U Kliniku za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog centra Vojvodine se upućuju pacijenti iz cele Vojvodine sa urgentnim stanjima koji ne mogu da se reše u regionalnim opštim bolnicama. Upravnik Klinike profesor dr Mladen Jovanović, plastični hirurg kaže da se najčešće radi o opekotinskim povredama, povredama šake i podlaktice, kao i povredama mekih tkiva i kože.
Sezonski karakter povreda
– Najčešće su u pitanju politraume iz saobraćajnih nesreća, kao i povrede na poslu, koje mogu da se komplikuju sa ozbiljnim infekcijama posebno kod imunokompromitovanih osoba, zavisnika i obolelih od dijabetesa. Povrede su najčešće izazvane na radu, stolarskim mašinama i oštrim predmetima, kada stradaju ruke, pre svega šake i podlaktice. Povrede mogu nastati i usled velikog pritiska na ekstremitet, kakve se dešavaju pri radu sa presom ili prilikom uklještenja ruke u mehanizmima mašine. Ovakve povrede nastaju i u toku poljoprivrednih radova i imaju sezonski karakter. Poslednjih godina im se smanjio broj zahvaljujući savremenijoj mehanizaciji – kaže na početku razgovora za portal eKlinika profesor dr Jovanović.
– Susretali smo se sa veoma teškim povredama – konkvasacijama koje u sebi sadrže masivna nagnječenja, ali i kontaminaciju izazvanu prljavštinom, travama i dr. Kod ovih povreda dolazi do destrukcije tkiva, kada su uništeni krvni sudovi, živci što često završava amputacijama delova šake ili cele ruke, odnosno teškim stepenom invaliditeta, objašnjava dr Jovanović.
Infekcije mogu da dovedu do sepse
– Povećan je broj pacijenata koji dobijaju teške infekcije nakon povreda, koje čak mogu da budu i banalne. Tako, na primer, zavisnici od droge, ubodom prljavom iglom mogu da razviju flegmonu, odnosno tešku infekciju. Neretko se dešava da infekcija ima progresivan tok, koja dovodi do sepse. Kod nekih hospitalizovanih pacijenata su neophodne višekratne hirurške intervencije i previjanja koja zahtevaju uslove operacione sale – napominje dr Jovanović
Lečenje malignih i benignih tumora
Kako navodi, značajan segment rada Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju je onkološka, odnosno onkoplastična hirurgija. Jedina su zdravstvena ustanova u Vojvodini koja se bavi celokupnim hirurškim lečenjem melanoma. Pored toga bave se svim vrstama malignih i benignih tumora kože i mekih tkiva.
– Najveći broj pacijenata nam je tumorske patologije. Prošle godine smo imali 1.100 operacija, a od tog broja 625 su tumorske patologije. Radikalno hirurško odstranjivanje tumora se istovremeno radi sa rekonstrukcijom novonastalog defekta u jednom aktu. U nekim situacijama, lečenje pacijenta zahteva više operacija pogotovo kada se radi o opekotinama, politraumama i teškim infekcijama – objašnjava profesor dr Jovanović.
Nekad je potrebno više operacija
Melanom se uvek operiše u dva akta, prvo se radi eksciziona biopsija gde se odstranjena kožna promena pošalje na patohistološku analizu, a onda se na osnovu dobijenog nalaza donosi plan daljeg hirurškog lečenja. Kod ovih pacijenata se u saradnji sa kolegama sa nuklearne medicine uobičajeno identifikuje i odstranjuje limfni čvor „stražar“ – prvi limfni čvor na putu širenja bolesti, koji se najčešće nalazi u regiji vrata, prepone ili pazuha u zavisnosti od lokalizacije primarnog tumora – kaže dr Jovanović.
Ako je limfni čvor negativan, odnosno bez znakova maligne bolesti, onda je to kraj ove faze lečenja. Ako je nalaz pozitivan onda se odstranjuju svi limfni čvorovi iz regionalnog drenažnog područja. Pacijenti se potom upućuju na Onkološku komisiju za tumore kože i meka tkiva koja se nalazi na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici radi daljeg planiranja lečenja i praćenja pacijenta.
Nekad je moguće spontano zarastanje
Naš sagovornik prof. dr Mladen Jovanović napominje da se na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju kao i Odeljenju intenzivnog lečenja leči veliki broj pacijenata sa opekotinama. Ekstenzivne opekotine pretstavljaju veliki izazov za lečenje s obzirom da se radi o vrlo teškim povredama koje su često udružene sa oštećenjem disajnih puteva. Prošle godine su imali 247 hirurških procedura kod ovih pacijenata u uslovima operacione sale.
– Opekotine mogu da izazovu oštećenja kože kako parcijalne tako i pune debljine kože. Na osnovu procene dubine oštećenja donosi se odluka da li će lečenje biti konzervativno i omogućiti spontano zarastanje ili hirurško. Operativno lečenje podrazumeva nekrektomiju, odnosno odstranjivanje devitalizovanih delova kože i pokrivanje defekata slobodnim kožnim transplantatima. – priča dr Jovanović.
Opekotine su najteži vid traume
Lečenje opekotina je dugotrajno i velike su šanse za nastanak komplikacija. Spadaju u najteži vid traume. Potrebna je svakodnevna intenzivna terapija i monitoring. Lečenje je i teško i neizvesno.
– Kod opekotine se ne radi samo o oštećenju kože, već je u pitanju trauma za ceo organizam. Ukoliko pored te povrede postoji i neka hronična bolest na bubrezima, jetri ili srcu ili ako je prisutan dijabetes, opekotinska povreda je zbog svog sistemskog delovanja okidač da se sve to pogorša i da dođe do teških komplikacija – naglasio je dr Jovanović.
Opekotine mogu biti termičke (izazvane otvorenim plamenom, eksplozijom plinske instalacije, vrelom tečnošću i dr.), električne (izazvane prolaskom struje kroz telo i voltinim lukom) i hemijske. Dr Jovanović navodi da neke od tih povreda imaju sezonski karaktere na primer kada krene sezona pečenja rakije, prolivanjem vrele komine ili otvorenim plamenom prilikom paljenja korova i rastinja u dvorištima.
Opekotine od udara struje
Povrede izazvane strujom mogu da se dese i na kućnim instalacijama, gde se radi o niskom naponu, ali su mnogo opasnije povrede izazvane visokim naponom. Ovo se dešava i profesionalcima, odnosno električarima. Moguće su ovakve povrede na prugama, kod preskakanja vagona, povredama u trafostanicama ili na dalekovodima. Prilikom strujnog udara, visokonaponska struja može proći kroz različite delove tela i dovesti do oštečenja kože, mišića i različitih organa na svom putu prostiranja.
Dešava se da sakupljači sekundarnih sirovina provale u trafo stanice gde ih udari struja. Ovakve povrede se često završavaju amputacijom delova ekstremiteta, a u pitanju su mladi ljudi. Ovakvi slučajevi dovode do trostruke štete. Na samom postrojenju, zatim zdravstvenom sistemu zbog dugotrajnog i skupog lečenja, a treća šteta je što od sebe naprave invalida.
– Povrede strujom osim što same po sebi mogu biti opasne po život često su udružene sa drugim povredama, na primer prilikom udara struje pri radu na dalekovodu može da dođe i do pada sa velike visine, što donosi druge povrede – objašnjava dr Jovanović.
Neophodan timski rad
Kada je reč o pacijentima sa povredama šake i podlaktice, prošle godine ih je bilo njih 225 na bašoj Klinici. Dr Jovanović naglašava kako je u toku lečenja jako važan timski rad sa lekarima iz drugih hirurških grana, jer tu može da dođe do komplikovanih trauma različitih anatomskih struktura gde je potrebna saradnja sa ortopedima ili vaskularnim hirurzima.
Od težine povrede i mehanizma povređivanja zavisi i način zarastanja, pa i ishod lečenja.
Potrebna rana fizikalna terapija
Na rezultat lečenja pored adekvatnog hirurškog zbrinjavanja značajno utiče započinjanje rane fizikalne terapije, kao i saradnja samog pacijenta. Osim fizioterapije, puno toga zavisi od motivacije pacijenta. Ponekad i jednostavne povrede usled neadekvatnog pristupa rehabilitaciji i nedostatkom želje za oporavkom dovode do nezadovoljavajućeg ishoda lečenja.
– Pacijent često sebe blokira iz straha, a ako se propusti početno lečenje, oporavak traje duže i lošiji je. Ljudi su različiti, neki imaju nizak prag bola, a bez bola prilikom sprovođenja vežbi nema ni oporavka – ističe dr Jovanović.
Za oporavak je ključno rano pokretanje tetive
Profesor Jovanović napominje da tetive koje savijaju prste (fleksorne tetive) prolaze kroz specifične tunele. Kada se preseče fleksorna tetiva, hirurg može ponovo da je spoji, ali je važno da pacijent za tri dana krene sa vežbama. Rano pokretanje tetive je ključno, jer iako je tetiva spojena, ona mora odmah početi kliziti kroz svoj tunel da ne bi došlo do stvaranja ožiljka koji će blokirati njen put.
– Najčešće povrede šake i podlaktice su sa oštrim predmetom (nožem, limom, porcelanom, staklom), na cirkularima i stolarskim mašinama. Nekada su tu presečene tetive, ali i zglobovi, kosti, nervi i krvni sudovi. Što je više povreda, duže je lečenje. Zato je važna rana rehabilitacija, da bi se postigao što bolji rezultat – ukazuje dr Jovanović.
Verovali ili ne i prsten može da napravi ozbiljnu povredu
Naš sagovornik napominje kako postoje i razne specifične povrede, kao što je povreda prsta na ruci od povlačenja prstena. Tu se dešava da se potpuno svuku sva meka tkiva i koža sa prsta. Navodi kako su moguće i povrede nanesene ljudskim zubom u tuči, kada dolazi do oštećenja kože, tetive i zgloba, a posle nekoliko dana može da se razvije ozbiljna infekcija ukoliko se rana neadekvatno tretira..
– Pacijenti nekada neće da kažu šta im se desilo. Često se dešava da primimo heroinskog zavisnika sa teškom infekcijom nastalom od uboda nesterilnom iglom. U takvim situacijama u opasnosti je i medicinsko osoblje, jer pacijent može da ima hepatitis B ili C ili HIV – napominje dr Jovanović.
Moguće je ponovo zašiti odsečene prste
Kada je reč o replantacijama, odnosno zašivanju odsečenih delova tela, dr Jovanović naglašava kako je tu potreban dobro organizovan mikrohirurški tim.
– Replantaciju je potrebno uraditi u kratkom roku, neophodna je brza reakcija, u roku od šest do osam sati nakon povrede. Ove procedure se rade na Odeljenju za mikrohirurgiju u UKC Srbije u Beogradu gde najčešće šaljemo ove pacijente. Prvo pripremimo pacijenta, amputirani deo se posebno konzervira. Što je duži period bez cirkulacije, to su šanse za uspešnu replantaciju manje. Kod odsečenih prstiju se radi mikrohirurška replantacija. Makrohirurške replantacije su relativno retke, indikaciju za ovu proceduru mora doneti ceo hirurški tim u odnosu na trenutno opšte i lokalno stanje pacijenta – istakao je dr Jovanović.
