Noćno slepilo (nyctalopia) određuje se kao nemogućost prilagođavanja vida na mrak. Osobe koje pate od noćnog slepila mogu dobro da vide tokom dana, ali problemi se javljaju u noćnim ili uslovima slabobg osvetljenja. Ovaj očni problem često se sreće i kod nekorigovane kratkovidosti.
Niktalopija može da bude urođena nesposobnost prilagođava vida na tamu, posledica povrede, kratkovidosti, nedostatka vitamina A. Manifestuje se nejasnim, zamagljenim pogledom na ulična svetla, slabom adatacijom vida na tamu, ali i zaslepenošću pri direktono pogledu na jaka svetla. Stanje nekada može da bude veliki problem za vozače. Oku je potrebno više vremena da se prilagodi na prelaz iz tame na svetlost i obrnuto.
– Otežan vid moguć je i u kućnim uslovima, kada ugase svetlo osobama sa niktalopijom teže je da se prilagode na tamu. Dešava se da osoba udari u deo nameštaja ili se spotakne i povredi – kaže dr Isabel Deakins sa Harvard-affiliated Massachusetts Eye and Ear.
Lekari navode da je noćno slepilo pre svega oboljenje mrežnjače, kojim su zahvaćeni fotoreceptori odgovorni za noćni i periferni vid. Moguće je da niktalopia nastane kao posledica katarakte i glaukoma, postoji mogućnost da tokom vremena dođe do perifernog gubitka vida.
Mrežnjača (retina) nalazi se na zadnjem delu oka, ona prima svetlosne nadražaje i pretvara ih u nervne električne impulse koje se sprovode prema mozgu. U mrežnjači hemijski i električni procesi prenose implulse kroz optički nerv do mozga i na taj način oblikuju sliku, ono što vidimo.
Šarenica (iris, dužica) obojeni je deo oka koji okružuje zenucu, kroz koju prolazi svetlost do zadnjeg dela oka. U šarenici se nalaze dva mišića – sfinkter koji sužava zenicu i ograničava količinu svetla koje može ući u oko i putovati kroz sočivo do mrežnjače. Dilatator je drugi mišić koji širi zenice kada je slabije osvetljenje i nastoji da poveća upliv svetlosti u oko. Kada se zenica proširi šarenica se smanji i obrnuto kada se zenica suzi, šarenica se proširi.
Kada iz nekog razloga zenice nepravilno reaguju, dešava se da se zenice jako prošire i u njih uđe previše svetlosti, pa se javlja osetljivost oka na svetlo, moguće je da se zenice i nedovoljno prošire i da budu premale, da ne propuštaju dovoljno svetla i da dođe do slabijeg vida u uslovima mraka.
Dr Deakins kaže da noćno slepilo može da bude posledica primenene i lekova kao što su antidepresivi, antihistaminici i antipsihotici, noćno slepilo je nekada i simptom suvog oka.
– Noćno slepilo je češće u starijem životnom dobu, oči sporije reaguju na promene vida koji starenjem slabi – dodaje dr Deakins.
Preporuka stručnjaka jeste da ako primetimo simptome noćnog slepila izbegavamo vožnju u večernjim i noćnim satima. Stanje može da se koriguje odgovarajućim naočarima sa antirefleksnim slojem koji omogućava oštriju sliku, smanjuje odsjaj i raspianje svetlosti na površini stakla, omogućava lakše prilagođavanje oka farovima nadolazećih automobila.
Savet je da se pre svega, ako primetimo slabije prilagođavanje oka na noćne uslove, obratimo lekaru oftalmologu koji će posle detaljnog pregleda znati o čemu se tačno radi. Moguće je da se iza noćnog slepila kriju glaukom ili katarakta.