Dijareju na odmoru možemo lako da dobijemo, posebno ako putujemo u zemlje koje se smatraju područjem visokog rizika. Dijareja na putovanju ili putnička dijareja je poremećaj digestivnog trakta koji obično uzrokuje retku, vodenastu stolicu i grčeve u stomaku. Najčešće je uzrokovana konzumiranjem kontaminirane hrane ili kontaminirane vode. Na sreću, putnička dijareja obično nije ozbiljna kod većine ljudi – samo je neprijatna. Kako bismo izbegli da nam se letovanje, na primer, ne pretvori u bolovanje, stručnjaci upozoravaju da posebno vodimo računa o higijenskoj ispravnosti vode i hrane koju jedemo i vode na plažama na kojima se kupamo.
Dijareju na odmoru često dobijamo na destinacijama „visokog rizika“
Kada planirate odmor da provedete na mestima gde se klima ili sanitarni uslovi razlikuju od vaših kod kuće, lekari upozoravaju da imate povećan rizik od razvoja putničke dijareje. U našim prilikama to se pre svega odnosi na destinacije kao što su Egipat, Tunis, Turska… Kako biste smanjili rizik od pojave dijareje na putovanju pazite šta jedete i pijete dok ste na putu/odmoru. Ako dobijete putničku dijareju ona će najverovatnije nestati bez lečenja, ali odmor ili putovanje mogu da se pretvore u „pakao“ zbog neprijatnosti koje će vas snaći. Zbog toga lekari savetuju da sa sobom uvek imate kada putujete u područja „visokog rizika“ a najbolje je da počnete da ih uzimate i pre nego što stignete na potencijalno „rizičnu“ destinaciju.
Stomačni virusi izazivaju česte, ali i lažne pozive na pražnjenje
Leto je vreme kada dominiraju stomačni virusi, a crevne infekcije najčešće naglo nastaju, relativno kratko traju i blage su po svojoj formi.
– Izazivači ovih infekcija su bakterije i nešto češće virusi. Visoke temperature izuzetno pogoduju razmnožavanju bakterija i virusa u hrani, a stomačni virusi su otporni na veliki broj dezinfekcionih sredstava, preživljavaju i u kontaminiranoj vodi i predmetima i lako se prenose sa osobe na osobu – objašnjava za portal eKlinika specijalista opšte medicine dr Slavica Berar.
Stomačni virusi, kako kaže naša sagovornica, češći su izazivači crevnih infekcija. Manifestuju se u vidu stomačnog gripa, a izazivači su najčešće rota i norovirusi. Prvi simptomi bolesti javljaju se 24 do 48 sati posle kontaminacije.
– Put prenošenja ovih infekcija je fekalno-oralni, zbog čega se i zovu „bolesti prljavih ruku“. Prve tegobe su oštri bolovi u stomaku u vidu grčeva, praćeni mučninom i nagonom za povraćanjem. Ubrzo se javljaju tečne stolice bez sluzi i krvi. Prisutni su i česti lažni pozivi na pražnjenje, slabost i malaksalost, a bolest je ponekad praćena i skokom telesne temperature – navodi dr Berar.
Ako želimo da ne dobijemo dijareju na putovanju i da nam odmor ne pretvori u „pakao“ zapamtite gde nas sve „čekaju“ virusi
Kada se putuje u takozvana područja „visokog rizika“ prvi savet lekara, ali ili „lokalaca“ je – nemojte da pijete neflaširanu vodu. Međutim,“ đavo je u detaljima“. Nije dovoljno samo izbegavati vodu. Hrana i pića koja dolaze u kontakt sa vodom takođe mogu da nas izlože riziku. Tako, na primer, jedan krivac za putničku dijareju mogu da budu kockice leda u piću, jer upravo taj led od lokalne vode može da sadrži virus.
Još jedan uobičajen način na koji ljudi razvijaju putničku dijareju je konzumiranje sirovog, narezanog voća. Ali, ti plodovi se takođe peru u lokalnoj tekućoj vodi pa je savet da se voće oljušti pre nego što se pojede kako bi se izbegli virusi. Što se hrane tiče, preporuka je da se jedu samo dobro kuvana jela. Izbegavajte salate i sirovo, rezano povrće. Ako morate da koristite vodu iz slavine, prvo je prokuvajte, savetuju lekari.
Izbegavajte lako kvarljive namirnice
Osim stomačnim virusima, dijareja na putovanju može da bude uzrokovana i patogenim bakterijama koje su dosta agresivnije. Tu spadaju Salmonella, Shigela i Staphylococcus.
– Bez razlike, sve bakterije mogu da se nađu u hrani koji jedemo u letnjem periodu kada su temperature visoke. Ovakvi uslovi veoma odgovaraju bakterijama, omogućavaju im brzo razmnožavanje i izvor hrane. Posebno treba biti oprezan pri upotrebi lako kvarljivih proizvoda, mleka, mesa, jaja, kremova, majoneza… – precizira dr Berar.
Šta smemo da jedemo, a šta ne ako dobijemo dijareju dok traje odmor
Ukoliko dobijete dijareju na putovanju izbegavajte kofein i mlečne proizvode, koji mogu da pogoršaju simptome ili povećaju gubitak tečnosti, koju morate stalno da nadoknađujete. Za dijareju izazvanu pokvarenom hranom ili hranom koja ne prija vašem stomaku, gastroenterolozi predlažu šta treba da jedemo, a šta da izbegavamo:
U najbolju hranu, kako navode, spadaju banane, pirinač, tost i to su namirnice koje treba jesti ceo dan. Takođe, može da se jede ovsena kaša, kuvani krompir, slani krekeri i pečena piletina ili ćuretina bez kože.
Hrana koju treba izbegavati su slatkiši i žvakaće gume bez šećera, koji sadrže veštačke zaslađivače, a koji nisu svarljivi i mogu da izazovu dijareju. Ostale namirnice, koje mogu izazvati pojavu gasova i nadimanje su luk, jabuke, brokoli, kupus i pasulj. Mleko i mlečni proizvodi takođe mogu da pogoršaju dijareju, kao i alkohol i kofein.
