Da li imate poteškoća sa čitanjem uličnih znakova osim ako im niste veoma blizu? Ili vam je bioskopsko platno mutno, posebno ako sedite daleko od njega? Ako je tako, moguće je da ste kratkovidi, odnosno, da imate miopiju. Kratkovidost ili miopija stanje je koje čini da objekti koji su udaljeni izgledaju mutno. Javlja se kada je očna jabučica predugačka ili je rožnjača previše zakrivljena, što dovodi do fokusa svetlosti ispred mrežnjače. Osobe koje imaju ovo stanje mogu patiti od simptoma kao što su naprezanje očiju, glavobolja i možda će morati da čkilje da vide udaljene predmete. Iako se može ispraviti naočarima, kontaktnim sočivima ili refraktivnom hirurgijom, može dovesti do gubitka vida ako se ne leči.
Šta je kratkovidost
Kratkovidost, medicinski poznata kao miopija, refraktivna je greška oka gde udaljeni objekti izgledaju mutno dok se bliski objekti mogu videti jasno. Do ovoga dolazi kada je očna jabučica previše duga u odnosu na fokusnu moć rožnjače i sočiva, ili kada rožnjača i sočivo imaju preveliku moć fokusiranja za dužinu očne jabučice. Kao rezultat, svetlosni zraci koji ulaze u oko fokusiraju se ispred mrežnjače umesto direktno na nju, što dovodi do toga da udaljeni objekti izgledaju zamućeno, navodi HealthShots.
Koji su simptomi kratkovidosti
Simptomi miopije uključuju poteškoće da se jasno vide udaljeni predmeti. Osobe sa ovim stanjem mogu jasno da vide bliske predmete. Ljudi često doživljavaju naprezanje i zamor očiju, čkiljenje i glavobolje zbog stalnog napora da se fokusiraju. Pored toga, mogu imati problema da vide pri slabom svetlu i često moraju da se približe objektima da bi ih jasno videli. Ovi simptomi mogu uticati na svakodnevne aktivnosti, čineći zadatke poput vožnje ili gledanja filmova izazovnim bez korektivnih sočiva.
Kada treba otići kod lekara
Kod oftalmologa bi trebalo da odemo ako osetimo:
- stalno zamagljen vid na daljinu
- česta glavobolja
- naprezanje očiju
- poteškoće sa vidom tokom vožnje
- zamućen vid pri slabom svetlu
Koji su uzroci kratkovidosti
Kratkovidost ili miopija može imati nekoliko uzroka, uključujući:
1. Genetika
Miopija se često javlja u porodicama. Ako su jedan ili oba roditelja kratkovidi, postoji povećana verovatnoća da će i njihova deca biti kratkovida.
2. Oblik očne jabučice
Oblik oka takođe može doprineti miopiji. Kod osoba sa miopijom, očna jabučica ima tendenciju da bude duža od normalne, zbog čega se svetlosni zraci fokusiraju ispred mrežnjače umesto direktno na nju.
3. Faktori životne sredine
Produženi rad na blizinu, kao što je čitanje, korišćenje računara ili obavljanje drugih poslova blizu očiju, može doprineti razvoju miopije, posebno kod dece. Nedostatak aktivnosti na otvorenom i izloženosti prirodnom svetlu takođe su povezani sa povećanim rizikom od miopije.
4. Promene u zakrivljenosti rožnjače
Miopija može biti uzrokovana i promenama u zakrivljenosti rožnjače, jasnog prednjeg dela oka. Ako je rožnjača previše zakrivljena ili je sočivo predebelo, to može prouzrokovati da se svetlosni zraci previše savijaju i fokusiraju ispred mrežnjače.
5. Zdravstveni uslovi
Određeni zdravstveni uslovi, kao što je dijabetes, mogu uticati na razvoj miopije. Pored toga, stanja poput katarakte mogu promeniti sposobnost fokusiranja oka, doprinoseći kratkovidosti.
Ko je u opasnosti od razvoja kratkovidosti
Osobe koje su u riziku od razvoja miopije su:
- deca i adolescenti uzrasta od 6 do 12 godina
- osobe sa porodičnom istorijom kratkovidosti
- osobe koji najviše vremena provode ispred ekrana ili čitajući
- ograničeno vreme provedeno na otvorenom i smanjeno izlaganje prirodnom svetlu
- osobe sa hroničnim zdravstvenim stanjima kao što je dijabetes
Redovni pregledi očiju su ključni za rano otkrivanje i lečenje.
Saveti za suočavanje sa kratkovidošću
Evo nekoliko saveta kako da se nosite sa miopijom i unapredite zdravlje očiju:
1. Upražnjavajte uravnoteženu ishranu
Upražnjavajte uravnoteženu ishranu prepunu voća, povrća, celih žitarica i nemasnih proteina kako biste podržali opšte zdravlje očiju. Uključite hranu bogatu hranljivim materijama kao što su vitamin A (kao što su šargarepa, spanać i slatki krompir) i vitamin C (kao što su pomorandže, jagode i paprike), koje su korisne za zdravlje očiju.
2. Ostanite hidrirani
Pijenje dovoljno vode tokom dana nije samo neophodno za održavanje pravilne hidratacije. Ali održavanje hidratacije i izbegavanje dehidracije takođe je ključno za opšte zdravlje, uključujući zdravlje očiju.
3. Vežbe za oči
Vežbajte redovno vežbe za oči kako biste ojačali očne mišiće i poboljšali fokus. Jednostavne vežbe poput pokrivanja očiju dlanovima, fokusiranja na udaljene objekte i rotacija očiju mogu pomoći da se oči opuste i ojačaju.
4. Smanjite vreme provedeno ispred ekrana
Dugotrajno provođenje vremena ispred ekrana može u početku da napreže oči i na kraju da dovede do simptoma kao što su crvenilo očiju i suve oči koje svrbe. Ova navika takođe može dovesti do miopije. Zato, pokušajte da provodite više vremena igrajući fizičke igre ili šetajući i družeći se kako biste očuvali zdravlje očiju.
5. Veličina ekrana
Ljudi se osećaju ugodnije kada gledaju programe na velikim televizorima, ali oni na kraju utiču na vaš vid. Zato bi trebalo da se odlučite za televizore sa malom veličinom ekrana i ograničite vreme pred ekranom kako biste smanjili rizik od naprezanja očiju.
6. Zaštitite oči od sunca
UV zračenje od sunca može oštetiti oči i pogoršati simptome miopije. Nošenje naočara za sunce sa UV zaštitom i šešira sa širokim obodom mogu zaštititi oči od štetnih zraka. Zaštita očiju od izlaganja UV zračenju pomaže u održavanju opšteg zdravlja očiju i smanjuje rizik od povezanih komplikacija.
7. Prestanite da pušite
Pušenje negativno utiče na zdravlje očiju, povećavajući rizik od progresije miopije i drugih očnih stanja kao što su katarakta i makularna degeneracija. Prestanak pušenja može poboljšati opšte zdravlje očiju poboljšanjem cirkulacije krvi i smanjenjem oksidativnog stresa.
8. Korektivna sočiva
Nošenje ispravnih naočara ili kontaktnih sočiva od suštinskog je značaja za lečenje miopije. Obavezno idete na redovne preglede očiju kako bi vaša dioptrija bila ažurna.
9. Idite na redovne kontrole
Redovni pregledi očiju su ključni za rano otkrivanje i lečenje kratkovidosti. Deca bi trebalo da imaju prvi pregled očiju sa šest meseci, drugi sa tri godine, a zatim pre polaska u školu. Nakon toga se preporučuju godišnji pregledi. Za odrasle, posebno one sa porodičnom istorijom miopije ili postojećih problema sa vidom, redovni pregledi su od vitalnog značaja. Ti pregledi pomažu praćenju promena u vidu i ažuriranju dioptrije po potrebi.
