Pad na snegu i ledu dešava se veoma često jer se naša žurba, nesmorenost, čak i prilikom najobičnijeg izlaska do prodavnice, mogu neslavno završiti.
– Na svaki pad je potrebno obratiti pažnju, tj. proveriti funkcionalnost naših zglobova i ekstremiteta, kako bismo i sami procenili da li nam je potrebna pomoć lekara. Prelomi i povrede ne biraju ni pol ni godine. Ugrožene su sve starosne grupe i oba pola. Pune ruke posla tokom zimskog perioda, a naročito kad padne prvi sneg imaju naročito: ortopedi i fizijatri. Možemo napraviti podelu kod koga su koje povrede najčešće – kaže za porta eKlinika dr Bojana Božović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.
Rizik od preloma tokom pada na snegu i ledu je najčešći kod dece i starije populacije
Tokom svakodnevnih aktivnosti i igranja, deca većinu dana provode na otvorenom.
– Najčešći prelomi u dečjem uzrastu su: prelomi dugih kostiju (podlaktice, butne kosti ili nadlaktice), uganuća skočnih zglobova. Posebno treba obratiti pažnju da li je dete udarilo glavu tokom pada i da li je adekvatno zbrinuto u bolničkim uslovima. Ne dozvoliti da dete nakon udarca glave ode na spavanje ili da „prilegne“, a da pre toga nije opservirano u nadležnoj bolničkoj ustanovi. Tek kada dobijete „zeleno svetlo“ od lekara, možete nastaviti sa uobičajenim aktivnostima – upozorava dr Bojana Božović i dodaje:
– Usled pada na snegu ili ledu, osobe sa izraženom osteoporozom uglavnom zadobiju prelom: zgloba ručja, vrata butne kosti (kuka) i to je hitno stanje koje zahteva operativni tretman. Takođe, često dolazi i do prelom potkolenice, kičme, uganuća ili preloma skočnog zgloba – kaže dr Božović.
Pad na snegu i ledu koji je doveo do preloma
Prelom kosti (fractura) je stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
– Prelom predstavlja povredu, pri kojoj dolazi do prekida kontinuiteta kostiju. Uzroci preloma su: najčešće delovanje spoljašnje sile, pad ili udarac. Prema odnosu preloma i mekog tkiva, prelom može biti:
- Zatvoren (očuvan kontinuitet kože) i
- Otvoren (postoji prekid kontinuiteta kože iznad kosti, zbog pomeranja delova kosti). Otvoreni prelomi se smatraju komplikovanim, jer postoji opasnost od: infekcije rane i kosti. Najčešći su prelomi kostiju podlaktice, zgloba ručja, vrata butne kosti, potkolenice, skočnog zgloba – kaže dr Bojana Božović.
– Lokalni znaci preloma su: bol, otok, povišena lokalna temperatura, onemogućena funcija ekstremiteta, hematom. Nekada je teško razlikovati prelom od iščašenja, tako da se radi dodatna dijagnostika: Rtg snimak u dva pravca, koji nam jasno govori šta je u pitanju. Obavezno moramo da posmatramo dužinu ekstremiteta, kako bismo utvdili da li je kao posledica traume došlo do njegovog skraćenja – objašnjava za eKlinika portal dr Bojana Božović.
Kako pružiti prvu pomoć povređenoj osobi
Ukoliko se zadesimo u situaciji da je neko u našem okruženju povređen, važno je znati šta je dozvoljeno uraditi a šta nije.
– Prvo moramo da proverimo disajne puteve i cirkulaciju. Ukoliko je potrebno, započeti veštačko disanje, masažu srca ili zaustaviti krvarenje. U međuvremenu pozvati Hitnu pomoć ili se sa povređenim uputiti u najbližu zdravstvenu ustanovu, ukoliko je pacijent u mogućnosti da hoda. U zadesnim situacijama, za imobilizaciju iskoristiti ono što nam se nađe pri ruci (daščice, savijene novine, trougao iz automobila). Ukoliko koristimo tvrde predmete, poželjno je da svaki tvrdi predmet obmotamo zavojem ili vatom, kako se ne bi napravile dodatne povrede. Nikako nije poželjno pomerati pacijenta dok se ne imobiliše povređeni deo tela a apsolutno nikako ne pomerati osobu sa povredama kuka, karlice, kičme, dok ne dođe sručno osobolje. Ne dirati ranu kod otvoreno preloma, kako je ne bi dodato inficirali. Dovoljno je samo prekriti sterilnom gazom, ukoliko je imamo – objašnjava dr Bojana Božović.
Šta su uganuća a šta iščašenja
Pored preloma, uganuća i iščešenja su povrede koje se najčešće dešavaju tokom zimskih dana, a naročito kod skijaša kako rekreativaca tako i profesionalnih sportista, neophodno je strogo mirovanje.
– Distorzija (uganuće), je istezanje zgloba praćeno delimičnim ili potpunim – prekidom ligamenata i zglobne čaure. Distorzije skočnog zgloba predstavljaju skoro 15%svih sportskih povreda. Dešavaju se svakodnevno, pri uobičajenim aktivnostima poput hodanja, trčanja, sportskih aktivnosti. Nekada nas trenutni osećaj zavara jer bol nije velikog intenziteta, možemo da hodamo i pomislimo da smo dobro prošli. Međutim ukoliko je došlo do uganuća već nakon par sati dolazi do otoka zgloba, bolnosti i nemogućnosti oslanjanja. Obično se tada potraži pomoć lekara. Kod ove povrede obavezno je mirovanje, hlađenje povređenog segmenta, elevacija, nošenje ortoze i naravno fizikalne terapije. Veoma je važno na pravi način sanirati uganuće, kako se povreda ne bi često ponavljala – objašnjava dr Bojaba Božović.
– Luksacija (iščašenje) je gubitak međusobnog kontakta između dva zglobna tela. Ukoliko se dogodi iščašenje, jedna od kostiju koja čini zglob, izleti iz svog prirodnog i normalnog položaj, usled jakog istezanja i kidanja ligamenata. Mišići tetive koja okružuje zglob se tom prilikom istegnu. Prilikom iščašenja može doći i do povrede ligamenata, zglobne kapsule, mišića, tetiva kao i krvnih sudova i okolnih nerava. Prisutni su: otok, bol, kao i česta deformacija zgloba. Aktivni pokreti nisu mogući, pasivni su izuzetno bolni i ograničeni. Koža oko povređenog zgloba je često plavičasto prebojena (hematom), vizualizuje se jasan deformitet zgloba. Kao dodatnu dijagnostiku kod ove vrste povrede, pored rendgenskog snimanja, radimo ultrazvuk mekih tkiva kako bi se registrovalo oštećenje okolnih struktura. Vraćanje zgloba u anatomski položaj (repozicija), je ubičajen vid lečenja. Kod iščašenja se potom stavlja imobilizacija. Nakon skidanja gipsa ili ortoze obavezan je odlazak na fizikalnu terapiju – kaže dr Božović.
Tokom zime su najopasniji padovi pri kojima se dešava i udarac glavom
Kada se neko oklizne i padne, čak i ako je imao sreću da je završio bez preloma, uganuća ili distorzije, ukoliko je došlo do udarca glavom o beton ili zaleđenu površinu, savet je da se obavezno javi lekaru.
– Pacijetanta teba pitati da li oseća: mučninu, gađenje, povraćanje, slabost nekog dela tela, da li vidi duple slike. To može ukazivati na kontuziju mozga ili neke druge ozbiljnije povrede. Obavezno se obratiti lekaru u nadležnoj ustanovi. Deci ne dozvoliti da odspavaju, pre nego što ih pogleda lekar Ukoliko doktor proceni možda će biti potreban snimak glave. Oni koji imaju lakše povrede otuštaju se na kućno lečenje, dok se sa težim povredama zadržavaju u bolnici – kaže dr Bojana Božović.
Kako biti bezbedan na snegu i ledu tokom zime
– Obavezno obucite i obujte adekvatnu odeću i obuću u tokom zimskih meseci i budite oprezni prilikom hoda, naročito pri silasku niz stepenice prekrivene snegom i ledom. Posebna napomena, naročito za starije osobe je da, kada su velike poledice izbegavaju izlaske iz kuće bez preke potrebe – savet je sagovornice portala eKlinika, dr Bojane Božović.