Pre primene estrogena obavezno razgovarajte sa lekarom specijalistom Foto: Shutterstock
Estrogeni su hormoni odgovorni za razvoj ženskih sekundarnih polnih karakteristika, sazrevanje germinativnih ćelija i trudnoću. Iako se popularno označavaju kao „ženski hormoni“, estrogeni su bitni za pravilno formiranje nervnog sistema, funkciju endotela, metabolizam kostiju. Regulišu pravilan rad srca i mozga, raspoloženje.
Estrogeni se prvenstveno luče u jajnicima, s tim što male količine estrogena nastaju i u testisima i kori nadbubrežnih žlezda. Pankreas, jetra, koža, mozak, kosti, masno tkivo produkuju manje količine estrogena. U nekim slučajevima estrogen se koristi i kao lek na recept kao deo terapije suzbijanja simptoma menopauze, koristi se i kao hormonska kontracepcija.
Estrogeni su odgovorni za promene koje se dešavaju u pubertetu, kao što su rast grudi i dlačica kod žena. Oni pokreću i regulišu menstrualni ciklus, libido, erektilnu funkciju. Deluju i na produkciju sperme i kontrolu količine sperme u testisima. Štite od kognitivnih poremećaja, osteoporoze, poboljšavaju elastičnost i hidrataciju kože, podižu nivo serotonina, hormona zaduženog za dobro raspoloženje.
Postoje tri oblika estrogena. Estradiol (E2) je dominanti hormon tokom prve faze ciklusa kod žena to jest folikularne faze. Luči se do menopauze. Estron (E1) je jedini oblik estrogena koji nastavlja da se stvara, iako u malim količinama, i posle menopauze. Sintetiše se u tkivima periferne masnoće i jajnicima, jetri. Estriol (E3) tip je estrogena koji se uglavnom proizvodi tokom trudnoće i u manjim količinama i kasnije.
Referentne vrednosti estradiola kod žena zavise od reproduktivnog perioda, kao i perioda ciklusa, starosti.
Normalne vrednosti tokom menstrualnog ciklusa i u menopauzi su sledeće:
Folikularna faza: 12.4-233 pg/ml
Ovulaciona faza: 41.0-398 pg/ml
Lutealna faza: 22.3-341 pg/ml
Menopauza: <5-138 pg/ml
Suviše visoke ili niske vrednosti mogu da budu znak zdravstvenog problema. Nivo estrogena kod žena prirodno opada sa starenjem. U nekim situacijama niži nivoi estrogena mogu da budu posledica bolesti i stanja kao što su uklanjanje jajnika i materice, autoimunih bolesti poput multiple skleroze, poremećaja funkcije štitne žlezde.
Valunzi, neredovne menstruacije, nesanica, promene raspoloženja, osteoporoza, kasni pubertet u adolescenciji mogu da budu simptomi manjka estrogena.
Nije dobro ni kada je ovog hormona previše. Određene okolnosti kao što su prekomerna telesna težina, hronični stres, koji podiže nivoe kortizola, neumerena konzumacija alkohola, sindrom policističnih jajnika endometrioza mogu da dovedu do viših nivoa estrogena.
I veće količine estrogena praćene su simptomima kao što su neredovne menstruacije, porast telesne težine, smanjen libido, promene raspoloženja, akne.
Stanje se leči odgovarajućim medikamentima i nefarmakološkim sredstvima. Lek inhibitor aromataze može da smanji količine estrogena koji telo proizvodi. Moguće je da će u blažim slučajevima biti dovoljne izmene u načinu života, bolja kontrola stresa, adekvatna telesna težina i ograničena upotreba alkohola.
Inhibitori aromataze koriste se za smanjenje nivoa estrogena, ali i za lečenje hormonski pozitivnog raka dojke. Estrogen nije lek za svakoga, upozoravaju stručnjaci. Nekontrolisana primena estrogena može da bude faktor rizika za rak endometrijuma i bolesti žučne kese.
Pre primene estrogena obavezno razgovarajte sa lekarom specijalistom, ako ste imali rak dojke ili endometrijuma, moždani udar, infarkt, trombozu, oboljenja jetre, poremećaj krvarenja, neobično vaginalno krvarenje. Moguće su i interakcije estrogena i suplemenata kao što su ginko biloba, kantarion