Krvarenje može biti posledica neke bezazlene posekotine prsta, ali nekada i ozbiljno stanje kada smrtni ishod može sprečiti efikasna prva pomoć i brza lekarska intervencija. Međutim, nekada život zavisi od svake sekunde. Stručnjaci navode da je nekontrolisano krvarenje glavni uzrok smrti koje se ipak mogu sprečiti stručnom i brzom pomoći posle povrede.
Prva pomoć
Prva pomoć bukvalno znači da odmah pozovete Hitnu pomoć, a zatim uklonite odeću kako biste locirali krvarenje. Ukoliko nemate paket sa opremom za prvu pomoć, pokrijte ranu čistom tkaninom i pritisnite je sa obe ruke. Tkanina može biti deo košulje ili majice. Unutrašnje krvarenje se ne može zaustaviti sredstvima prve pomoći, već je neophodna stručna pomoć. Prilikom krvarenja koža je bleda, hladna i vlažna, puls je slabo opipljiv, unesrećenom se ne sme davati hrana, a zabranjeno je pušenje.
Arterijsko krvarenje, kada krv iz srca dospeva u telo, vensko, kada se krv vraća u srce i kapilarno krvarenje koje se može javiti u sićušnim krvnim sudovima koji povezuju arterije sa venama, su tri glavna oblika krvarenja.
Arterijsko krvarenje
Krvarenje iz arterija i vena može biti veoma opasno. U slučaju da se ovako nešto desi neophodna je neodložna medicinska pomoć. Kapilarno krvarenje je najčešće i može se kontrolisati kompresijom. Ovim postupkom, dok se ne ukaže prva pomoć moguće je zbrinuti i arterijsko i vensko krvarenje. Arterijsko krvarenje je posebno komplikovano, opasno je po život, jer krv ističe u mlazevima i pulsira sa radom srca, svetlocrvene je boje.
Ovu vrstu krvarenja posebno je teško kontrolisati. U slučaju da je to neophodno, prvi korak jeste zaustavljanje krvarenja sterilnom gazom i čistim rukama. Potrebno je što pre pozvati hitnu pomoć. Ukoliko uspete da zaustavite krvarenje, potrebno je prekriti ranu sterilnim zavojem od gaze. U slučaju da krvari arterija na ruci ili nozi, potrebno je podići taj deo tela iznad nivoa srca. Ako svi napori da se zaustavi krvarenje ne uspeju, krajnje sredstvo je stezanje kaiša iznad rane koja krvari.
Vensko krvarenje
Manje je opasno od arterijskog krvarenja, ali i dalje je životno ugrožavajuće i zato zahteva brzu lekarsku pomoć. Venska krv je tamno crvene boje i sadrži manje kiseonika od arterijske krvi. Pošto vene nisu pod direktnim pritiskom, krv neprekidno teče, i intenzitet krvarenja nije tako jak kao kod arterijskog. Prva pomoć je ista kao i kod arterijskog krvarenja.
Kapilarno krvarenje
Javlja se usled povreda kože i najčešća je vrsta krvarenja. Ni ono nije naivno, ali lakše ga je kontrolisati jer potiče iz površinskih krvnih sudova. Prvi korak u zbrinjavanju je čišćenje rane vodom ili nekim dezinfekcionim sredstvom, kako bi se sprečile moguće infekcije. Obično je pritisak dovoljan za kontrolu krvarenja.
Unutrašnje – spoljno krvarenje
Za razliku od spoljnog krvarenja koje se odnosi na primer na krvarenje iz nosa ili manje posekotine na koži, unutrašnje krvarenje se dešava unutar tela, nastaje usled poremećaja organa ili nekog unutrašnjeg dela tela i ovo stanje može da zbrine samo stručnjak. Lokacije na kojima se često javlja unutrašnje krvarenje su zglobovi kuka, kolena, lakta i skočnog zgloba. Ovaj oblik krvarenja može se javiti i u mozgu, velikim mišićima, crevnom traktu ili prostoru koji okružuje pluća.
Simptomi malih unutrašnjih krvarenja se ogledaju u crvenim mrljama na koži ili manjim modricama. Ozbiljnije unutrašnje krvarenje može biti opasno po život. Osoba izgubi značajnu količinu krvi i doživi hemoragijski šok. Simptomi unutrašnjeg krvarenja mogu se razlikovati u zavisnosti od mesta krvarenja.
Intrakranijalno krvarenje
Dešava se kada krvni sud unutar lobanje pukne i iskrvari u oko ili mozak. Najčešće je posledica nelečenog visokog krvnog pritiska, koji uzrokuje slabljenje arterijskih zidova. Ostali uzroci uključuju traume, aneurizme, poremećaje zgrušavanja krvi ili tumor na mozgu. Simptomi uključuju slabost unutar jedne strane tela, mučninu, povraćanje, glavobolju, promena mentalnog stanja.
Krvarenje iz pleuralne šupljine
Pleuralna šupljina je prostor između grudnog zida i pluća koji obezbeđuje uslove za normalno kretanje pluća u toku disanja. U slučaju krvarenja onemogućeno je normalno širenje pluća, smanjen je dovod kiseonika do krvi. Javljaju se bolovi u grudnom košu, nedostatak daha, vrtoglavica.
Abdominalno krvarenje
Odnosi se na krvarenje unutar stomaka, i organe kao što su želudac, jetra, bubrezi. Javlja se usled oštećenja jetre, bubrega ili slezine, oštećenje krvnog suda u stomaku, rupture ciste. Od simptoma su prisutni nizak pritisak, bol u stomaku, povraćanje krvi, nesvestica, krv u urinu, modrice na stomaku.
Krvarenje usled preloma kostiju
Kosti su ispunjene širokom mrežom krvnih sudova. Usled preloma kostiju može doći do krvarenja opasnog po život. Posebno su opasni prelomi velikih kostiju kao što su nadlaktica, butna kost, karlica.
Krvarenje iz gastrointestinalnog trakta
Ima više uzroka, poput tumora ili upale debelog creva, želuca ili jednjaka. Javljaju se grčevi u stomaku, stolica je crne boje katrana, povraćanje sadržaja koji podseća na kafeni talog, nesvestica, nedostatak daha.
