nalazi se u celom telu. Primarni depoi su:
Ostale lokacije uključuju:
Određena vrsta masnog tkiva, smeđe boje, uglavnom je prisutna u detinjstvu i smanjuje se sa godinama. Nalazi se u gornjem delu leđa, iznad ključnih kostiju i oko pršljenova.
Masno tkivo može se klasifikovati kao belo (VAT) ili smeđe (BAT).
– Belo masno tkivo
Belo masno tkivo je najrasprostranjeniji tip, koji se javlja u celom telu kao potkožno masno tkivo, visceralno masno tkivo i masno tkivo koštane srži. Bele masne ćelije (adipociti) imaju jednostavnu strukturu koja se sastoji od jedne kapljice lipida (molekula masti) i nekoliko ćelijskih organela. One obezbeđuju skladištenje energije, izolaciju od ekstremnih temperatura i zaštitu oko mekih organa. VAT uključuje i druge tipove ćelija, nazvane ćelije stromalne vaskularne frakcije (SVF). Zajedno, ove ćelije luče hormone koji pomažu u regulisanju energetske ravnoteže, gladi i sitosti, metabolizma i inflamatornog odgovora.
– Smeđe masno tkivo
Smeđe masno tkivo kod ljudi uglavnom je prisutno u detinjstvu i smanjuje se s godinama. Nalazi se prvenstveno u gornjem delu leđa. Smeđi adipociti (masne ćelije) složeniji su od belih adipocita, sadrže više lipidnih kapljica i mnogo ćelijskih organela. Sadržaj gvožđa u ovim organelama daje smeđim masnim ćelijama njihovu boju. Ove organele omogućavaju smeđim adipocitima da generišu veliku količinu toplote. Ovo je primarna funkcija BAT-a – generisanje toplote kroz proces koji se naziva termogeneza bez drhtanja, koja pomaže u zaštiti odojčadi od hipotermije.
Masno tkivo je od suštinskog značaja za zdravlje. Međutim, previše – ili premalo – može dovesti do narušavanja njegovih regulatornih sistema. Zdravi nivoi variraju u zavisnosti od starosti i pola, u rasponu od 10 do 35 odsto. U slučaju gojaznosti, telu ponestaje tkiva za skladištenje lipida, tako da postojeće masne ćelije moraju da rastu. Uvećane masne ćelije povezane su sa hroničnom upalom i raznim metaboličkim poremećajima koji se nakon toga javljaju. Ironično, nedostatak ukupnog masnog tkiva može izazvati iste efekte jer, opet, telo nema dovoljno postojećeg tkiva za skladištenje lipida.
Disfunkcionalno masno tkivo može dovesti do različitih metaboličkih poremećaja, uključujući:
Pored genetskih faktora, većina poremećaja masnog tkiva nastaje kao posledica loše ishrane, što može značiti neuhranjenost ili prekomeran unos hrane. Pothranjenost se leči dodatnom ishranom, dok se prekomerna ishrana leči prvo dijetom i vežbanjem. Kod naprednije gojaznosti (klasa III), lečenje može uključivati lekove ili hirurške zahvate. Gojaznost je povezana sa različitim metaboličkim poremećajima, ali nemaju svi ljudi sa viškom telesne masti metaboličke probleme. Specifične komplikacije, kao što je insulinska rezistencija, mogu zahtevati direktno lečenje.
Masno tkivo najbolje funkcioniše u zdravim količinama. Za smernice o količini kojoj treba da težimo može biti koristan indeks telesne mase (BMI). Tabela procenjuje telesnu masnoću na osnovu visine i težine i ukazuje na zdrav opseg. Međutim, to je samo generalizovana tabela i nije potpuno precizna. Odlazak kod lekara može pružiti više personalizovanih informacija, uzimajući u obzir naš balans masti u odnosu na mišiće i nivo tečnosti. Lekar takođe može da nam pomogne da postavimo realne ciljeve za gubitak ili povećanje težine.
Međutim, najvažnije je da unosimo zdravu, uravnoteženu ishranu i da redovno vežbamo. Lekari preporučuju najmanje 30 minuta umerene vežbe, pet dana nedeljno. To može da bude šetnja brzim korakom, vožnja biciklom, plivanje… Za one koji više vole intenzivnije vežbe, kao što su trčanje, aerobni ples ili tome slično, dovoljno je dva ili tri puta nedeljno.