Istraživači su kroz testiranje na životinjama otkrili da glatiramer acetat, stari lek koji se koristi za lečenje multiple skleroze, može pomoći žrtvama srčanog udara da se oporave.
Studija na miševima pokazala manja oštećenja srca i ožiljaka
U studiji, objavljenoj 26. avgusta u časopisu Nature Cardiovascular Research, miševima je svakodnevno ubrizgavan lek za multiplu sklerozu glatiramer acetat nakon što su doživeli srčani udar. Miševi koji su lečeni imali su manje oštećenja srca i ožiljaka, otkriveno je ultrazvukom. Pri svakom otkucaju srca kroz velike arterije bio je veći protok krvi, snabdevajući krvlju vitalne organe.
Dr Rachel Sarig, naučnica i vođa studije, rekla je da ovaj najviše upotrebljavan lek suzbija upalu.
– Kako je imunološki sistem poznat po ključnoj ulozi tokom oporavka srca, mislila sam da bi glatiramer acetat mogao imati blagotvoran efekat na proces zarastanja – kaže dr Sarig. Ona je dodala da je bila iznenađena kada je otkrila da lek ima tako snažan uticaj na protok krvi, ključni element u oporavku.
– Mislili smo da će imati blagotvoran efekat, ali nismo očekivali tako snažan efekat – rekla je.
Kako kaži istraživači, njihovi nalazi pokazali su da je glatiramer acetat „obećavajući lek za klinička ispitivanja usmerena na lečenje srčanih oboljenja“, i da je kliničko ispitivanje faze 2 u toku, navodi se u saopštenju za štampu.
Lek pomaže i nekoliko dana kasnije
Naučnici su takođe otkrili da glatiramer acetat smanjuje ožiljke i poboljšava srčanu funkciju kod miševa čak i kada je lečenje počelo 24 do 48 sati nakon srčanog udara. Oni su izvestili da je ovo značajan nalaz, jer žrtve srčanog udara ne traže uvek odmah lekarsku pomoć.
Oblast ožiljka u srčanom mišiću tretiranih miševa bila je manja. Imali su samo male, beznačajne ožiljke, dok su miševi u kontrolnoj grupi, koji nisu bili lečeni, imali velike ožiljke koji su pokrivali 30 ili više procenata leve komore. Ožiljno tkivo smanjuje sposobnost srca da se efikasno kontrahuje i pumpa krv.
Istraživači su rekli da je prenamena lekova privlačna alternativa razvoju novih terapija, zbog značajnih troškova i sporog tempa proizvodnje novih lekova.
U drugom eksperimentu u studijskoj fazi, pacovi su ostavljeni bez lečenja duže vreme nakon srčanog udara. Tretman za jednu grupu počeo je skoro mesec dana nakon događaja, pri čemu je pacovima dijagnostikovana hronična srčana insuficijencija, dok kontrolna grupa nije primala nikakav tretman.
Pacovi su tretirani dva meseca glatiramer acetatom. Nakon tretmana, pacovi su pumpali krv brzinom koja je bila 30 procenata veća sa svakim otkucajem, dok se sposobnost ventrikula da se kontrahuje poboljšala za skoro 60 procenata. Sposobnost srca da se kontrahuje je važna, jer je mera njegove sposobnosti da pumpa krv kroz ceo organizam.
Miševi i pacovi korišćeni u ovim studijama nisu umrli, već su samo patili od oštećenih srčanih funkcija, rekla je dr Sarig.
Iako studije na životinjama ne moraju nužno da budu adekvatne za studije na ljudima, miševi i pacovi su preferirane vrste za biomedicinska istraživanja zbog njihove anatomske, fiziološke i genetske sličnosti sa ljudima, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Missouri State Medical Association. Ljudi su genetski slični pacovima i miševima i dele oko 95 procenata iste DNK.
Nada za razvoj prenamenskih lekova
Jedan od najiznenađujućih efekata glatiramer acetata za istraživače bio je taj da direktno štiti ćelije srčanog mišića.
Dr Sarig je objasnila da kada je dotok protok krvi poremećen u određene oblasti srca, to dovodi do smrti ćelija.
– Glatiramer acetat pomaže postojećim ćelijama da prežive i efikasno se kontrahuju, poboljšava proizvodnju krvnih sudova koji ih snabdevaju i odlaže stvaranje ožiljnog tkiva – objašnjava dr Sarig.
Dr Sarig kaže da je odlučna da proizvodi i prodaje ovaj prenamenski lek.
– Proces odobravanja prenamenskih lekova brži je i jednostavniji u poređenju sa razvojem novih lekova. Pokušaćemo da prikupimo sredstva od potencijalnih donatora i možda ćemo istražiti opcije da malo izmenimo sastav glatiramer acetata ili razvijemo kombinovanu terapiju koja bi mogla da se patentira. Međutim, brži pristup bi bio korišćenje postojeće odobrene supstance – zaključuje dr Sarig.
