Stručnjaci naglašavaju da je potrebno da vlasti strože kontrolišu primenu raznih vrsta aditiva kojih je sve više na tržištu hrane Foto: Shutterstock
Karcinom nije više isključivo bolest osoba starijeg životnog doba. Stručnjaci naglašavaju da je dijagnoza raka sve češća i kod mladih osoba. Nije do kraja jasno zašto su pacijenti sve mlađi, ali pretpostavlja se da savremeni način života i ishrane, sa mnogo procesuiranih namirnica, umnogome doprinosi razvoju bolesti. Industrijski obrađena hrana, visok sadržaj zasićenih masnoća, obilje šećera i soli, način je ishrane uz koji je stasavao dobar deo osoba koje sada imaju 30 do 40 godina i bore se protiv teških bolesti.
– Keksići, razna peciva, čips, hamburgeri, pića sa puno šećera često su centralni deo ishrane mladih osoba – kaže nutricionista Matthew Lambert iz World Cancer Research Fund.
Da je situacija prilično alarmantna, potvrđuje medikalni onkolog dr Coral Olazagasti sa University of Miami Sylvester Comprehensive Cancer Center.
– U prošlim vremenima karcinom je bio bolest starije populacije. Sada, ipak, uočavamo da su pacijenti sa dijagnozom karcinoma sve mlađi – navodi dr Olazagasti.
Stručnjaci smatraju da prerađena hrana nije isključivi krivac za porast broja obolelih među mladima, ali dodaju da je za sada ovaj način ishrane naznačen kao podatak koji privlači najviše pažnje.
Profesor Charles Swanton iz American Society of Clinical Oncology podseća da su neka istraživanja dovela u vezu karcinom debelog creva sa „lošim“ bakterijama gastrointestinalnog trakta, koje su bile posledica ishrane sa malo vlakana i puno šećera.
Ultra-prerađena hrana temelji se uglavnom na „upakovanim“ namirnicama i proizvodima koji sadrže boje, emulgatore, ukuse i druge aditive, sa mnogo šećera, zasićenih masti i soli, a bez vitamina i vlakana.
Veruje se da ultra-prerađene namirnice čine više od 60 odsto dnevnih kalorija u zemljama razvijenog sveta. Stručnjaci naglašavaju da ovaj način ishrane gotovo da ne sadrži esencijalne hranjive materije, zbog čega se može konzumirati samo povremeno i u malim količinama.
Brza hrana se dovodi u vezu i sa 24 odsto većim rizikom od raka jednjaka. Tumor jednjaka je, kako navode istraživanja, šesti najučestaliji uzrok umiranja od karcinoma u svetu.
I pored toga što mnogi stručnjaci tvrde da je problem mnogo kompleksniji i da je okruženje u kojem živimo u celosti zagađeno, Međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje raka (World Health Organization’s International Agency for Research on Cancer) klasifikovala je prerađeno meso kao „kancerogeno za ljude“.
“ Na osnovu uvida u epidemiološke studije ima dovoljno dokaza da konzumiranje prerađenog mesa izaziva kolorektalni karcinom „, navodi se u izveštaju ove organizacije.
Stručnjaci veruju da povećani rizik od razvoja malignih ćelija može biti posledica nitrata u mesu koji, u kombinaciji sa jedinjenjima iz našeg organizma, mogu da oštete ćelije.
Konzumacijom mesa, voća i povrća unosimo nitrate koji se u telu pretvaraju u nitrite, a oni se pod delovanjem drugih jedinjenja pretvaraju u nitrozamine, kojih ima mnogo u mesu i prerađevinama od mesa. Smatra se da su nitrozamini kancerogene i štetne supstance.
Istraživanje iz 2015. godine navodi da osobe koje svakodnevno konzumiraju crveno meso i prerađevine od mesa imaju 40 odsto veće šanse da dobiju rak debelog creva u odnosu na osobe koje jedu crveno meso jednom nedeljno ili ređe.
Stručnjaci naglašavaju da je potrebno da vlasti strože kontrolišu primenu raznih vrsta aditiva kojih je sve više na tržištu hrane. Aditivi kao što su natrijum, kalijum-trifosfat i tripolifosfati dodaju se u mnoge topljene sireve i proizvode od mesa, veruje se da ovi aditivi mogu da izazovu stomačne probleme i blokiraju brojne enzime u crevnom traktu.