Vatromet i petarde tokom novogodišnjih i Božićnih praznika, zbog nepažljive i nestručne upotrebe, mogu da izazovu povrede, posebno kod najmlađih. Širom sveta, mnoge osobe budu povređene ili ugrožene, iako same nisu bile u dodiru s petardama, niti imale želju da ih koriste. Nažalost, beleže se i čak i smrtni slučajevi. Inače, čak polovinu povređenih osoba su deca do 16 godina starosti, dečaci trostruko češće nego devojčice.
Vatromet i petarde najčešće izazivaju opekotine
Najčešće povrede koje izaziva nestručno rukovanje, ali i izloženost pirotehnici jesu opekotine. Dolazi do povreda lica, šaka i prstiju. Stradaju i oči, a česti su problemi sa sluhom usled buke. Izuzetno je važno naglasiti da u slučaju povrede oka ne možete sami pružiti prvu pomoć. Treba što pre doći do lekara i dežurne službe, jer posledice po oko mogu biti kobne. Od opekotina strada rožnjača, a oštećenja mogu biti i posledica uticaja stranog tela koje upadne u očnu duplju.
Šta raditi u slučaju povrede koje nanose vatromet i petarde
Mesto na telu koje je bilo pod uticajem pirotehničkih sredstava treba najpre ohladiti. Ali, i tu je potrebno imati adekvatne informacije. U slučaju manjih opekotina, nemojte stavljati led jer možete da pogoršate stanje. Dovoljan je mlaz hladne vode, ili prekriti povređeno mesto hladnom mokrom krpom. Sa opekotinama veće površine nikako nemojte sami eksperimentisati i idite u hitnu službu. Pirotehnička sredstva, ispravna i neispravna, usled neadekvatnog rukovanja mogu da prouzrokuju dublje posekotine, ali i otkidanje prstiju ili drugih delova tela. Tada je neophodno što pre zaustaviti krvarenje. Zaštitite ranu sterilnom gazom i podignite taj deo tela, dok ne stigne lekarska pomoć pomoć.
Petarde i vatromet su opasni za osetljive kategorije stanovništva
Deca, hronični bolesnici, kao i oni sa poremećajima mentalnog zdravlja, osobe sa poteškoćama u razvoju, kao i stariji građani, najizloženiji su negativnim uticajima pirotehničkih sredstava. Za osobe koje imaju srčane probleme, iznenadni šok ili trauma, koju dožive može da ima koban ishod. Od velike količine dima, osetljivim osobama stradaju disajni organi, i pluća. Štetni gasovi kao posledica sagorevanja i dim mogu da dovedu do gušenja. Novorođene bebe mogu usled iznenadne buke takođe da dožive šok i traumatično iskustvo. To može da ostavi posledice na njihovo mentalno zdravlje, i da dovede čak i do mucanja ili pojave tikova.
Osobe obolele od autizma izuzetno burno reaguju na petarde
Društvenim mrežama u Srbiji od juče kruži kampanja čija je svrha širenje svesti o tome kako bacanje petardi utiče na osobe sa poteškoćama u razvoju. Odštampani su i leci koji se, kao znak dobre volje i razumevanja, lepe na ulaze stambenih objekata. Akciju je sa heštegom #StopPetardama pokrenula je Biljana Nešić iz Beograda, mama dečaka sa autizmom koji ima 13 godina.
#StopPetardama, akcija namenjena širenju svesti o opasnim efektima bacanja petardi na osetljive grupe stanovništva, ali i sva druga živa bića
Motiv za akciju trauma i stres koji doživljavaju osobe sa autizmom
Osobe sa poteškoćama u razvoju a posebno deca sa autizmom izuzetno su osetljiva na iznenadne zvuke, buku i udarce koje proizvodi pirotehnika. Zbog toga praznici za njihove porodice ne predstavljaju samo radost, kaže za eKlinika portal Biljana Nešić. Strah i stres njen sinčić ispoljava burno, uz stavljanje ruku na uši kada čuje bilo koji zvuk koji samo i podseća na petarade, uz uznemireno „Nećeš petarde, nećeš petarde“.
Njihov mehanizam odbrane je upravo to: stavljanje ruku na uši, plač, traženje podrške i zaštite od roditelja ili staratelja. Uznemireni su, a ponekad, ta potreba može da pređe i u agresivnu fazu, da dođe do samopovređivanja. Udaraju se ili grizu, a kao posledicu straha, mogu da pokazuju agresiju i prema drugim osobama.
Ugrožena su i druga živa bića, životinje stradaju od srčanog udara
Životinje, a posebno ptice, pokazuju panične reakcije usled jakih zvukova i svetla. Psi i mačke su još osetljiviji jer su njihova čula izoštrenija od ljudskih. Iznenadna kratkotrajna ili kontinuirana buka i svetleći efekti kod njih izazivaju ogroman stres. Osećaj nepoznatog straha ih parališe, tera na manični beg i prouzrokuje traume, ali i veliki broj smrtnih ishoda. Svake godine u vreme praznika širom sveta ogroman broj i uličnih životinja i kućnih ljubimaca bude povređeno ili nastrada od povreda ili srčanog udara, usled stresa izazvanog upotrebom pirotehničkih sredstava.
Opasne su čak i prskalice
Iako prskalice u odnosu na druga pirotehnička sredstva možda deluju bezopasno, i one mogu da oštete kožu. Najmlađi su najizloženiji ovom vidu zabave, ali i povreda. Tome značajno doprinose i roditelji upravo zbog spomenutog stava. Postoji podatak da je čak 10 do 16 odsto svih povreda od pirotehničkih sredstava upravo posledica paljenja prskalica.
Buka od pirotehničkih sredstava može da ošteti sluh
Buka koju mogu da proizvedu vatromet i petarde kao i druga pirotehnička sredstva, ponekad je jača od 140 decibela. Poznato je da naš slušni sistem može da podnese najviše 85. Tu su i visoke vibracije. Jaka buka koja se izmeri više od navedene granične vrednosti može privremeno da utiče na sluh, ali i da izazove trajne posledice i oštećenje.
Opasnost od požara
Ako se neadekvatno rukuje bilo kojim pirotehničkim sredstvom, zapaljive materije mogu da završe u unutrašnjosti nezaštićenih objekata ili na krovovima. Na svim meridijanima se posebno u toku praznika, ali i nekih drugih svečanosti, dogodi veliki broj požara. Oni mogu da dovedu do ozbiljnih povreda, kao i smrtnih ishoda.
Pirotehnika zagađuje vazduh
Petarde pri paljenju oslobađaju veliku količinu sitnih otrovnih čestica. One kroz disajni trakt lako prodiru u naša pluća i mogu da oštete disajne organe. Dim koji prizvode upaljene petarde sadrži jedinjenja sumpora, teške metale i niz otrovnih hemikalija. Tu su i štetni gasove poput sumpor-dioksida i ozona. Ovo je posebno opasno za obolele od astme i drugih problema sa disanjem, HOBP ili plućnih i srčanih bolesti.
I zemlja i voda izloženi dodatnom zagađenju
Aktiviranje vatrometa i petardi na na ulicama i putevima dovodi do smanjene a vidljivosti i povećanja rizika od nastanka saobraćajnih nezgoda. Jak dim može da ometa vozače i da im naruši koncentraciju. Ako čestice perhlorata koje se nalaze u pirotehničkim sredstvima padnu na neku vodenu površinu (jezero, reku, more), zagadiće je. Ove čestice mogu da prodru čak i u podzemne vode. Neka pirotehnička sredstva sadrže su od delimično biorazgradivih materijala, ali je dobar deo nerazgradiv. Kada ove supstance došu u dodir sa zemljom, zagađuju ga i umanjuju njegovu plodnost, uz mogućnost trajnog zagađenja.
